Tag: priče

Bubuleja

Sećate li se TV serije “Diplomci“? Ili ste mlađi od tog doba? Bio sam klinac, ali dotle negde dopiru i moja sećanja. To beše pre četrdeset i nokat godina, u vreme kad Siniša Pavić još ne beše prolupao (da, moguće je), a televizijska produkcija imala ozbiljan kriterijum za izbor glumaca, pa zato glumac nije mogao da bude baš svako, kao danas. Gomila velemajstora glume! A tek Bubuleja, boktemazo!

Ma, ima jedan u komšiluku, neverovatno me podseća na Bubuleju, pa nisam mogao da odolim. Eye rolling smile I to me je sad navuklo da odgledam celu seriju, što sam odlučio da mi bude glavni posao za ovaj vikend. Samo Bata Stojković bi bio dovoljan kao razlog, a ima jošte – pogledajte podelu uloga ovde.

Ako hoćete da se pridružite gledanju, izvolite: epizoda prva, druga, treća, četvrta, peta, šesta, sedma, osma, deveta, deseta. Boktemazo!

Slučajevi (1): Plava sveska br. 10

Od danas, svakog popodneva ćete dobijati po jednu minijaturu iz opusa Danila Harmsa. Započećemo sa Slučajevima.

– * –

Plava sveska br. 10

Bio jedan riđi čovek, taj nije imao ni oči ni uši. Ni kosu nije imao, tako da su ga riđim zvali uslovno. Ni da govori nije mogao, jer taj ni usta nije imao.Ni nos on nije imao. Nije imao čak ni ruke ni noge.  Ni stomak taj nije imao, ni leđa nije imao, ni kičmu nije imao, ni unutrašnje organe nije imao. Ništa taj nije imao. Tako da ne znamo o kome se radi. Bolje onda da o njemu više ne govorimo.

7. januar 1937.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Ča-ča-ča with me

Šta se dešava sa bendom kada jedan bitan jedan član krene u školu plesa…

Gremlin se već sedmi ili osmi put poklanjao publici. Laza se okrenuo prema Munji i nešto mu dobacivao, a ovaj se iživljavao je ritmički završavao pesmu, kada je Troslovni prišao unezverenom Gremlinu. Klimnuo je glavom prema Munji:

T: Znaš da je krenuo u školu plesa?

Rutina živog nastupa je dozvoljavala da se na bini pokreću i teme koje (naizgled) nemaju veze sa nastupom.

G: Znam. I Laza je, ali ćuti o tome.

T: Je l’? Nije ga valjda blam?

G: Ne’am pojma. Znaš da je… drugačiji od njih dvojce.

Troslovni je Lazu i Munju pogledao sa blagim odobravanjem. Odavno je znao da su on i Gremlin uradili pravu stvar izabravši “blizance” za bend.

G: Imam jedno iznenađenje za njih. (okrenuo se prema “blizancima” i uzviknuo) Beniking! Beniking…

Ovu pesmu su izvodili samo na probama. I to sa originalnim tekstom, a ovo…

Hobit, deveta i poslednja scena: Mi nismo lopovi i nismo neprijatelji

Dolaze ljudi, Torin ih otera. Bilbo iznosi Svetokamen. Torin ostaje sam. Tužni rastanak prijatelja.

Lica: Torin, Balin, Bard, Vilinkralj, Bilbo, Gandalf, Dain, ostali patuljci

(Patuljci se razmileli svuda po riznici. Torin stoji u sredini i naređuje.)

TORIN: Ostavite sada zlato! Pronađite mi Svetokamen, Srce planine, najlepši dragulj! Ni planina zlata ne vredi koliko ta svetinja mog doma!

Ostavite sada zlato! Pronađite mi Svetokamen, Srce planine, najlepši dragulj! Ni planina zlata ne vredi koliko ta svetinja mog doma!

BALIN (dotrčava sa straže): Stigli su! Ljudi sa jezera i vilenjaci zajedno! Mnogo ih je! Na hiljade! Izaslanici dolaze na naš prag!

(Pojavljuju se Bard i Vilinkralj. Na sceni, osim njih, ostaje samo Torin, koji stoji na suprotnoj strani.)

BARD: Zdravo, Torine Hrastoštite! Zašto si se zagradio kao lopov u svojoj jazbini? Mi još nismo neprijatelji.

Zdravo, Torine Hrastoštite! Zašto si se zagradio kao lopov u svojoj jazbini? Mi još nismo neprijatelji.

TORIN: Ko ste vi? Zašto dolazite naoružani za rat pred kapije Torina, sina Trainovog, kralja pod Planinom?

BARD: Ja sam Bard, zapovednik ljudi od Jezergrada! Moja strela je ubila zmaja! Prošle noći zmaj Šmaug je razorio Jezergrad, a mnogo ljudi je palo braneći porodice i domove. U vašoj riznici ima mnogo blaga ljudi i ja sam došao da ga tražim od tebe u njihovo ime. Dužni ste nam: pomislite na jad i nesreću koja nas je snašla zato što ste vi razljutili zmaja!

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, deveta i poslednja scena: Mi nismo lopovi i nismo neprijatelji”

Blizanci… Al’ zamalo!

Laza i Munja su bili blizanci za sve, osim za roditelje… hmmm… za majku. Dobro, de, i za prirodu. Ipak ih je delilo petnaest meseci.

Za svu rodbinu, bližu i dalju, oni su bili identični. Ili u najmanju ruku neverovatno slični. I po izgledu i po karakteru.

Sportacus – Magnús Scheving

Naravno, njih dvojica su vrlo dobro znali ko je stariji (makar biološki/hronološki). Znali su ko je drčniji, a ko je u stilu “govori tiho i vodi Lazu sa sobom”. Znali su ko se ne snalazi sa tehnikom, a koga će da “udari struja”. Znali su i ko kome “drži strah” kod zubara, a ko kome kad se vadi krv. Znali ko je vredniji, a ko je u stilu “Munja će to da uradi”.

Znali su ko je “lud za automobilima”, kao i da to nije onaj koji obožava rusku salatu. Ali to je baš onaj koji je “slab na plavuše”, ali ne voli “onu ribu s pravnog”. Samo su oni znali ko od njih dvojice više voli kompjuterske igrice, a da Laza više voli “papirni” sudoku. I ko se brije aparatom, a da Munja ne može ni očima da podnese žilet. Robbie Rotten – Stefán Karl StefánssonKo je ljubitelj basketa, a ko zlatnih retrivera. Znali su i da onaj stariji (hronološki) više voli bilijar, a manje šećer u kocki. Nasuprot tome mlađi (biološki) je lud za dobrim komedijama, ali je zato slab prema havajskim košuljama.

Znali su ko od njih dvojice ima bolji sluh, a u stvari to nije onaj koji je “mladi, talentovani profesor” na muzičkoj akademiji. Znali su i da je jedan od njih dvojice završio srednju muzičku za kontrabas, a da je onaj drugi svirao bas u bendu.

Čak su Troslovnog i Gremlina nekoliko puta uspešno prešli tako što se na probama benda zamenili za bubnjevima…

Hobit, osma scena: Navlače se tmurni oblaci

Dolazi Gandalf. Objavljuje pad Šmauga i dolazak ljudi. Patuljci ulaze u planinu i pripremaju odbranu.

Lica: Bilbo, Torin, Gandalf, ostali patuljci

(ulazi Gandalf)

Šmaug je ubijen? Ubijen! Ura!!!

SVI (srećno): Gandalfe! Gandalfe! Vratio si se!

BILBO: Gandalfe, najčarobniji čarobnjače, nemaš pojma kako sam se obradovao.

TORIN: Gandalfe, hvala ti, došao si u odlučujućem trenutku.

GANDALF: Ja uvek dolazim u odlučujućem trenutku, ali ćete se radovati još više kad čujete vest koju donosim.

TORIN: Šta nas to može obradovati kada nam je Šmaug nad glavom?

GANDALF: Ptice se ponovo vraćaju u Planine i Dol. Sa juga i sa istoka i sa zapada… Pročula se vest da je Šmaug ubijen.

TORIN (iznenađeno): Ubijen?

PATULJCI: Ubijen? Ubijen! Ura!!! (galama, svi se vesele)

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, osma scena: Navlače se tmurni oblaci”

Hobit, sedma scena: Susret sa Šmaugom

Bilbo ponovo u pećini. Razgovara sa Šmaugom i razljućuje ga.
Šmaug kreće na Jezergrad.

Lica: zmaj Šmaug, Bilbo, Gloin, Balin, Torin, Dvalin, ostali patuljci

ŠMAUG: Mirišem tvoj miris, lopove, i osećam tvoje prisustvo. Čujem tvoj dah. Dođi ovamo. Posluži se ponovo. Ima tu dosta i za bacanje.

BILBOV GLAS: Hvala ti, o Šmauže Strašni. Nisam došao da uzmem poklone. Samo sam želeo da te vidim i da saznam jesi li odista toliko veliki kao što priče kažu. Nisam im verovao.

Fino si vaspitan s obzirom da si lažov i lopov. Izgleda da ti je dobro poznato moje ime, ali ja nikako da se setim tvog mirisa od ranije. Ko si ti i odakle si?

ŠMAUG: A sad? Šta kažeš sad?

BILBOV GLAS: Sad vidim da pesme i priče podbacuju u poređenju sa stvarnošću. O Šmauže, Najglavniji i najveći od Ucvelitelja.

ŠMAUG: Fino si vaspitan s obzirom da si lažov i lopov. Izgleda da ti je dobro poznato moje ime, ali ja nikako da se setim tvog mirisa od ranije. Ko si ti i odakle si?

BILBOV GLAS: Ja sam iz Ispod brda, a ispod brda i preko brda vodio me put. Ja sam onaj koji hoda neviđen. Ja sam onaj koji hoda bez maramice.

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, sedma scena: Susret sa Šmaugom”

Happy Birthday, El Magnifico

U danu za nama, obeležen je 61. rođendan jednog od mojih omiljenih gitarista. Google neće napraviti doodle zbog toga, ali ja ću večeras bar malo slušati dobru muziku u to ime.

Phil Manzanera, veliki baja i aristokrata rock’n’rolla, rođen je 31. januara 1951. Sjajan muzičar i sjajan čovek, on oko sebe seje fantastične vibracije već četrdesetak godina, na radost svima.

A, da. Izvinjavam se. Možda niste info-hrčak kao ja, pa vam nije baš najjasnije ko je taj čovek. Situacija je htela da se on celog svog veka dokazivao isključivo svojim radom – i nikako drukčije. I zbog toga je moguće da niste čuli za njegovo ime.

Zato ste čuli za Roxy Music, zar ne?

Ovi idiotski cvikeri su bili zaštitni znak El Magnifica tokom sedamdesetih… Mada, njegov pravi zaštitni znak je bio i ostao Gibson Firebird (u raznim verzijama). Ta gitara danas postoji i u verziji Phil Manzanera Signature, ako znate šta znači takva čast…

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, El Magnifico”

Demoni stvaralaštva

Bilo je još takvih; štaviše, mnogo njih. Ovaj se bar nije krio, nego je viteški padao pod sto.

Citat dana dolazi od velemajstora kafane, sunđera po ubeđenju iako novinara po profesiji i književnika po vokaciji; od čoveka koji je izmislio lek protiv mamurluka po imenu “smrt popodne“; od tragaoca za suštinskom istinom na dnu boce i pravog pregaoca na polju dosezanja olimpijskih visina u alkoholizmu.

Hemingvej na safariju u Keniji 1954. Predah uz dva dupla viskija u jednoj čaši.

 

Piši pijan. Rediguj trezan.
Ernest Hemigvej

 

Čak i u samouništenju, koje je kulminiralo grčevitim stiskom na oroz lovačke puške uperene u sebe, pobeđivao je. Empirijski je utvrdio da je lako umreti.

Život je ono što je teško, znao je čiča-Hemingvej.