Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Jedanaest meseci, tri hiljade fotki i mnogo kafe, kako reče sam autor…
Počelo je tako što je lik fotografisao rasklapanje motora u nameri da dokumentuje redosled koraka kako bi posle mogao da vrati sve na svoje mesto… I na kraju je shvatio da ima materijal za animirani film…
Kad je pre koji dan obeleženo sto godina od rođenja Alana Tjuringa, Lego je prikazao fizičku Tjuringovu mašinu. Pogledajte kako radi.
Pogledajte šta živ čovek ume da napravi u Photoshopu…
Predlažem strpljenje. Ako vam glasna zvučna podloga smeta, utišajte do kraja, nećete ništa propustiti.
Sećate li se jet-man projekta? To je onaj ludi Francuz koji je ostvario svoj životni san da poleti nebom na krilima koja će biti motorizovana i aktivna na njegovim leđima.
E, pa stigao je čovek i korak dalje. Pogledajte ovo i verujte svojim očima.
Ko zna u kakvoj kombinaciji adrenalina, endorfina i ostalih telesnih bombi živi taj čovek. Deluje mi veoma zadovoljno.
David Gallo je okeanograf koji kaže da smo istražili samo oko tri procenta sadržaja okeana. U onih 97%, kaže on, ili se ne nalazi ništa ili se nalaze iznenađenja. Da bi nam skrenuo pažnju na to koliko malo znamo, spremio je kratko predavanje na konferenciji TED i najpre pokazao nešto malo iz mračnih dubina, a zatim apsolutno fascinantne pojave koje se nalaze u plitkoj vodi. Pogledajte.
Sasvim sigurno ste i ranije čuli za tezu da bolje poznajemo površinu Marsa nego dno okeana. Sad, to jeste tačno u neku ruku: i Mars i dno okeana su mapirani do kraja, ali pretiče činjenica da o Marsu znamo više nego o okeanu. Pomalo uvredljivo po inteligenciju, zar ne?
Administrator servera je mrtav ‘ladan došao na Suštinu pasijansa i promenio temu, tvrdeći da je ona kriva za kilave performanse i loš odziv bloga. Sad mi ostaje da skrpim sve kako znam i umem.
Ko bi rekao da ću seliti blog posle samo mesec dana na izabranom serveru.
Džukele.
Пасијанс је чамио полузаборављен неколико година. Од септембра 1998, кад сам га окачио на форум, скинут је само 747 пута, јер је рађен у Фоксу 5 (и захтева библиотеке за њега), а те године се већ појавио Фокс 6. Баталих опет, било је преча посла. Например, преживљавање.
Но, не лези враже, дође 2002. и морао сам да учим јаваскрипт. Како се, Петровићу, учи нов програмски језик? Наравно, поново напишеш пасијанс у њему, добро је, седи.
Објекти се у јаваскрипту измишљају у трку, методи се додају малтене ад хок, и све је то поприлично наопачке у односу на Фокс, где прво све дефинишеш а објекат још није направљен, тек кад завршиш план онда може производња. Опет сам морао да мењам главу… и након само пар недеља имао сам пасијанс као веб страну. И научио јаваскрипт. И избацио поновно играње враћених потеза и оне шаљиве поруке. Оно прво ме мрзело да радим (ионако га никад нисам користио кад играм, а играо сам доста), а оно друго… незгодно је неког непознатог преко мреже, са свог сајта, назвати дилетантом, ко зна, може чоек и да се наљути. Што рече један колега, “програмирај као да је твој корисник крволочни психопата и зна где станујеш”.
Nastavite sa čitanjem… “Историја пасијанса (4)”
У ствари, није тачно да је овај пасијанс једина игра урађена у Фоксу. Видео сам једну верзију тетриса. Ма чуј, видео – играо. Али то је било тек у овом веку, а и тетрис је већ био написан. С друге стране, био је написан и пасијанс…
Година ’94, Тиби и ја цимери на гастарбајтлуку, станујемо код неке бабе и радимо у фирми преко пута. Радно време скроз раштркано, од подне до нека доба ноћи, довукли једну машину у собу да бисмо чачкали не знам ни ја шта већ. Са неке дискетЛе ископам неку од верзија пасијанса и помислим да би… могло. Јер Фокс 2.6, јелте, више није само алатка за базе података, то је озбиљан језик који има свашта. Оно, нема графику, осим неке скрнаве (нова реч, тада у моди) библиотеке са незгодним приступом, али све остало је лук и вода да се уради.
И урадило се, опет усправно, и радило је. Нисмо се, међутим, много играли, јер смо пречесто морали да се селимо са машине на машину, посла је било преко главе, и ретки сати доколице су пре водили ка пиву него ка монитору. Играло се кад дођемо кући – на топ листи из тог времена налазим датуме из 1994, 1996…
Nastavite sa čitanjem… “Историја пасијанса (3)”
За младе програмере који нису успели да по опису сами напишу своју верзију пасијанса, у овом наставку објављујем осамнаесту верзију програма. Пошто тада нисам имао штампач, а ни касеташ, програме сам снимао на тракаша, што је све појела помрчина, а овај сам… сликао са екрана. Штета, не виде се боје.
Од ’86 до ’89 сам радио у СТОУРу (сложена и тешка организација угроженог рада), прво на Партнеру, што је већ била озбиљна машина, са процесором з осамдесет, оперативни систем ЦП/М, а онда су ме пребацили на ПДП, па на Вакса. Игара на Партнеру није било, али сам нашао да има неки ЦБ80 бејзик, од Диџитал Рисрча, и претабао пасијанс на њега, па после и на ПДП бејзик (који је радио и на Ваксу, без већих измена). Наравно, графике није било. Није било чак ни специјалних знакова за боје карата, па сам морао да обрнем талон, да се карте ређају усправно, а буду приказане као текст. Црне сам ставио да буду инверзне – зелена подлога са црним словима. Поруке за четврто ређање су остале, а направио сам и топ листу. Убацио сам и “колико има сати”, на слово Т, јер се на Ваксу куцало контрол+Т а он би исписао тачно време са подугачком поруком и уништио два реда на терминалу. Слика је, у ствари, могла да се збрља ако улети било каква системска порука. Због таквих ствари сам имао и додатну рутину која би исцртала цео екран испочетка, кад затреба, на слово дублве (од милоште звано да бљу).
Nastavite sa čitanjem… “Историја пасијанса (2)”
Primedba domaćina bloga: ima neke osobite pravde u tome što se moj Komšija pridružio ekipi Suštine pasijansa. Elem, on je napisao program za jedan pasijans na nekoliko platformi. Empirijski je opovrgao trvdnju da niko nije napisao igru u… Uh, čegbremalo, to će on da ispriča… Komšija, navali.
Пасијанс нам у породици дође нешто као домаћа животиња. Први сам одређао са шест година; у време кад сам се срео са великим, били смо већ студенти. Донела га је тадашња госпојина цимерка, ја заразио свог цимера, и ређало се до бесвести.
Осим што никако нисмо успевали да решимо главни проблем: то је ВЕЛИКИ пасијанс. Ређа се са све 52 карте лицем навише, и требају му још четири празна места. Дакле, сваки пут треба склонити све са стола, а сваки сто је магарац на ког се товари.
Nastavite sa čitanjem… “Историја пасијанса (1)”