Tag: priče

Sećamo se velikog rokera: Steve Marriott

Danas bi mu bio 65. rođendan, samo da nije onako strašno završio.

Steve Marriott, legenda britanske rock scene, rođen je 30. januara 1947. godine u Londonu. Bio je jedan od ljutih gitarista i pevača na čijim nastupima su prštale varnice – ili je barem to tako zvučalo. Obeležio je scenu radom u dve značajne grupe: Small Faces i Humble Pie.

Svašta se može ispričati, ali večeras to nećemo činiti. Opustićemo se i slušati dobru muziku.

Nastavite sa čitanjem… “Sećamo se velikog rokera: Steve Marriott”

Hobit, šesta scena: Obijač u akciji

Pred Samotnom planinom. Otkriva se tajni prolaz. Bilbo prvi put silazi u pećinu.

Lica: Balin, Torin, Dvalin, Bilbo, Gloin, Bombur, ostali patuljci

BALIN: Samotna planina!

TORIN: Samotna planina!

BALIN: Bombur je opet nestao.

TORIN: Dvaline, idi ga pronađi.

DVALIN: Samotna planina!

SVI: Samotna planina!

Samotna planina!

BILBO: Ne sviđa mi se ova tišina.

TORIN (viče): Ja sam Torin, sin Traina, sina Trora, Kralja pod Planinom! Vratio sam se!

SVI (zadivljeno): Aaaaa!

BILBO (ljut): Šta vičeš, jesi li poludeo!

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, šesta scena: Obijač u akciji”

Fantastične leteće knjige g. Morisa Lesmora

Da ne pričam mnogo, ovog puta ne bi trebalo. Ipak, da prenesem delić teksta iz najave na mestu na kome sam našao sledeći animirani film:

Inspirisan, u jednakoj meri, uraganom Katrina, Basterom Kitonom i filmom “Čarobnjak iz Oza”, kao i ljubavlju prema knjigama, film “Moris Lesmor” je priča o ljudima koji posvećuju svoj život knjigama i o knjigama koje uzvraćaju istom merom. “Moris Lesmor” je dirljiva, duhovita alegorija o lekovitim moćima priče.

Bilo je ovo pametno utrošenih petnaest minuta vašeg dragocenog vremena, zar ne?

Nešto mi govori da ćete ćemo još čuti o ovom filmu.

Hobit, peta scena: Nema ničeg boljeg od traženja ako želite nešto naći

Kroz Mrku šumu. Vilenjaci zarobljavaju patuljke. Bilbo ih spasava u buradima.

Lica: Oin, Gloin, Bombur, Fili, Balin, Bilbo, Torin, Vilinkralj, ostali patuljci

(Patuljci u Mrkoj šumi; deluju vrlo poplašeno)

OIN: Gde je put? Jedva se vidi!

GLOIN: Kako je mračna ova šuma!

Napred kroz šumu! Potražimo izlaz! Nema ničeg boljeg od traženja ako želite nešto naći!

BOMBUR: Ja se bojim!

FILI: Ćuti!

BALIN: Strašno je! Da se vratimo?

BILBO (pravi se da je hrabar): Ma kakvi! Zar nismo pošli na zmaja?

TORIN: Tako je! Napred kroz šumu! Potražimo izlaz! Nema ničeg boljeg od traženja ako želite nešto naći!

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, peta scena: Nema ničeg boljeg od traženja ako želite nešto naći”

Kajsija

Da li se sećate svoje prve ljubavi?… Da li se sećate svog prvog poljupca?…

Da li se sećate?

Potresna priča, ispričana perfektnim jezikom kamere. Obratite pažnju. Ima šta da se nauči iz ovog kratkog filma, poželite li slučajno da se okušate kao filmadžija.

Jan je ažuriran

Sledeća priča je veoma moderna, taman koliko i njen predmet

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink preuzima novi automobil. Stalno klackanje javnim prevozom mi sve više ide na nerve, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink. Znakovi na putu počinju da se preklapaju, gužva je, penzioneri stalno nekuda idu, ne može se ni sesti. A vidim da svi pričaju o tome kako je taj novi automobil brz, bezbedan, siguran, inovativan. „Dobar dan izvolite evo slobodno stisnite ovo dugme i preuzmite vaš novi automobil Vatrena Lija tri nula dostupan i na holandskom jeziku“, kaže ovlašćeni serviser. „To je pravi izraz vrednosti koje naša kompanija neguje“ „Štagod. Au, kako lep servis sa velikim dugmadima! Preuzimam odmah!“, raspamećuje se Jan Vennegoor of Hesselink. Vraća se kući u svom novom šarenom automobilu. Divota jedna, na dugme se menja raspored boja, dostupna je dodatna oprema, automatsko blokiranje radi, i to odlično – nijedan se autostoper ne pojavljuje pored puta. I tako je Jan Vennegoor of Hesselink oduševljeno i veoma brzo učinio da njegov novi automobil prikazuje vremensku prognozu na tri lokacije, tačno vreme u petnaest svetskih metropola, preuzma samostalno gorivo na pumpama, pušta muziku sa Radio Paradise, i naravno, omogućava da se uživo prati proces parenja pandi. Uopšte, sve ono što je oduvek želeo od automobila. Pa ipak… Pošteno govoreći, nešto ne vidim da ovaj automobil ide brže nego javni prevoz, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink par nedelja kasnije. A i sve komande su iste. Koliko vidim, dostupne su neke stvari za dijagnostiku, ali ja se ionako u to ne razumem.

Nastavite sa čitanjem… “Jan je ažuriran”

Klavir

Jedan sasvim novi i pomalo avangardni pogled na instrument kao na živo biće. Umetnički rad Matthewa Browna, istog autora čiji film “San o Italiji” ste već gledali na Suštini pasijansa.

Autor preporučuje da koristite slušalice. U pravu je, jer ova izvedba Šumana je praćena neobičnim ambijentalnim zvucima.

Boca

Desila se spontana komunikacija između dva stvora, preko sveta… I ta komunikacija je učinila da ta dva stvora postanu svesna sebe i lepote sveta. I tada je nastala želja.

A onda…

Oduvalo me je.

Hobit, četvrta scena: Kod vilenjaka Elronda u poslednjoj domaćinskoj kući

Elrond pregleda mačeve i čita rune. Bilbo objavljuje posedovanje Prstena. Gandalf odlazi. Elrondov savet.

Lica: Elrond, Gandalf, Torin, Bilbo, Gloin, ostali patuljci

(Patuljci sede okupljeni. Stoje Elrond, Gandalf, Torin i Bilbo)

ELROND: Drago mi je da je neko konačno došao glave tim džinovima. Pravili su mnogo nevolje stanovnicima okolnih sela. Pokažite mi mačeve koje ste uzeli od njih.

GANDALF: Ovo je, zacelo, jedan plemenit mač.

ELROND: Da, ovo je Glamdring, Malj za neprijatelja. Njega je u davnini nosio kralj Gondolina. Dobro ga čuvaj, Gandalfe!

Ovo je Glamdring, Malj za neprijatelja. Njega je u davnini nosio kralj Gondolina.

TORIN: A na ovom maču su ispisane neke rune.

ELROND: Da, ovo je Orkrist, Cepač bauka, takođe stari i poznat mač. Neka te dobro služi!

TORIN: Čast mi je nositi ovakav mač. I neka doživim što skorije da ponovo cepa bauke!

BILBO: Ja sam od divova uzeo i ovaj mač, koji je doduše bio njihov perorez, ali je meni sasvim dobar kao mač.

ELROND: Nažalost, gospodine Bagins, na njemu nema nikakvih runa. Ali, to je mač koji svetli kada se približe bauci.

BILBO: Meni će biti sasvim dobar. Zvaću ga Žalac.

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, četvrta scena: Kod vilenjaka Elronda u poslednjoj domaćinskoj kući”

Janu je laknulo

Za potrebe ove priče, Jan Vennegoor of Hesselink sluša radio. Tačnije Radio Beograd 1. Čini on to često, tokom odlaska na popodnevni trening, jer baš u to vreme ide emisija Susretanja u koju, kad god mogu, autori dovode holandske kompozitore i/ili izvođače takozvane moderne ozbiljne muzike. Spajam lepo i korisnije, razmišlja Jan Venegoor of Hesselink. Lepo je biti obrazovan, ali je korisnije biti patriota.

Danas gostuje Kompozitor Rastislav Kambasković, čije su Kompozicije bile predmet Koncerta na Kolarcu. Ozbiljnim glasom Kompozitor objašnjava trenutke nadahnuća i noćnog nesna na vest o smrti Vere Pavladoljske, čemu sledi baritonski uzlet sa Koncerta: „Voooooooooolim teeeeeeee [pauza] naaaaaaajvišeeeeeee [pauza] naaaaaaajvišeeeeee na [pauza] sveeeeeeeeeeetuuuuuuuuuuu“, dok se u pauzama čuje nešto što bi se jedino moglo opisati kao žar borbe dva majmuna bez sluha. Tu nije kraj, sledeća je sonata za dve violine. „Zapitao sam se“, reče Kompozitor, „zašto akordi moraju da se ređaju određenim redom? Odgovarajući na to pitanje, došao sam do Kompozicije gde se dve violine čuju kao četiri.“ Skroman neki čovek, kaže sebi Jan Vennegoor of Hesselink. Buka koja se čuje boli kao da je pravi šesnaest violina dok ih sviraju trogodišnji nosorozi upravo izbačeni sa prijemnog ispita Muzičke škole za bezuslovno netalentovane čijim su profesorima hirurški ugrađeni konjski živci.

Svaka čast Kompozitoru, on muzikom uspeva da iskaže svoju večitu borbu sa izgovorom sopstvenog imena, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink, ugasi radio, sa osmehom na licu dade gas, i nastavi da vozi kroz beskraj zeleni.