Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Iako je karijera Bobbyja Womacka bila na trenutke haotična, vreme je pokazalo da su njegove zasluge mnogo veće, a uticaj širi nego što se mislilo.
Onomad banem kod komšije u sitan sat. Čim mi je otvorio vrata stana, dočekala me je dobro poznata pesma Bobbyja Womacka. Odakle on da sluša njega kada je ljubitelj lakših nota, nije mi odmah bilo jasno. No, čim sam ušao u dnevnu sobu, video sam da počinje Tarantinov film Jackie Brown u kojem je današnja pesma iskorišćena da proprati špicu.
– Daj, pojačaj – insistirao sam.
– Kako da pojačam, znaš li koliko je sati?
Kako da ispratim muziku Bobbyja Womacka ako ne svira glasno? 
Posle par meseci razvlačenja, napokon sam završio sa čitanjem knjige A Life in Pursuit, koja je biografija T-Bone Burnetta. Ovaj neobični čovek i muzičar promenio je mnoge stvari svojim delovanjem, a jedno od zanimljivijih poglavlja posvećeno je njegovom radu na soundtrackovima za filmove (Walk the Line, The Big Lebowski, O Brother, Where Art Thou?, Inside Llewyn Davis), kao i već danas kultnoj seriji True Detective.
Ima li koga da nešto od pomenutog nije gledao? 
Nastavite sa čitanjem… “Jedina stvar za koju je vredno boriti se”
Nije nikakav piknik, ali nije ni šala: dobro osmotrite ove slike. Pre bilo kog komentara, molim da primetite: to su sve prave slike. Fotografije: ni piksel nije dodat. Jedino veštačko u ovom filmu su efekti animacije i kretanja po dalekim prostorima, što je izvedeno iz gotovih fotografija, ali to je sve.
Nastavite sa čitanjem… “Piknik pokraj Saturnovih prstenova°”
Hm… Da proverimo.
Izgleda da je lik u pravu.
Jedino, nikako ne mogu da ukapiram: zašto, ali ZAŠTO moraju da povezuju te video zapise sa tako agresivnom, nimalo prikladnom muzikom? Je li to neki šablon? Pravilo? Fetiš? Kao, ako je muzika tako glasna i agresivno intonirana, onda je ukupan utisak bolji? Not.
Dobra muzika u ne tako dobrom filmu.
Na “Dead Presidents” sam naletao nekoliko puta tokom poslednje decenije, i nikako mi se 
nije dalo da ga pogledam. Intrigirali su me komentari da je reč o žestoko potcenjenom filmu, ali me je nešto u samom opisu konstantno demotivisalo da zasednem i posvetim mu se – da li je reč o radnji ili činjenici da nisam mogao zamisliti Chrisa Tuckera u ozbiljnoj ulozi, ko će ga znati.
Tek kada sam pre nekog vremena poželeo da čujem jednu pesmu i potražio je na YT-u, shvatio sam iz spota i opisa otpremaoca da se ta stvar nalazi u filmu, te sam ozbiljno pročešljao listu numera i oduševio se. Red je da sa vama podelim uživanje u dobrom zvuku, a o filmu ćemo na kraju, baš da ne kvarimo atmosferu na početku…
