Ljubav među kolegama je sasvim uobičajena stvar – blizina čini svoje. Stephen Stills je samo jedan od muzičara koji se, kao mladić, zaljubljivao u pevačice. I to ne bilo koje.
Mnoga od tadašnjih iskustava je pretočio u sjajne pesme.
Tag: muzika za popodne
Ne brinem ni o čemu
R.I.P. Leonard Cohen 1934-2016
R.I.P. Leon Russell 1942-2016
R.I.P. Mose Allison 1927-2016
Zapravo, trebalo bi brinuti. Tempo kojim odlaze veliki stvaraoci je neumitan, posledica je prirodnih tokova, jer godine čine svoje, a umetnici su poznati kao oni koji baš i ne mare mnogo za zdrav život.
Nije naš posao da tugujemo: naš je posao da pokažemo mrvicu poštovanja i da se sećamo tih stvaralaca, slaveći njihov život i delo koje su ostavili za sobom.
Laku noć, Meseče
Da citiram sebe:
Za razliku od većine soundtrackova koji se bez filmskih kadrova pretvore u dosadnu kulisu dok se rade sasvim desete stvari, oni iz Tarantinovih filmova mogu da funkcionišu i sami za sebe. To nam mnogo govori o režiserovom rafiniranom muzičkom ukusu i, dakako, naslušanosti. Mešanje muzičkih žanrova kod njega je sasvim uobičajena stvar, a ne nedostaje ni egzotike i eksperimenta.
Seća li se neko muzike koja svira na kraju filma Kill Bill 2?
Vreme je da obnovimo gradivo.
Ovo je život?
Većina muškaraca muzičara će u razgovoru lako da potvrdi da je za bavljenje ovim zanatom glavni motiv bio “doći do mnogo devojaka”. Oni istinski umetnici govoriće o “unutrašnjem porivu” koji su osećali od malena kako bi iskazali svoje emocije. Psiholozi će nas ubeđivati da je gitara samo nastavak onog muškog dela tela koji nazivamo “porodičnim draguljem”.
Žene su na ovu temu mahom uzdržane i nerado govore o tome. 
Ovo je jedna od mogućih priča.
Led
Odmah posle čuvenih “Petooktobarskih promena”, moj Kum je otišao na kratku turneju po Kanadi. Željno sam iščekivao njegov povratak zbog nabavke nekih sitnica vezanih za posao, a znao sam i to da se neće vratiti praznih ruku.
Iako su nam muzički ukusi veoma različiti, uvek bi se u gomili ploča/diskova koje je donosio iz inostranstva našlo ponešto i za mene. Tako sam se, za malim zakašnjenjem, upoznao sa, kako je on tvrdio, “pevačicom koja se ne skida sa kanadskih radio programa”. Bio je to moj prvi susret sa Sarah McLachlan.
Svanulo je
Pre nekoliko dana sam uhvatio sebe u neobičnoj situaciji: čitao sam knjigu koju je napisao Jo Nesbø, gledao seriju koja se zove Okkupert (koja je, igrom slučaja, rađena po njegovoj ideji) i slušao Ebbu Forsberg.
Sa prvim ozbiljnim znacima dolaska zime, izgleda mi prirodno da mi društvo prave Skandinavci. 
Dželat i žrtva
Jean-Luc je moj virtuelni prijatelj iz Francuske. Ono malo što znam o njemu je da je profesor književnosti u srednjoj školi, da smo ispisnici i da volimo sličnu muziku. Mnogo puta mi je skrenuo pažnju na neke interesantne stvari za koje nisam čuo, naučio me je kako se u njegovoj domovini ne pevaju samo šansone, a i razvejao mi zablude oko pojedinih francuskih izvođača za koje sam, na osnovu nekoliko pesama koje sam čuo, pomislio da su mnogo veći nego što jesu.
S vremena na vreme razmenimo po koji disk, da podstaknemo znatiželju i pronađemo novu temu o kojoj možemo da diskutujemo.
Maskarada
Još od malih nogu činilo se da je Davidu Minisianu predodređena muzička karijera. Sa pet godina je počeo da uči da svira klavir, a sa 15 mu je predloženo da postane profesionalac. To je podrazumevalo svakodnevno višečasovno vežbanje repertoara u trenutku kada su dečake njegovih godina više zanimali bezbol, gluvarenje sa drugarima, devojčice… A moralo se ići i u školu.
Uz sve to, Minisian je otkrio novu strast – snimanje filmova.
Zasmejavaću te
Bauhaus je bila jedna od prvih grupa koja je promovisala ono što se danas zove gothic rock. Negovali su minimalističku svirku sa reskim gitarama i mračnom atmosferom ispunjenom mističnim stihovima koje nisam uvek uspevao da razumem. Takva muzika se nikako nije uklapala u moja poimanja – ja sam po prirodi veseo čovek.
Ipak, imali su i jednu dobru stranu – fantastičnog pevača čiji je bariton plenio na prvo slušanje.
Ponekad nema tu šta da se priča, nego lepo uvališ publici energiju u uši. I žurka može da počne.
…Jedino preostaje da izaberete sredstvo konverzije hrpe umornih ljudi u veselu gungulu koja je spremna da đuska do jutra. Ako nemate iskustva, pretvorićete žurku u parastos, a to niko ne želi. Ako ste vešt animator, snaći ćete se nekako.
A ako ste iskusan animator, imaćete OVOLIKOG keca u rukavu za one prilike kad ništa drugo ne uspeva.
Lepo pustite Stray Cats i u roku od dva minuta leti perje!