Tag: umetnost

Poljski Google u slavu Stanislava Lema

Danas je tačno šezdeset godina od objavljivanja prve knjige Stanislava Lema, jednog od najznačajnijih autora “tvrde” naučne fantastike. U slavu tog događaja, poljski ogranak pretraživača Google je objavio doodle koji je već ocenjen kao jedan od najboljih koje smo do sada videli.

Poljski Google u slavu Stanislava Lema

Da naglasim: ili kliknite na link koji sam vam obezbedio u prvom pasusu ili kucajte punu i tačnu adresu http://www.google.pl – ne samo počev od “www.” jer ako ostane https://, nećete se probiti do poljskog pretraživača.

Prva dva zadatka

Ovaj tušem crtani animirani doodle je kombinacija priče i male logičke igre: potrebno je da rešite tri zadatka i tako da… Uh… Otkrivanje prirode zadatka je deo igre, pa ću ovde zastati. Nisam mogao da odolim, pa sam spakovao nekoliko uhvaćenih slika… A animacija je perfektna, videćete. Fabula animacije je zasnovana na motivima zbirke kratkih priča Cyberiada.

Treći zadatak i finale

Da li ste čitali išta od Stanislava Lema?

Nastavite sa čitanjem… “Poljski Google u slavu Stanislava Lema”

Godišnjica Ravelovog “Bolera”

Obratite pažnju da sam ime dela napisao velikim slovom i pod navodnicima, pa još sa prisvojnim pridevom. I time, naravno, učinio sam da vi sad mislite na jedan određeni bolero. Koliko vas je mislilo da je to vlastita imenica?

Na današnji dan pre 83 godine, 22. novembra 1928, svet je prvi put čuo izvođenje “Bolera” Mauricea Ravela, delo koje se danas smatra najpopularnijim komadom za simfonijske sastave.

Manje je poznato da svetom kruže dve verzije “Bolera”. Recimo, možete čuti onu šestominutnu verziju koju svira orkestar onog ludaka koji je uspeo da uvede kič u muziku koja često nosi epitet ozbiljne (a opet, kao da se iko iz familije Štraus ponašao iole drugačije nego Andre Rieu – bili su prevashodno salonski zabavljači). Međutim, relevantna je verzija koja traje nešto ispod sedamnaest minuta i koja u notnom zapisu ima ideju o neprekidnom kreščendu, od početka do kraja.

[EDIT mart 2012: verzija od 17 minuta više ne postoji na YT; zamenio sam je verzijom koja traje 15:30; sve je stvar senzibiliteta dirigenta; neki vole da ubrzaju malo]

Muzičkom notacijom, ceo orkestar se vodi iz ppp (pianissimo possibile) u fff (fortissiomo possibile). Tri p i tri f su van neke nominalne ravni u muzičkoj notaciji dinamike… ali to nije ništa, jer je Čajkovski koristio šest p i četiri f, Maler po pet, a György Ligeti je išao do osam – pa ko kako razume da treba da se izvede…

Ima da se kaže (i čuje i vidi) još ponešto.

Nastavite sa čitanjem… “Godišnjica Ravelovog “Bolera””

Važno da se lepo zove

Citat dana dolazi od čoveka koji je imao strašan peh da misli svojom glavom još kao jako mlad. Onda se taj peh pretvorio u greh, a grehu je pripisana kazna koju su pojeli skakavci. A čak i kad je bio u prilici da kaže sve što ima, u vremenu kad se to najzad smelo, našao se način da ga tuku još malo. Pa makar i na ulici.

Borislav Pekić (1930-1992)

 

Inventar činjenica stvarnosti kojima smo dali lepša i bezazlenija imena, beskonačan je… Njihovo nas ređanje nigde neće odvesti, kao što ne odvodi ni stvarnost koju iza sebe krije.
Hitler je genocide nad Jevrejima nazvao eufemizmom “totalno rešenje jevrejskog pitanja”. Posledice nisu bile eufemističke.

Borislav Pekić,
u eseju “Spasonosni eufemizam rđave stvarnosti“

 

Ne znam da li ste čuli i posetili blog na kome se objavljuju misli Borislava Pekića. Nije zgoreg da svratite tamo ponekad i pročitate ponešto. Vredno je svake sekunde provedene u čitanju.

Google u slavu Luja Dagera

Danas je tačno 224 godine od rođenja jednog od pionira fotografije i Google u to ime objavljuje prikladni doodle.

Istražite više o Luju Dageru

Louis-Jacques-Mandé Daguerre je rođen 18. novembra 1787. godine u Parizu. Umetnik posvećen arhitekturi i pozorištu, a sa poznavanjem hemije, bio je skoro idealan da se nađe na pomoći Niseforu Nijepsu, kreatoru prve fotografije u današnjem smislu te reči. Dager je nastavio istraživanja nakon Nijepsove smrti (1833) i uskoro razvio postupak koji je nazvao dagerotipija. Zanimljiv podatak koji nalazim na Vikipediji, a za koji nisam znao:

1839. Дагер је представио своју прву дагеротипију. Исте године француска влада је патентирала дагеротипију и омогућила слободну употребу широм света. Луј Дагер је тиме стекао своју пензију.

Zanimljiv vid humanističkog pogleda na svet…

Prva fotografija na kojoj se vide ljudi - Pariz 1838.

Uglavnom, Dager je stekao slavu svojim principom hvatanja svetlosti na fotoosetljivu ploču. Ako i nije formalni izumitelj fotografije (ta slava, ipak, pripada Nijepsu), možemo reći da je njegov rad i te kako doprineo popularnosti tehnike. A neki njegovi radovi su danas obavezno štivo u istoriji fotografije. Rad koji vidite je iz 1838. i danas se smatra prvom fotografijom na kojoj se vide ljudi. Pomalo zapanjujuće, s obzirom na to da je ekspozicija trajala deset minuta…

Parobrod “Vili”

Baš me briga za Diznija, nego ovaj crtać jeste bio revolucionaran.

Miki Maus prvi put na filmskom platnuNa današnji dan pre tačno 83 godine, 18. novembra 1928. godine, premijerno je prikazan animirani film Volta Diznija “Steamboat Willie“. Film je istorijski bitan zato što je to prvi animirani film u istoriji kinematografije koji ima potpuno namenski produciran i sinhronizovan zvuk. Pre toga je bilo napravljeno nekoliko animiranih filmova sa sinhronizovanim zvukom, ali to su bili slučajevi naknadne sinhronizacije već zabeleženih zvukova.

Takođe, ovo je film koji promoviše miša u belim rukavicama Mikija Mausa i njegovu šta-li-mu-dođe Mini. Istina, postoje ranija dva filma u kojima je Dizni upotrebio te likove, ali oni nisu objavljeni pre premijere ovog filma.

Uzgred, možda niste znali: Volt Dizni je hteo da se miš zove Mortimer, ali je to sprečila njegova supruga. A pravo ime Mini je – Minerva. Surprised smile

Nastavite sa čitanjem… “Parobrod “Vili””

Gospodar Prstenova: film Ralfa Bakšija

Baš zanimljivo: danas je 33 godine od premijere prve instance filma “Gospodar prstenova”. A znate li da Hobit postaje punoletan sa 33 godine?

Plakat filma: premijera je održana 15. novembra 1978.Na današnji dan, 15. novembra 1978. godine, održana je premijera filma The Lord of the Rings, po čuvenom delu epske fantastike J.R.R. Tolkiena i u režiji Ralpha Bakshija. Taj film je napravljen kao neobična kombinacija animacije i rotoskopije (animacija preko pokreta živih glumaca). Nažalost, film pokriva samo “Družinu prstena” i “Dve kule“; drugi film je trebalo da pokrije fabulu dela “Povratak kralja“, ali negativna kritika je učinila svoje i pored toga što je film doneo nekakvu zaradu, pa drugi film nikad nije snimljen. Ostade delo bez klimaksa.

Nema veze, reći će neko – danas legendarni filmovi Petera Jacksona, koji u totalu produženih verzija traju preko 11 sati, svakako pokrivaju detaljniju priču, i to u tehnici koja daleko prevazilazi Bakšijev rad.

No, da li je baš tako?

Upravo je ovo poređenje razlog ovom prilogu. Razrešiću ga onako kako najbolje umem: kao neko ko je šest puta pročitao “Gospodara prstenova“. Jer, dragi moji: to delo se najpre čita, a zatim gleda.

Nastavite sa čitanjem… “Gospodar Prstenova: film Ralfa Bakšija”

Potreban je kralj i po da se uspostavi ravnoteža

Odavno ne čuh ovu pričicu. Podsetio me jedan komentar o polovičnim ljudima koji se bave politikom.

– * –

Tri frtalja kralja – to još nije kralj. To je tri frtalja kralja.Duško Radović: Parče Tri frtalja kralja

Bio jednom jedan kralj. Ne ceo već samo tri frtalja. Tri frtalja kralja.

Falio mu frtalj da bi bio kralj.

Tri frtalja kralja – to još nije kralj. To je tri frtalja kralja.

Gde da nađe frtalj?

Frtalj kralja? Ima li gde frtalj kralja? Imali su negde celog – nemaju ga više.

Naravoučenije: uvek nagrabuse najsposobniji.Gde imaju – ne krnji im se. Daju li frtalj svoga kralja, ostade im tri frtalja. Tri frtalja kralja – to nije kralj.

Gde da nađu frtalj? Ima li gde frtalj kralja?

Srećom, nađe se u jednoj dobroj zemlji – kralj i po. Kralj i po, to je više nego kralj. To je kralj i po.

– Kralju i po – reče tri frtalja kralja – biste li mi dali frtalj, da postanem kralj?

– Vrlo rado – reče kralj i po. – Dohvatite malj, odvalite frtalj. Ja sam kralj i po. Frtalj manje, frtalj više – ne menja stvar.

Tri frtalja kralja prihvati se malja i raspali kralja i po.

Pade kralj i po u čkalj – odvali se frtalj.

Tri frtalja kralja uze frtalj od kralja i po i postade kralj.

Kralj i po postade kralj i frtalj, što je još uvek više, a ne manje nego samo kralj.

– * –

Zašto, pitate? Zato što nije red da Suština pasijansa pretekne kao jedini eklektični blog na srpskom jeziku koji nema ovaj tekst. Ali i zato što je ovu pričicu napisao neko ko je znao kako to da učini. Najzad, Duško Radović realno i nije imao drugog izbora nego da piše između redova.

Hrana za dušu

Pre sedam-osam dana, na portalu Vimeo je osvanuo jedna od najboljih promotivnih spotova o Srbiji koje sam ikada video. Istina, priča o Srbiji se svodi na ideju o trpanju egzotičnih namirnica u digestivni trakt (što se u realnosti svodi na pokušaj istraživanja granica mogućnosti onog u kog se trpa), ali taj ugao posmatranja ima svoj smisao. Naime, u stvarnosti ima malo dokazano vrednih stvari kojima se više ponosimo nego što je to hrana. I to je lako predstaviti drugima. Ko god je probao, zarazio se tim ukusima. A onda se vraćao u Srbiju ili tek ima nameru da se vrati.

Pogledajte spot.

Ono jeste, sad bi mogla da se razvije diskusija “a zašto ovo umesto onog” i “a zašto su pomenuli ovo, a nisu pomenuli ono”. Ako ste uhvatili sebe da tako razmišljate, prestanite odmah. U redu je da imate drugačije mišljenje, a prirodno je da mislite da je vaše bolje. Evo, priznaću vam: uhvatio sam i sebe samog u takvim mislima. Poenta je, pak, u tome da je to u ovom času irelevantno.

Kapa dole autorima spota.

(Via)

Ma kakav Čak Noris!

Čak Noris ovo ne ume! Čak Noris je rahitični vrabac za ovo! Čak Noris je baba! Moj novi idol je Singham!

Pazi sad: dobro gledaj i svima reci šta si video! Slobodno diši tokom gledanja, ali nemoj da proizvodiš zvukove! Gasi svetlo, pali projektor, idemo!

Velič…ččč….čanstv…veno!

Ovo zahteva i štogod amandmana…

Nastavite sa čitanjem… “Ma kakav Čak Noris!”