Tag: muzika za popodne

This is the end of the age of the innocent
One more game before they go
This is the end of the age of the innocent
What will we leave them with
Suppose we’ll never know

Ne, neću da se bavim politikom. Rešio sam da tokom ovog kruga političke groteske apstiniram od cinizma i zabijem glavu u svoju brigu. To što sam zabrinut za svoje dete i svu decu iz svoje okoline, druga je tema. Ovog puta se bavim fenomenom čoveka čiju muziku neizmerno volim i koji je relativno nedavno objavio pesmu pod ovim naslovom.

Poslušajte. Poslušajte lagano, strpljivo i bez ikakve predrasude, ako nije previše da tražim tri stvari u jednom pokušaju (i četvrto: pojačaj to malo, jebote!). Mislim da će se isplatiti.

Retoričko pitanje za danas glasi: kako je moguće da Jeffu ni posle više od pedeset godina na muzičkoj sceni (i preko sedamdeset na životnoj) nije ponestalo ni trunke entuzijazma da gura dalje, i to u onoj niši u kojoj je jedan i jedini, van svih kategorija?

Nastavite sa čitanjem… “Zabrinut za decu”

U vremena kada po televizijskim programima nismo viđali starlete, pevaljke i mutave voditeljke koje ne znaju da sastave čestitu proširenu rečenicu, nije bilo čoveka u SFRJ koji nije znao za Miću Orlovića, Olivera Mlakara, Dušanku Kalanj, Dunju Lango… Bila su to lica koja su plenila šarmom i rado smo ih puštali u svoje domove.

Da smo kojim slučajem živeli u Ujedinjenom Kraljevstvu, svi pobrojani ne bi mogli da se mere sa popularnošću jedne osobe – Cille Black.

Nastavite sa čitanjem… “Ko god da je imao srce”

The War on Drugs je izraz koji koriste američki političari i vlada u kampanji sa ciljem da se suzbije trgovina psihoaktivnih supstanci. Istovremeno, ova inicijativa obuhvata i skup mera koje bi obeshrabrila proizvodnju, distribuciju i potrošnju pilula za lilule, sve u skladu sa UN i Svetskom zdravstvanom organizacijom. To što je u nekim USA saveznim državama legalizovana proizvodnja i konzumacija “trave” kao da nema veze sa svim ovim što se javno proklamuje. Bitno je ko proizvodi, prodaje i kontroliše ovu delatnost.

Ali, da ne cepidlačim.

Nastavite sa čitanjem… “Izgubljen u snu”

… i ne puštaju me poodavno. U stvari, kada sam prvi put poslušao album Petera Gabriela Passion: Music for The Last Temptation of Christ (1989) bio sam toliko oduševljem sadržajem ove filmske muzike da sam svoju prvu radio emisiju započeo baš ovom pesmom. Ne znam koliko se dopala mojim tadašnjim slušaocima, ali mi se niko nije žalio.

A i da se neko žalio, ne bi mu mnogo pomoglo. Mikrofon je bio u mojim rukama. Danas bi se reklo MC Zoća.

Nastavite sa čitanjem… “I tako, preplaviše me osećanja…”

O liku i delu Neila Younga smo mnogo puta pisali pa nema potrebe da ponavljam koliko je značajan kao autor i izvođač. Njegova karijera je prošla kroz mnogo različitih faza, a i on sam se pokazao kao neobičan, svadljiv i kontroverzan čovek nezgodnog karaktera koji je spreman da povlači neočekivane poteze. Početkom osamdesetih izdao je neobičan album Trans (1982) koji u njegovom bogatom opusu spada u najgore ocenjene (kada su američki recenzenti u pitanju), a ono što piše o ovom albumu na Allmusicu koji pretenduje da bude referentan je prava bruka.

Red je da celu priču oko tog albuma revalorizujemo.

Nastavite sa čitanjem… “Era kompjutera”

Godinama unazad prekraćujem duge zimske dane gledanjem filmova. Red je da se sumira produkcija iz prethodne godine. A kako vreme prolazi, sve manje je onih koji mi privlače pažnju. Serije su, definitivno, preuzele primat nad njima. No, ima i jedna dobra stvar u vezi sa filmovima – muzika koja se plasira u njima sve je pažljivije birana i više nije skup nepovezanih tema koje su prisutne da naglase delove radnje i skoro su neslušljive van konteksta.

Ponekad, kroz muziku korišćenu u filmu, otkrijem i neke interesantne autore.

Nastavite sa čitanjem… “Ostaviti nešto iza sebe”

Mrzim skraćenice koje amerikanci tako rado koriste. Verovatno zbog toga imam averziju i prema žanru koji zovu R&B. Strogo gledano, ovo bi trebalo da znači skraćenicu od rhythm and blues, što kao žanrovsku odrednicu koliko -toliko dobro poznajemo, jer je utkana u višedecenijski razvoj popularne muzike. No, ako se baci pogled na bilo koju od današnjih R&B lista i čuje nešto od muzike koja se na njima nalazi, primeti se da pesme imaju veze sa ritmom, bluza nema ni od korova, a nađu se tragovi soula, funka, rapa, diska i ko zna čega još. E, da zajebancija bude koš veća, to se zove savremeni (contemporary) R&B…

Ovakvu veoma rasprostranjenu muziku već više decenija zovem “crnci u gaćma” i obično je zaobilazim jer ne vidim kako je ona to “osavremenjana” i koji joj je to novi kvalitet. Draži su mi stari asovi koji su izvodili ono što se i danas jasno zove soul, gospel ili funk.

Nastavite sa čitanjem… “Ništa, bre, ne znaš (o ljubavi)”

Već smo se navikli da nas događaji pretiču u našim užurbanim životima pa nam susreti sa drugim ljudima sve više liče na beskrajnu traku kojom promiču samo njihove senke. Kada se neko od njih preseli na neko bolje mesto, tada zastanemo, prisetimo se mnogih zajedničkih doživljaja, a sutradan nastavimo po starom.

Kao da se ništa nije desilo, senke prošlosti negde nestanu.

Nastavite sa čitanjem… “Zbogom, Valerie”