Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
…I to sve sa poletanjem i sletanjem aviona. Pogledajte bar malo.
Ova instalacija je deo sistema Miniature Wunderland, koji se nalazi u Hamburgu, na istom mestu gde i najveći model železnice na svetu, o kome smo odavno pisali na Suštini pasijansa.
Moj lični favorit: sletanje u “večernjim časovima”. A ako ste željni preterivanja, na raspolaganju je i drugi deo video-zapisa sa ovog mesta.
A sada će braća Japanci da nas nauče kako se vrši parkiranje biciklova.
E, boktemazo, šta je sa ovim svetom! Nekad smo bicikle ostavljali uz bagrem, nismo morali ni da ih zaključavamo, posle su izmislili soške i razna druga čuda, pa smo posle i ključeve za bicikle morali da koristimo… Ali ovo je već mnogo, da ne kažem i nešto gore.
…onda nema druge nego da kombinuješ elemente kako bi dostigao dovoljno jako uzbuđenje. Obrati pažnju na dvojicu ludaka…
Poseban detalj je onaj zvučni: mikrofon na digitalnom fotoaparatu je nezaštićen od vetra.
Da me ne razumete pogrešno: ne bih ja ovo probao: meni se zavrti u glavi i prođe me jeza i kad pogledam preko ograde balkona na prvom spratu. Nego patim od zavisti: neko ima dovoljno spokoja u životu da se baci i na takve stvari. Joie de vivre…
Evo našeg znanca. Ovog puta nam objašnjava zašto LE dioda trepće.
Eto, tako. Važno je da svakog dana naučite bar nešto…
Svet je jedno veliko zamešateljstvo raznolikih referentnih okvira. Kada se jako različiti referentni okviri sretnu, niko ne može unapred da kaže šta će se iz toga izroditi. Poput jedne čudne situacije u severozapadnoj Australiji, gde je jedno pleme Aboridžina doživelo skok od deset hiljada godina za samo nekoliko meseci.
Potresno i poučno. Zapravo, veličanstveno.
Zezali se tako momci svojom igračkom po gradu, sve dok nije naišlo policijsko vozilo.
A da li je baš sve bilo kako su opisali u komentaru, ne bih znao da kažem. Meni liči da je taj policijski auto zapravo stao zbog tog vučnog voza.
Pazi ovo: snimak iz kokpita jednog putničkog aviona, Boeinga 777, gde drugi avion, Boeing 747, prešišava treći avion, Boeing 737. A za to vreme, sva tri na istom kursu u istom koridoru… I to nad Bagdadom, leta gospodnjeg 2011.
Šta bih dao da ovako nešto vidim svojim očima!…
Viđali smo svašta, ali ovo je već heuristika.
Bože, kako zavidim zamlatama… Hoću i ja tako da provodim život!…
Kad malo bolje razmislim, ipak neću.
Досад најтеже оборива теза о користи од софтвера потиче од моје жене: “баш су ове машине корисне, замисли колико бисмо времена изгубили мешајући карте за сваки пасијанс“.
Мени, као програмеру, је мало теже да проценим колико је софтвер уопште користан. Јесте, данас све то стане у џеп, али с друге стране се често осећам као Бата Ковач са првим синтисајзером: “док испритискам све дугмиће које треба, скоро да заборавим да сам хтео да свирам”. Често се, заиста, више петљамо са софтвером него што га користимо, попут хифилистичара који се више играју озвучењем но што слушају музику.
Али тема је корист од софтвера, а не колико нам он сам смета да га користимо. Шта смо то очекивали да ће софтвер да нам реши? Nastavite sa čitanjem… “Видео сам чак и користан софтвер”
Bespoštedna bitka između dva koncepta… Ne, čekaj malo… Zapravo…
Aaaaaa! To je ta operacija “Laufer”!