Tag: priče

Jan je prihvaćen

Dušku Radoviću nije dovoljno reći Hvala, ali se samo toliko može.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink čita novine. Pogled mu pada na oglas za posao. Oglas, veoma neobičan, čita Jan Vennegoor of Hesselink više puta, i ne veruje svojim očima:

Poziv

Poštovana deco!
Ova divni, ovaj strašni brod zove se
SANGLBANGLTINGLTANGLROD!
Kapetan mu je
Hristiforijusa Kolumbusa unuk
ili neki malo dalji rod.

Ministarstvo mornarice naredilo je:
Za mornara na taj divan brod mogu da prime
samo onog ko mu brzo izgovori ime.

I onda taj može da se penje na katarku,
Da plovi smelo za Afriku žarku:
može da puši lulu koliko hoće,
da jede banane i drugo havajsko voće
i da se pravi  važan kao neki kapetan Kuk!

Nastavite sa čitanjem… “Jan je prihvaćen”

Provokator

Jeste li čuli za Minuscule? Reč je o sjajnoj animiranoj seriji moderno sklopljenih crtaća u kojoj glavnu reč vode insekti. Pazi sad.

(Savetujem gledanje u režimu punog ekrana)

Jadni pauk… I molim te, ko bi rekao da je bubamara tako zločesta?… Čovek svaki dan nauči ponešto…

Ah, da: svakako ne propustite ni druge priče. Ne znaš koja je luđa. Sačekaj samo da čuješ onomatopeju kretanja puža…

Kako tražiti iglu u plastu sena

Citat dana dolazi od čoveka koji je čuo bolje nego što je hteo, video dublje nego što su drugi mogli, a svojata ga nacija kojoj je pripadao samo po poreklu. Čak i danas, u vremenu kad bi ta nacija najzad mogla mu pruži školovanje, ne bi mogla da iskoristi njegov kapacitet i on bi opet otišao u Ameriku.

Rivalstvo koje nije nikad prestalo iako se zna ko je pobedio u ratu struja: Nikola Tesla i Tomas Edison

 

Da je Edison morao da nađe uglu u plastu sena, bez oklevanja bi navalio, marljivo kao pčela, istražujući jednu po jednu slamku dok ne bi našao objekat svoje potrage… Bio sam tužni svedok takvog načina rada, znajući da bi malo teorije i proračuna moglo da ga poštedi od devedeset procenata napora.

Nikola Tesla
u intervjuu za New York Times, 1931

 

Prisetićemo se još dve stvari koje je Tesla džentlmenski prećutao. Najpre, Edison nije žuljao sopstvene prste, nego je angažovao druge da to rade za njegov račun. A drugo, mnogo strašnije: Edison je kupovao pametne radnike i dajući im mršavu platu preuzimao njihove ideje i potpisivao ih kao svoje. U nezvaničnim i nikad autentično priznatim svedočenjima, ostalo je zabeleženo mnogo takvih slučajeva i prošlo je toliko vremena da je verovatno nemoguće saznati pravu istinu. A istorija je već napisana, Edison je američki heroj i to niko nije smeo da dira – kako onda, tako i danas. Pravi kreatori ideja nisu smeli da se bune: naljutiti Edisona je značilo završiti karijeru u struci. Ili trpeti kao što je Tesla trpeo.

Jednom ću vam ispričati kako je Žorž Melijes prošao u Americi zbog Tomasa Alve Edisona.

(Slomljeno) srce od zlata

Razne godišnjice rock’n’rolla ovih dana. Deder, da prelistamo neke od njih, zahvaljujući uvek budnom FB prijatelju koji objavljuje ovakve informacije na svom profilu. Taman za nedeljno veče.

Na jučerašnji dan 1956. godine, kompanija RCA Records je objavila oglas na pola strane časopisa Billboard u kome veli: Elvis Presley is the new singing rage. Što bi rekao jedan moj drug: pesnicom u čelo, pa ko ostane na nogama, moći će da priča unucima o tome…

– * –

Juče se navršilo 39 godina od objavljivanja albuma The Dark Side of the Moon, magnum opusa grupe Pink Floyd i jednog od kapitalnih dela ukupne muzike dvadesetog veka. Neprekidni boravak u US Top 200 je najduži u istoriji svih top lista: od 1973. do 1988. godine, ukupno 759 nedelja. Ako se ignorišu prekidi, onda je ukupni boravak u Top 200 premašio 1500 nedelja. Pade mi na pamet i ona teza o sinhronicitetu između tog albuma i filma The Wizard of Oz (proverite sami), ali da pogledamo kako je to kasnije interpretirano u živoj verziji najbolje vokalne ekstravagance sa albuma. Pogodite ko je plavuša koja prva peva. Hint: prirodno je crnka.

Nastavite sa čitanjem… “(Slomljeno) srce od zlata”

Slučajevi (30): Pakin i Rakukin

Rakukin mljacne usnama i, s gnevom se okrenuvši na svojoj pokretnoj fotelji, poče da gleda na drugu stranu. Pakin zabubnja prstima po kolenu.

– * –

Pakin i Rakukin

– Hej ti, nemoj toliko da frkćeš! – reče Pakin Rakukinu.

Rakukin nabora nos i neprijateljski pogleda Pakina.

– Šta gledaš? Nisi me prepoznao? – upita Pakin.

Rakukin mljacne usnama i, s gnevom se okrenuvši na svojoj pokretnoj fotelji, poče da gleda na drugu stranu. Pakin zabubnja prstima po kolenu i reče:

– Gle budale! Bilo bi dobro lupiti ga motkom po potiljku.

Rakukin ustade i pođe iz sobe, ali Pakin brzo skoči, sustiže Rakukina i reče:

– Stani! Kud si pojurio? Bolje sedi, a ja ću ti nešto pokazati.

Rakukin zastade i podozrivo pogleda Pakina.

Stani! Kud si pojurio? Bolje sedi, a ja ću ti nešto pokazati.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (30): Pakin i Rakukin”

Slučajevi (29): Početak veoma lepog letnjeg dana

Kamarov toj ženi zvekne šamarčinu, i žena sa kuknjavom pobeže u kapiju.

– * –

Početak veoma lepog letnjeg dana (Simfonija)

Tek što je zakukurikao petao, Timofej je iskočio kroz prozorčić na krov preplašivši sve koji su u to vreme prolazili ulicom. Seljak Hariton se zaustavio, podigao kamen i bacio ga na Timofeja. Timofej nekuda nestade. “Gle prevejanca!” – povika ljudsko stado, a neki Zubov se zalete i iz sve snage udari glavom o zid. “Eh!” – vrisnu žena sa oteklim desnima. Ali, Kamarov toj ženi zvekne šamarčinu, i žena sa kuknjavom pobeže u kapiju. Pored je prolazio Feteljušin i smeškao se. Priđe mu Kamarov i reče: “Hej ti, debela svinjo!” – i udari ga u stomak. Feteljušin se naslonio na zid i počeo da štuca. Romaškin je pljuckao odozgo kroz prozor, nastojeći da pogodi Feteljušina. Nedaleko odavde, nosata žena je tukla koritom svoje dete. A mlada, debeljuškasta majka, trljala je lice lepuškaste devojčice o zid od cigala. Maleno psetance, slomivši svoju tanušnu nožicu, valjalo se na pločniku. Neki mališan je iz pljuvaonice jeo nekakvu bljuvotinu. Kod bakalnice – dugačak red za šećer. Žene su se glasno svađale i gurale jedna drugu korpama. Seljak Hariton, napivši se denaturisanog špiritusa, stajao je pred ženama sa raskopčanim šlicem i izgovarao ružne reči.

Na taj način otpoče jedan lep letnji dan.

1939.

"Gle prevejanca!" – povika ljudsko stado, a neki Zubov se zalete i iz sve snage udari glavom o zid.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Slučajevi (28): Anegdote iz Puškinovog života

Kao što je poznato, Puškinu nikada nije izrasla brada. Puškina je to jako mučilo.

– * –

Anegdote iz Puškinovog života

1.

Puškin je bio pesnik i stalno je nešto pisao. Jedanput ga je Žukovski zatekao kako piše i glasno uzviknuo:

– Šta je, opet piskaraš!

Otada je Puškin veoma zavoleo Žukovskog i počeo je, od milja da ga naziva, prosto, Žukov.

"Njemu raste, a meni ne raste" – počesto je govorio Puškin, pokazujući na Zaharina.

2.

Kao što je poznato, Puškinu nikada nije izrasla brada. Puškina je to jako mučilo i svagda je zavideo Zaharinu, kojem je, naprotiv, brada sasvim pristojno rasla. “Njemu raste, a meni ne raste” – počesto je govorio Puškin, pokazujući na Zaharina. I uvek je bio u pravu.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (28): Anegdote iz Puškinovog života”

Slučajevi (27): Feđa Davidovič

Feđa je izbečio oči i zamahao rukama na ženu, kao da bi da kaže: “Šta ti je, šta ti je, to uopšte nije tačno!”

– * –

Feđa Davidovič

Feđa se dugo prikradao posudi za puter i najzad, uvrebavši trenutak, kada se žena sagnula da podreže nokat na nozi, brzo, jednim pokretom izvadi prstom iz posude sav puter i stavi ga sebi u usta. Zatvarajući posudu, Feđa slučajno zazvecka poklopcem. Žena se momentalno ispravila i, ugledavši praznu posudu, pokazala makazama na nju i strogo rekla:

– U posudi nema putera. Gde je?

Feđa napravi začuđen izraz i, isteglivši vrat, zaviri u posudu.

Žena je bila pojurila za njim, ali se do vrata zaustavila, jer je bila gola pa takva nije mogla da izađe u hodnik, gde su se kretali i drugi stanari toga stana.

– Puter ti je u ustima – reče žena, pokazujući makazama na Feđu.

Feđa odrečno zavrte glavom.

– Aha – reče žena. Ćutiš i vrtiš glavom, zato što su ti usta puna putera.

Feđa je izbečio oči i zamahao rukama na ženu, kao da bi da kaže: “Šta ti je, šta ti je, to uopšte nije tačno!” Ali žena reče:

– Lažeš, otvori usta.

– Mm – reče Feđa.

– Otvori usta – ponovi žena.

Feđa raširi prste i zamumla, kao da bi da kaže: “Ah da, potpuno sam zaboravio; odmah ću da dođem” – i ustade, nameravajući da izađe iz sobe.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (27): Feđa Davidovič”

Slučajevi (26): Istorijska epizoda

Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu.

– * –

Istorijska epizoda

Ivan Ivanovič Susanjin (upravo ona istorijska ličnost, koja je svoj život dala za cara i kasnije bila opevana u Glinkinoj operi) navratio jednom u rusku krčmu, seo za sto, i zatražio krmenadlu. Dok je gazda pekao krmenadlu, Ivan Ivanovič je zubima zagrizao svoju bradu i zamislio se; imao je takav običaj.

Žureći se da utoli svoju glad, Ivan Ivanovič je zaboravio da iz usta izvadi bradu pa je pojeo krmenadlu sa komadom vlastite brade.

Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu. Ivan Ivanovič je bio gladan i, po običaju toga vremena, uhvati krmenadlu rukama i poče da je jede. Ali, žureći se da utoli svoju glad, Ivan Ivanovič je tako halapljivo navalio na krmenadlu, da je zaboravio da iz usta izvadi bradu pa je pojeo krmenadlu sa komadom vlastite brade.

I eto, baš ovde se i desila nezgoda, jer nije prošlo ni petnaest trenutaka, a u trbuhu Ivana Ivanoviča počeli su jaki grčevi. Ivan Ivanovič odskoči od stola i pojuri na dvorište. Gazda je bio povikao Ivanu Ivanoviču: “Gledaj, kako ti je iščupana brada”. Ali, Ivan Ivanovič je, ne obraćajući ni na šta pažnju, bio već istrčao na dvorište.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (26): Istorijska epizoda”

Hrana u busu

Pazi, ne mora da ide u lov, bre!

ma, ne, brate, ne crnkinja, bre – crnacE, pazi, juče baš žvagu u busu samo tako. Tu sam negde staj’o kod prednjih vrata, jedva se držim. A čamuga neki sedi, nabio neke uške, trešti mu mjuza. E, al’ pazi, pravi čamuga, ono crn skroz, nema kod njega tehnika i slično. I sad fora na nekoj stanici tu kao uđu neki, neki izađu i sad tu ušla i neka riba, vidi se trudnjača, ono stomak do zuba. I čamuga ‘ladno skine uške i na srpskom doziva ovu ribu da sedne. E, al’ fora riba kucala onaj busplus i za to vreme neka baba uletela tu gde je čamavi ustao. I zabole babu. E, a fora je što je baba ružna, čovek čašu o čelo da joj ne razbije, bre. I tu sad čamuga vidi ono džabe ustao, ova trudnjača i dalje stoji, baba se udomila k’o Šotra na RTS-u i kaže na srpskom babi da je ustao da bi sela ova trudna riba, a ne matora lujka. E, a baba ga iskulira kao sine vrati se ti u to tvoje pleme, ovde u gradu se ustaje starima, a ne mladima. A fora čamuga joj kaže ono kao u mom plemenu se ustaje trudnjačama, a matore babe jedemo za večeru.