Živite svoj život, pravite male greške kao i svako drugi, ispravljate ih u hodu i trudite se da idete napred kako najbolje znate da biste podržali sebe i svoje najbliže. Kakav može da bude konačni obračun na kraju?
U jednom veoma neobičnom pisaniju, čitam ispovest medicinske sestre čija dužnost je da olakša poslednje dane umirućima. U takvom okruženju, veli Bronnie Ware, ljudi naglo sazrevaju u trenucima kada se najzad suoče sa sopstvenom smrtnošću. U brojnim kontaktima koje je ostvarila na tom nezavidnom radnom mestu, ona je prepoznala pet najčešćih izjava o kajanju u životu koje su izrekli Oni Koji Odlaze i prenela ih u javnost.
Voleo bih da zajedno pogledamo u te izjave i da pokušamo da naučimo nešto iz njih. Neću vam prevoditi ceo članak, pročitaćete ga sami ukoliko nađete za shodno.
1. Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život po svom nahođenju, a ne život koji su drugi očekivali da živim.
2. Voleo bih da nisam radio tako mnogo.
3. Voleo bih da sam imao hrabrosti da iskažem svoja osećanja.
4. Voleo bih da sam ostao u vezi sa svojim prijateljima.
5. Voleo bih da sam dozvolio sebi da budem srećniji.
Objašnjenja i zaključke razvijte prema sopstvenom nahođenju i savesti. Imao bih šta da kažem na većinu ovih teza, no to je moj život, pouke ne bi vredele za druge; morate sami proći put do zaključka.
Zato ću reći nešto drugo, po cenu da budem patetičan.
crkvene organizacije i slično s radošću su dočekale ostvarenje sna za koji su se godinama borili. Uverenje da je konzumacija alkohola uzrok bukvalno svog kriminala motivisala je nekoliko gradova da na dan stupanja amandmana prodaju svoje zatvore. U svom poletu, trezvenjaci su angažovali razna piskarala da prilagode razne delove Biblije koji imaju referencu na alkoholna pića, tako da su pali predlozi da je Isus konzumirao sok od grožđa, a stih “
U vreme kada je osnovano Društvo National Geographic čovečanstvo je pravilo prve korake u novu eru pronalazaka i otkrića. Na “pragu života” je bio Edisonov 
Mnogi su delili tu nadu i veru u nauku, a Društvo National Geographic postalo je propovednikom i predvodnikom “odanosti nauci”. Tako su postavljeni temelji za ono što danas Društvo čini jednom od najvećih i najuticajnijih naučno-obrazovnih institucija na globalnom nivou.
Opšti je utisak da Principi usmeravaju čitaoca ka Njutnovom viđenju Prirode, koje je potpuno saglasno i u ravnoteži: sve što opažamo možemo objasniti, i to na takav način da se objašnjenje može primeniti i na one fenomene koje još uvek nismo opazili. Ovo je esencija Njutnovog Sveta, ali i esencija savremene nauke. U ovom smislu, Principi su knjiga koja nije izgubila ni delić aktuelnosti. Prisetimo se za trenutak poznatog događaja iz istorije nauke, rasprave advokata kvantne teorije (u prvom redu Nilsa Bora) sa Ajnštajnom. Kvantna teorija primećuje da na mikro nivou, duboko u strukturi materije, u prostorima nezamislivo malim, postoje osnovne gradivne jedinice (elementarne čestice) koje se opiru tačnom merenju, kojima ne možemo istovremeno tačno znati sve veličine fizičkih karakteristika. Umesto toga, kvantna teorija pruža pouzdan način da saznamo verovatnoće, šanse za određivanje veličina fizičkih karakteristika. Ovo je unelo duboki nemir u Ajnštajna čije je viđenje Prirode zahtevalo da se svemu zna gde je, i koliko brzo se kreće, pa on do kraja života nije bez dubokih rezervi prihvatio kvantnu teoriju, čime je izvršio simbolično naučno samoubistvo. Ubeđen sam da bi Njutn bez problema prihvatio kvantnu teoriju, jer ona jeste objašnjenje za ono što opažamo. Slobodan sam čak da primetim kako je Njutnova ličnost bila engleski prijemčivija za nestašluke elementarnih čestica, u odnosu na Ajnštajnovu germansku potrebu za bezuslovnom tačnošću. Konačno, možda najšašaviju ideju (magnetne monopole) kvantna teorija duguje upravo Englezu, 
Ne možete da ne primetite, ako li samo podignete glavu ka desnoj zgradi.