Mala ekstravagancija mladog umetnika: stop motion kao metod snimanja.
Nije da nalazim previše toga zanimljivog u tim radovima. Dopadaju mi se scenario i izvedba ovog filma.
Tag: umetnost
SluÄajevi (15): ÄŒetiri ilustracije toga kako nova ideja može da prenerazi Äoveka nespremnog za nju
(Kompozitor se, teÅ¡ko diÅ¡ući, samo skljoka. NeoÄekivano ga iznose.)
– * –
ÄŒetiri ilustracije toga kako nova ideja može da prenerazi Äoveka nespremnog za nju
I
Pisac: Ja sam pisac.
Čitalac: A po mom mišljenju, ti si govno!
(Pisac nekoliko trenutaka stoji, potresen tom novom idejom i pada mrtav. Iznose ga.)
II
Slikar: Ja sam slikar.
Radnik: A po mom mišljenju, ti si govno!
(Slikar odmah pobledi kao platno. I kao trska se zanjiÅ¡e, i iznenada premine. Iznose ga.) Nastavite sa čitanjem… “SluÄajevi (15): ÄŒetiri ilustracije toga kako nova ideja može da prenerazi Äoveka nespremnog za nju”
SluÄajevi (14): Mladić koji je zaÄudio Äuvara
ÄŒuvar pogleda mladića, zaÅ¡kilji na jedno oko, pa na drugo, zatim poÄeÅ¡a bradicu…
– * –
Mladić koji je zaÄudio Äuvara
– Vidi ti nju! – reÄe Äuvar, gledajući u muvu. – A ako je namažem lepilom, sigurno će da crkne. Eto ti cele priÄe! Od obiÄnog lepila!
– Hej ti, straÅ¡ilo! – viknu Äuvara mladić u žutim rukavicama.
Čuvar odmah shvati da se to obraćaju njemu, ali nastavi da gleda muvu.
– Čuješ li ti šta ti govorim? – povika opet mladić. – Skote!
ÄŒuvar je prstom zgnjeÄio muvu i, ne okrećući glavu prema mladiću, reÄe:
– A Å¡ta se ti, bestidniÄe, dereÅ¡? I ovako te Äujem. Ne treba da se dereÅ¡!
Mladić rukavicama oÄisti svoje pantalone i delikatnim glasom upita:
– Recite mi, dedice, kako da odavde dođem na nebo?
ÄŒuvar pogleda mladića, zaÅ¡kilji na jedno oko, pa na drugo, zatim poÄeÅ¡a bradicu, joÅ¡ jedanput pogleda mladića i reÄe:
– De, nema šta da se ovde zadržavate, prođite.
Nastavite sa čitanjem… “SluÄajevi (14): Mladić koji je zaÄudio Äuvara”
R.I.P. Billy Strange
JuÄe je preminuo muziÄar Äije ime ne zna puno ljubitelja muzike. Svejedno, ostavio je traga kao autor i gitarista i zaslužio je da makar klimnemo glavom u njegovu slavu.
William E. “Billy” Strange je roÄ‘en 1930. godine. Muzikom se bavio multidisciplinarno: kao autor, aranžer i rearanžer, gitarista, pevaÄ i producent. Ne može mu se osporiti da je imao Äudne i avangardne ideje. Sledeća numera je njegovo autorsko delo: molim vas da imate na umu da je to napravljeno i snimljeno 1968. godine, kada su mogućnosti u studiju bile neuporedivo manje nego danas.
Mada, kada je The King pevao, nikakav dodatni kvalitet zvuka nije mogao da doprinese dobroj prodaji – da se samo nakašljao u mikrofon, to bi bio hit tih godina.
SluÄajevi (13): MatematiÄar i Andrej SemjonoviÄ
Dosadilo mi je da se sa tobom prepirem!
– * –
MatematiÄar i Andrej SemjonoviÄ
MatematiÄar (izvadivÅ¡i iz glave kuglu):
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Andrej SemjonoviÄ:
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
MatematiÄar:
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Andrej SemjonoviÄ:
Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.
Nastavite sa čitanjem… “SluÄajevi (13): MatematiÄar i Andrej SemjonoviÄ”
SluÄajevi (12): San
Petog dana se probudio toliko omrÅ¡aveo, da je Äizme podvezivao za noge uzicom, da mu ne bi spadale.
– * –
San
Kalugin je zaspao i usnio, tobože, sedi on u žbunju, a pored žbunja prolazi milicioner.
Kalugin se probudio, poÄeÅ¡ao usta i opet zaspao, i opet usnio, tobože, ide on pored žbunja, a u žbunju se pritajio i sedi milicioner.
Kalugin se probudio, stavio pod glavu novine, da ne uslinavi jastuk, i opet je zaspao, i opet usnio, tobože, sedi on u žbunju, a pored žbunja prolazi milicioner.
Kalugin se probudio, promenio novine, legao i opet zaspao. Zaspao je i opet usnio, tobože, ide on pored žbunja, a u žbunju sedi milicioner.
SluÄajevi (11): PriÄa o tabadžijama
Ne oÄekujući tako brz napad, Aleksej AleksejeviÄ pade na pod, a Andrej KarloviÄ ga uzjaha…
– * –
PriÄa o tabadžijama
Aleksej AleksejeviÄ je pod sobom prignjeÄio Andreja KarloviÄa i, razbivÅ¡i mu njuÅ¡ku, pustio ga.
Andrej KarloviÄ, bled od besa, skoÄi na Alekseja AleksejeviÄa i udari ga po zubima.
Ne oÄekujući tako brz napad, Aleksej AleksejeviÄ pade na pod, a Andrej KarloviÄ ga uzjaha, izvadi iz svojih usta veÅ¡taÄku vilicu i tako njome udesi Alekseja AleksejeviÄa, da se Aleksej AleksejeviÄ podigao s poda sa potpuno unakaženim licem i pocepanom nozdrvom. Držeći se rukama za lice, Aleksej AleksejeviÄ pobeže.
A Andrej KarloviÄ obrisa svoju veÅ¡taÄku vilicu, stavi je u usta, Å¡kljocnu zubima i, uverivÅ¡i se da je vilica doÅ¡la na svoje mesto, pogleda unaokolo i, ne videvÅ¡i Alekseja AleksejeviÄa, poÄ‘e da ga traži.
15. mart 1936.
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – SluÄajevi)
SluÄajevi (10): SluÄaj s Petrakovom
San je potkrepio Petrakova. Probudio se potpuno zdrav, ustao, prošetao po sobi i legao oprezno na krevet.
– * –
SluÄaj s Petrakovom
Jedanput je, eto, Petrakov želeo da legne i spava, ali je legao pored kreveta. Tako je tresnuo o pod, da eto sada, leži na njemu i ne može da se podigne.
Petrakov je, eto, skupio poslednje snage i stao ÄetvoronoÅ¡ke. Ali, snage su ga napustile, i on opet pade na stomak i sad leži.
Ležao je Petrakov na podu pet Äasova. Prvo je jednostavno tako ležao, a zatim je zaspao.
San je potkrepio Petrakova. Probudio se potpuno zdrav, ustao, proÅ¡etao po sobi i legao oprezno na krevet. “Pa – razmiÅ¡lja – sada ću da odspavam”. Ali, da spava – baÅ¡ viÅ¡e i ne želi. Prevrće se Petrakov s boka na bok i ne može nikako da zaspi.
I to je, zapravo, sve.
21. avgust 1936.
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – SluÄajevi)
Radost vožnje
Pogledajte pažljivo ovaj kratki film. Posle ću vam skrenuti pažnju na par reÄi.
Prvo, film je nastao kao demonstracija novog Nikonovog monstruma D800, ovde možete videti behind the scenes. Sprava je joÅ¡ uvek u promotivnoj fazi, a poÄela je i prodaja na neviÄ‘eno. Nije to sprava za nas smrtnike – Nikon D800 će koristiti sam oprofesionalci – ali skrećem pažnju da se video ovog kvaliteta može napraviti i sa jeftinijim fotoaparatima, ako znate kako. DoduÅ¡e, nema vam spasa ako želite baÅ¡ dobru optiku.
Drugo, istina je da je ovo napravila profesionalna ekipa, znalci od zanata i ljudi sposobni da ideju prevedu u sliku. Ali, razlika izmeÄ‘u profesionalca i amatera nije u kvalitetu nego u pristupu rashodima i prihodima. To znaÄi da biste mogli i sami izvesti zanimljiv video ukoliko imate malo znanja, malo resursa i neÅ¡to strpljenja. Mislite o tome.
I najzad, obratite pažnju kakav cirkus se deÅ¡ava. Ovo je produkcija koja koÅ¡ta, a puÅ¡tena je u javnost za dž. To je novi oblik viralnog marketinga. Nema nam spasa. A opet, ako će ovakvi filmovi da potisnu obiÄne reklame, ja se unapred radujem.
“Dina” – prvi pokuÅ¡aj nije uspeo
Možda ste Äitali magnum opus Franka Herberta. Ako ste Äitali knjige, onda ste sigurno gledali LinÄov film. A da li ste znali da je postojao pokuÅ¡aj i pre toga?
Da li znate ko je Alejandro Jodorowsky? Nisam znao ni ja dok jedan drugar nije poslao link ka Älanku o jednom propalom projektu. Elem, ovaj ÄŒileanac ukrajinsko-jevrejskog porekla je, koincidentno, juÄe proslavio svoj 83. roÄ‘endan, Å¡to je manje bitno za priÄu. Bitnije je to Å¡ta je lik radio u karijeri.
ÄŒek’ malo: po pravilima Å¡panskog, ime “Alejandro Jodorowsky” se Äita kao “Alehandro Hodorovski”, je l’ tako? Tako je, to smo utvrdili, idemo dalje. Ne, neidemo dalje: Äujem u dokumentarcima (koje ćete videti kasnije) da su ga Ameri amerikanizovali i kažu “Džodorovski”. E, pa ja neću da ga zovem tako.
Dakle, Hodorovski je Äovek plodne, ali Äudne umetniÄke karijere: reditelj avangardnih filmova, scenarista i pisac, glumac, crtaÄ stripova i slikar, spiritualni guru i Å¡ta sve joÅ¡ nije postigao. U umetniÄkim krugovima je poznat po nekim Äudnim filmovima o kojima ne znam niÅ¡ta, pa ću vas prepustiti Vikipediji i drugim izvorima da istražite dalje sami.
Skoncentrisaću se na konkretnu informaciju koja je i privukla moju pažnju na ovog Äoveka: trenutno je u produkciji autobiografski dokumentarni film o životu i radu Hodorovskog. Važan deo te priÄe će, navodno, Äiniti i epizoda o neuspeloj produkciji filma “Dina”, po kapitalnom delu Franka Herberta. Evo iseÄka iz dokumentarca koji joÅ¡ nije objavljen.
Bila je 1974, doba procvata stvaralaÅ¡tva ideja. Bile su to godine kad je, kao retko kad, doÅ¡lo do uspeÅ¡nih susreta izmeÄ‘u ideja i novca. Pravo na filmsku ekranizaciju “Dine” je bilo otkupljeno – i svaÅ¡ta je bilo moguće.
Nastavite sa čitanjem… ““Dina” – prvi pokuÅ¡aj nije uspeo”