Za potrebe ove priÄe, Jan Vennegoor of Hesselink sluÅ¡a radio. TaÄnije Radio Beograd 1. ÄŒini on to Äesto, tokom odlaska na popodnevni trening, jer baÅ¡ u to vreme ide emisija Susretanja u koju, kad god mogu, autori dovode holandske kompozitore i/ili izvoÄ‘aÄe takozvane moderne ozbiljne muzike. Spajam lepo i korisnije, razmiÅ¡lja Jan Venegoor of Hesselink. Lepo je biti obrazovan, ali je korisnije biti patriota.
Danas gostuje Kompozitor Rastislav Kambasković, Äije su Kompozicije bile predmet Koncerta na Kolarcu. Ozbiljnim glasom Kompozitor objaÅ¡njava trenutke nadahnuća i noćnog nesna na vest o smrti Vere Pavladoljske, Äemu sledi baritonski uzlet sa Koncerta: „Voooooooooolim teeeeeeee [pauza] naaaaaaajviÅ¡eeeeeee [pauza] naaaaaaajviÅ¡eeeeee na [pauza] sveeeeeeeeeeetuuuuuuuuuuu“, dok se u pauzama Äuje neÅ¡to Å¡to bi se jedino moglo opisati kao žar borbe dva majmuna bez sluha. Tu nije kraj, sledeća je sonata za dve violine. „Zapitao sam se“, reÄe Kompozitor, „zaÅ¡to akordi moraju da se reÄ‘aju odreÄ‘enim redom? Odgovarajući na to pitanje, doÅ¡ao sam do Kompozicije gde se dve violine Äuju kao Äetiri.“ Skroman neki Äovek, kaže sebi Jan Vennegoor of Hesselink. Buka koja se Äuje boli kao da je pravi Å¡esnaest violina dok ih sviraju trogodiÅ¡nji nosorozi upravo izbaÄeni sa prijemnog ispita MuziÄke Å¡kole za bezuslovno netalentovane Äijim su profesorima hirurÅ¡ki ugraÄ‘eni konjski živci.
Svaka Äast Kompozitoru, on muzikom uspeva da iskaže svoju veÄitu borbu sa izgovorom sopstvenog imena, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink, ugasi radio, sa osmehom na licu dade gas, i nastavi da vozi kroz beskraj zeleni.