Ryana Adamsa možemo da posmatramo i kao neku vrstu Džonija Štulića. Od kada se pojavio na muzičkoj sceni kao solista, a to je bilo 2000. godine, zasipao nas je svojim, uglavnom vanserijskim, pesmama. Njega je vrlo teško definisati kao autora, a ako ste pazili na času, Šef je pre neku godinu dao opširan pregled njegove dotadašnje karijere zaključivši: “Nestrpljiv sam da čujem nove materijale Ryana Adamsa.”
Ono što je mogao da čuje na albumu koji je snimio posle objavljivanja priloga ne verujem da mu se svidelo. 
Taylor Swift je odlična i visokotiražna američka pevačica pop/country usmerenja, ali obraditi čitav njen album “1989” je, da upotrebim blagu reč, čudno zastranjivanje. Razloge za tu svoju odluku Adams nikada nije objasnio, a meni je ostao pomalo gorak ukus u ustima dok sam se pitao da li će se, poput Džonija u kasnoj fazi karijere, okrenuti obradama country standarda.
Ovogodišnji album Prisoner (2017) je nedvosmisleni povratak Adamsu kakvog ga poznajemo, mada je mučan za slušanje. Sve pesme govore o raspadu njegovog braka sa pevačicom/glumicom Mandy Moore, a obeležene su bolom i šokom što se to dogodilo. On nedvosmisleno i vrlo direktno govori o svojim osećanjima u tim trenucima, od saznanja da nešto ne štima kako treba, preko traumatičnih iskustava samog procesa i razdvajanja, pa sve do nesnalaženja u životu koga treba nastaviti.
Uostalom, dovoljno samo je pogledati redosled pesama i njihove naslove (“Do You Still Love Me?“, “Prisoner“, “Doomsday“, “Haunted House“, “Shiver and Shake“, “To Be Without You“, “Anything I Say to You Now“, “Breakdown“, “Outbound Train“, “Broken Anyway“, “Tightrope” i “We Disappear“) i sve će biti mnogo jasnije. Negde pročitah da je napisao i snimio još toliko, pa ćemo možda dobiti, kao nastavak, uskoro još jednu porciju njegovih tužbalica.
“Anything I Say to You Now” govori o Adamsovoj teskobi, nedostatku reči kojima bi se obratio ženi koju još uvek voli. To je ona situacija kada pokušavaš da napišeš pismo koje, kao i svako sledeće, nepogrešivo završava u korpi za otpatke. Na kraju pesme, rezignirano zaključuje:
Anything I say to you now is just a lie
But goodbye
Iako Adamsu u ovom trenutku nije ni malo lako, i samo objavljivanje dobro primljenog albuma je pražnjenje i put ka izlečenju. A ako se u međuvremenu ponovo zaljubi, verujem da će nas častiti velikim brojem veselijih pesama uz koje ćemo se bolje zabaviti.