Tag: muzika za popodne

Ryana Adamsa možemo da posmatramo i kao neku vrstu Džonija Štulića. Od kada se pojavio na muzičkoj sceni kao solista, a to je bilo 2000. godine, zasipao nas je svojim, uglavnom vanserijskim, pesmama. Njega je vrlo teško definisati kao autora, a ako ste pazili na času, Šef je pre neku godinu dao opširan pregled njegove dotadašnje karijere zaključivši: “Nestrpljiv sam da čujem nove materijale Ryana Adamsa.”

Ono što je mogao da čuje na albumu koji je snimio posle objavljivanja priloga ne verujem da mu se svidelo.

Nastavite sa čitanjem… “Sve što sada mogu da ti kažem”

Savremenici Georga Harrisona opisuju kao mirnog čoveka koga bi svako poželeo za prijatelja. Istovremeno, važio je za vrlo emotivnog i skromnog čoveka u trenucima kada je histerija za Beatlesima dobila mitske razmere. Eksperimentisanje sa halucinogenima su mu otvorila vrata percepcije i duhovno buđenje, što ga je povelo na put samopreispitivanja i interesovanja za hinduizam. Jednom prilikom je rekao kako je na tom putu mislio da mu “jogini sa Himalaja” trčkaraju po glavi.

Tokom svog “buđenja” Beatlesi su otišli u Indiju, a Harrison se vratio kao promenjen čovek.

Nastavite sa čitanjem… “Umetnost umiranja”

Izraz “kult ličnosti” se koristi za nekritičko hvaljenje i isticanje osobe, a postao je popularan u politici od trenutka kada ga je Nikita Hruščov upotrebio kako bi se obračunalo sa nasleđem Josifa Visarionoviča Staljina. Često podseća na religiju jer je u društvu sve podređeno “velikom vođi”. No, ako ste mislili da je ovaj izraz izmišljotina Hrušćova, grdno se varate. Danas kod Srba popularni nemački sociolog/filozof/pravnik/politički ekonomista Max Weber je u svojim radovima definisao “harizmatičnog vlastodršca” koji svoj kult gradi na medijskoj manipulaciji i propagandi od strane države, posebno u totalitarnim režimima. Da ne zaboravim, izraz Personenkultus je upotrebio i drug Marx u pismu političkom aktivisti Wilhelmu Blosu

Danas je ovaj izraz pomalo izgubio svoju vrednost. Ako Kim Kardashian (bljak) ima 50 miliona pratilaca na Instagramu i Twitteru, možemo slobodno reči da se radi o svojevrsnom, modernom kultu ličnosti.

Nastavite sa čitanjem… “Kult ličnosti”

O ženama koje su zlostavljane na bilo koji način pisao sam u više navrata. Moj stav oko ovog pitanja je jasan – ne mogu da shvatim muškarce koji to rade, a ni žene koje zlostavljanje najčešće prikrivaju. One hrabrije pokušavaju da se izbore sa nasilnicima. Ako oni ne mogu fizički da ih zlostavljaju, koriste druge metode.

Ekonomsko nasilje je jedan od načina da se žrtvi zagorča život. No, ima i gorih stvari – žena koje su seksualno zlostavljane.

Nastavite sa čitanjem… “Ptičice”

KGB je skrćenica koja se koristila za Komitet državne bezbednosti u bivšem SSSR-u, a odnosila se na sovjetske obaveštajne službe i tajnu policiju. Pandan u Americi im je CIA, kontraobaveštajne službe i FBI. Nisu oni jednini, ima ih svaka država, a fama o njima i konspirativnost koja se podrazumeva su stvari koje golicaju maštu ljudi širom sveta.

Nije slučajno što je serijal o Jamesu Bondu toliko gledan.

Nastavite sa čitanjem… “Da završimo za noćas”

Ako ste se nagledali kaubojaca poput mene, onda ste potpuno familijarni sa rečju mustang. Za neupućene, to je divlji konj kojeg su jahali indijanci. A i kauboji, kada su morali. Smatra se da su konje u Ameriku doveli španski konkvistadori.

U filmovima su predstavljani idealistički – bili su sinonim za Divlji zapad, a plenili su lepotom, gracioznišću i brzinom.

I još nešto – teško su se pripitomljavali.

Nastavite sa čitanjem… “Mustang Sally”

Teško da je nekoga od nas mimoišao neki od “malih bogova” koji žive u našem okruženju. To su oni tipovi koji neprestano pričaju, sve znaju i u sve se razumeju, mogu da voze trotinet a i avion, povalili su toliko žena da im se broja ne zna i ko zna šta još… Njihova (ne)dela su, obično, u suprotnosti od onoga čime se hvale, a autoritet im se zasniva na izazivanju straha kod nejači.

Sve dok im se bahatost ne obije o glavu.

Nastavite sa čitanjem… “Mali bog”

Prošle nedelje ponovo sam se zabavljao dobro poznatom igricom “otkrivanja raritetnih i nenabavljivih snimaka”. Kažu ljudi da za album Show Me a Rainbow (1969) meni nepoznate pevačice Pauline Filby treba odvojiti popriličnu svotu u čvrstoj valuti da bi se posedovao. No, kako je kriza i kod mene, a ne samo u svetu, ne navlačim se na takve štoseve. U više navrata sam se opekao oko sličnih izdanja, pa sam u jednom potezu rešio nedoumicu.

Neka dobra duša je stavila na Cevku kompletan album.

Nastavite sa čitanjem… “Aslan nije pitom lav”