Tag: utovar nedeljom

Evo nas opet. Jesmo li vam nedostajali? A možda vam je život bio manje naporan bez utovara nedeljom? Svetu se ne može ugoditi: nastavljamo sa uobičajenom praksom.

Ono što je počelo kao “donirajte 100 dolara ili se polijte ledenom vodom” preraslo je u planetarnu glupost. Kapetan Jean-Luc Picard je to lepo obasnio, ali malo ko želi može da shvati.

Kako navodi jedan od obolelih od ALS-a, u Americi ima samo 30.000 obolelih od ove bolesti i farmaceutske kuće nemaju previše interesa da istražuju lek(ove), zato je cilj čitave kampanje bio da se obezbede potrebna finansijska sredstva da se obolelima olakša život i(li) nađe lek.

Šta smo dobili? Gomilu idiota – ako ništa drugo sad smo bar saznali da su idioti, što je jedna od dobrih stvari ove kampanje – spremnih da urade novu verziju “svojke” (eng. selfie), ne bi li svetu rekli “e, i ja sam tu!”. U skladu sa kineskom izrekom “Nikad se ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti”, za mnoge bi bilo bolje da sočivo (i odgovarajući softver) nikad nije stavljeno na mobilni telefon. Čak se i proizvođači ovog budućeg elektronskog otpada sprdaju sa ovom kamapnjom.

Udruženje ALSA s ponosom (i treba!) navodi koliko je sredstava prikupljeno od početka kampanje i poredi sa iznosom dobijenim u istom vremenskom intervalu prošle godine.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 24. avgust”

Lepi naši, posle ovog utovara, Suština pasijansa objavljuje stanje bezvlašća, anarhije, nerada, uživanja, hedonizma, putovanja, mentalnog i svakog drugog opuštanja. A ako mislite da nismo zaslužili, postoji rešenje: pridružite nam se u kreiranju sadržaja. Objavu ćete zateći na dnu današnjeg utovara.

U međuvremenu, dok ne dođe ponedeljak (kako biste mogli da započnete dijetu), možete i da prelistate novine, da pronađete poneku ideju. Eno, gomila postmodernih performansa: maloletni kreten simulira otmicu nestale devojke i na pet jezika traži da se otkupnina uplati na račun hamburgerije iz Sjenice; sve žene Turske izašle na ulicu i smeju se kao da se desio hepi end u poslednjoj, 1856. epizodi serije “Iskonska ljubav u senci starog lijandera”, ali ne smeju se zato, već zbog neke glupe izjave nekog blente na televiziji; opštinski odbornik demonstrativno napušta svoju voljenu partiju zato što nisu hteli da zaposle njegovog sina, a nije on hteo da mu oni daju platu, ma neeee, nego samo posao; glumac, pazi sad, maznuo bivšu ženu lika koji se švalerao sa njegovom bivšom ženom; carinici su najzad posuli soli na rep švercerima (silikonskih!) gumica za kosu i rezaljki za olovke; konji pasu kraj tramvajskih šina, a stanarima obližnjih blokova to smrdi; svet je sa strepnjom dočekao da sazna šta je onaj slinavko odgovorio onom glumcu, pazi sad, što je maznuo bivšu ženu lika koji se švalerao sa njegovom bivšom ženom; i najzad, možda će svet saznati i druge važne stvari, poput toga kakvi su motivi onog tamo što ovde nikako da ne, ali međutim; nećete verovati; ceo svet se rasplakao zbog, eto, šta ćemo sad; i tako to, ah, i nebo plače, sveopšti weltschmerz…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 3. avgust”

Bili u kafani Perica, Mujo i Haso, Lala, Ciga, plavuša i policajac. Dolazi konobar i kaže: – Je li ovo neki vic?

Nekada davno, u vreme kada se život u-onoj-državi-na-ovom-mestu smatrao berićetnim, spokojnim i većini podanika te tržave-iz-snova poželjnim, prštali su vicevi svih vrsta. Među njima, ne osobito razumljivi svakome, ali dragi baš svima, postojali su tzv. vicevi bez veze, čiji glavni promoter je bio Milovan Ilić Minimaks, zahvaljujući kultnoj radio-emisiji “Tup-tup” iliti “Tačno u podne”, nedeljom od dvanaest do dva na talasima Drugog programa Radio Beograda. Zahvaljujući vicevima bez veze, većina nas je naučila značenje pojma “toliko loše da je, zapravo, dobro”.

Menjao Sima kapute po padežima, pa mu otpalo jedno dugme. Kad je došao kući. žena mu nije rekla ništa, jer sam zaboravio da kažem d aje on razveden od svoje žene, i to njenom krivicom.

A onda su došla neka druga vremena i stvarni život, onaj u kome bi vicevi trebalo da budu samo sredstvo za popunu dokolice, pretvorio se u jedan predugi, besmisleni i nadasve neduhoviti vic bez veze.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 27. jul”

Kada je odbranio master-rad na Fakultetu za kompjuterske nauke taze master-inženjer je izjavio “Da sam znao da će biti ovako lako završio bih i srednju!”

Ima nas raznih, a eto sve više onih koji vest ne vide dalje od naslova. Naravno da je i ranije bilo takvih slučajeva. Beše li ono redakcija (Večernjih) Novosti imala posebnu službu čiji je jedini zadatk bio da smišlja naslove za vesti. Hebiga, mnogima mozgojedac odavno gladuje, pa nemaju čime da obrađuju pristigle informacije, a takvi prvi reaguju na prvu loptu.

Moderne ekipe propagandnih mašina su to odavno shvatile i uvrstile u redovnu primenu, a nama koji se ne prepoznajemo u tom sistemu ostaje da ga izbegavamo (konkretno izbegavanjem informativnih emisija) ili da se borimo protiv njega sopstvenim primerima (“domovina se brani lepim vaspitanjem”, mada je bolji onaj deo “domovina se brani knjigom”; čitajte knjige, bre!).

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 20. jul”

Molim vas da primite moju ostavku na članstvo u klubu. Ne želim da budem član nijednog kluba koji prihvata da u svojim redovima ima nekog kao što sam ja.

Ne, ovo nije napisao Lazica u svojoj ostavci. To jest, mi se barem nadamo da nije. Ovo je, navodno, telegram koji je Gručo Marks poslao nekom ekskluzivnom klubu na Beverli Hilsu. Čovek je našao svoje razloge da se izvuče iz onog što mu se, može biti minut prekasno, učinilo kao ne više tako dobra ideja.

Jedan dobar čovek se zamislio nad svojim prekognitivnim sposobnostima, koje su se ispostavile možda i većim nego što racionalni u m može da pojmi, jer je dotični citat ispostavio na fejZbuk jedan dan pre nego što je Lazica rekao da neće više da se igra.

 

A zašto je Lazica zaista otišao? Neko će pratiti tzv. vesti, neko će nalaziti tzv. informacije, a najviše će biti onih koji sve znaju, kojima je sve jasno ili koji su sve znali još od prvog vagona. Kojoj god grupi da se priklonite ili se u njoj prepoznate, desiće se ista posledica: na upražnjeno mesto će doći neki lojalni aparatčik, najverovatnije neko ko je dovoljna neznalica da mu marionetska uloga ministra finansija ne padne teško dok Omnipotentni rešava probleme prodajom autobusa, fabrika, lokacija i još svačeg što je na prodaju pravom kupcu. Pazi, sve je moguće, pa i to da postanemo ekonomski raj. Konačno, ne postoji scenario uspeha koji nema neku svoju verovatnoću.

Ma kako infinitezimalna ona bila.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 13. jul”

Je l’ neko zna koliko dnevno košta zakup bilborda? Mis’im, ima se para za bilbord, a nema se za svratišta, trudnice, porodilje, vantelesne oplodnje,…

Zlobnici bi rekli da nemamo šta drugo, pa eto slavimo Beograd. Makar po bilbordima širom Srbije.

Šablon je odavno poznat. Tamo maši slikom na bilbordu, ‘vamo pričaj o doušnicima u policiji, banani, papaji, mangu i ostalom južnom voću, a usput najavljuj povratak onog koji je dobrovoljno otišao, a ne želi dobrovoljno da se vrati. Za to vreme ispod radara promeni zakone o radu i stečaju, povećaj porez malim privrednicima, povećaj cene osiguranja automobila i zaposli još neki politički podoban kadar (sa ili bez lažnog doktorata). A nesposobnost kadrova da rade posao za koji su izabrani i plaćeni pokrij pričom o troškovima post-poplavnih aktivnosti.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 6. jul”

Sloboda govora: to je ono kad možete da kažete šta god želite.
To, međutim, ne znači da bi i trebalo.

Ove uvodne reči su prilično česte na kojekakvim mestima na Netu u poslednje vreme. U sebi kriju mnogo više nego što se u prvi mah vidi. Najpre, te reči su tačne. A potom, te reči nisu završene, jer nedostaje ključna rečenica:

To što ne bi trebalo da kažete nešto nikako ne znači
da iko ima pravo da vas spreči da to kažete.

Ako ćemo mak na konac, može to i dalje da se elaborira, ne bez smisla, ali prava poenta je da ponekad sami prepoznate pravi trenutak da ućutite, umesto da davite posmatrače kao zmija žabu. Ne zato što je neko to od vas tražio, dakako, već zato što je pametnom dosta.

 

Postoji i primer u kome bi vaše mišljenje moglo da bude od koristi.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 29. jun”