Tag: utovar nedeljom

Dok smišljaju nove načine da dobiju Nobelovu nagradu za smanjenje nezaposlenih u doba kolere recesije, nama ostaje da se nadamo da je sve više onih koji shvataju da je sunčana samo jedna strana ulice.

Nije valjda da ima onih koji su očekivali oprost duga zarad prikazivanja 3D crtanog filma uživo? Pardon: Nije valjda da osim članova Vlade ima onih koji su očekivali oprost duga zarad prikazivanja 3D crtanog filma uživo?

Da braća mogu da budu zavađena nije odlika samo Srba, mada o tome čak i pesme o tome pišu, setili su se i braća Rusi. A pošto smo spremni silne pare da bacimo uložimo u proslavu poraza, slovenska braća su krenula u podvlačenje crte pre nego što Srbi počnu da proslavljaju poraz omiljenog sportiste u finalu već nekog turnira.

Brate, ako si imao pare da tegliš svu tu mehanizaciju do Beograda, ondaK imaš pare i da zagreješ raju. Bolje mi da vam pustimo plin, nego Nemci kô četresineke. A vidiš da te volu, pa ti sve pesme privatne SMS-ove pišu. Iz srca i iz sale za sednice.

Koju posluku porati? Svakako onu da i mi trku za konja imamo. Mrdnućemo dupe malo više na ovoj drugoj stolici i pozvati saveznike da aktiviraju onaj svoj HAARP i pošalju nam blagu zimu. Videće braća da se može i bez njih. Do sledećih akumulatora…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 2. novembar”

Hebemtikamereikoihpostavi! Evo, vratiću nazad sat koji sam ukrao. Je l’ moram baš da čekam tri sata il’ mogu ujutro?

Lideri smo u regionu. Ako ne verujete, pitajte Vladu. Ne onog što stanuje preko puta samoposluge, nego ovu što budžet prekraja preko noći, smanjuje plate i penzije, pa zarađenu ušteđenu paru podeli s kompanjonima, ovu što je prestala da zapošljava nikad nije zapošljavala po stranačkoj pripadnosti, ovu što je oterala bankrot “miljama daleko”, ovu što je sve u državi utegla, pa sad ima vremena da iznova konsoliduje svoje redove. A ako pretresemo discipline u kojima smo regionalni lider (inflacija, državni dug i budžetski deficit), ne treba da nas čudi što kasirka u samoposluzi ponovo umesto kusura nudi žvake. Eeeeee, da tim žvakama mogu sutra da kupim “leba i na leba”…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 26. oktobar”

Napravi mašinu koju i budala može da koristi,
pa će samo budala i hteti da je koristi.
(Etrurska narodna poslovica)

Jedni s odmah skočili s izjavom “a šta da je bila bomba?”. Drugi su obrazlagali da se tako nešto moglo i očekivati. Treći su tupili o staroj (ne)proverenoj generalskoj pameti posle bitke. A da li je iko pomislio o čemu bismo sada pričali da je sve prošlo onako kako je trebalo? Da se meč završio pobedom “naših” ili “njihovih”, ali u bilo kom slučaju pobedom ljudi nad neljudima… Ostala bi nam samo parada o kojoj bismo pričali. I sećali je se.

Parada bila pa prošla. Nemnogo vremena će proći da saznamo da l’ postoji ijedan razlog zašto nam je trebala. Podsećanje da nam najpoznatiji vojni komentatori/novinari poznaju vojnu i ratnu tehnologiju s kraja prošlog veka nam nije bilo neophodno. Sad ćemo opet imati muku da ih sklonimo s “malih ekrana TV-prijemnika”. Moderni ratovi se odavno ne vode vojnim inventarom za parade. Najviše pominjani (u superlativima) avion na ovoj paradi osmišljen je i u serijsku proizvodnju pušten “krajem prošloga veka”, dok se algoritmi malicioznih softvera svakodnevno osmišljavaju.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 19. oktobar”

Student nije zapalio žito! Student je zapalio “preko”.

Neko je 10. oktobra obeležavao Svetki dan jaja, neko je obeležavao Svetski dan mentalnog zdravlja, a gazda igraonice-rođendaonice je nekoliko puta prebrojavao parove dečije obuće i uvek dobijao broj 45. Očigledno da će od vikenda revidirati marketinški slogan “neograničen broj dece”. A i šta sad tu otac slavljenika izigrava Crnobradog gusara, kad tu već ima plaćenih animatora. Ko zna koliko je popio…

A koliko li su popili ovi koji bi trebalo da budu ozbiljni? I koliko i čega smo popili mi koji im dozvoljavamo da tako trezni rade nama o glavi? Ima li nekog da brine o njihovom našem mentalnom zdravlju? Ili ćemo se ipak “lečiti” smišljanjem/prepričavanjem viceva na temu jaja?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 12. oktobar”

Ne, nije to taj peti oktobar. Nema više tog petog oktobra. Nije ga nikad ni bilo, ako ćemo pravo. Menjaj temu.

Pa dobro, onda da menjamo temu. Tri, četr:

Nije plagijat! Originalno je! Čovek se tri godine marljivo bavio istraživanjem i bio je samo malo umoran kada je obeležavao reference u disertaciji. Komisija je rekla svoje. Nije plagijat! Originalno je! Čovek se tri godine marljivo bavio istraživanjem i bio je samo malo umoran kada je obeležavao reference u disertaciji. Komisija je rekla svoje. Nije plagijat! Originalno je! Čovek se tri godine marljivo bavio istraživanjem i bio je samo malo umoran kada je obeležavao reference u disertaciji. Komisija je rekla svoje. Nije plagijat! Originalno je! Čovek se tri godine marljivo bavio istraživanjem i bio je samo malo umoran kada je obeležavao reference u disertaciji. Komisija je rekla svoje.

Jeste li primili k znanju? Ako jeste, idemo dalje.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 5. oktobar”

Jedan od samuraja Skoja je rekao “hajde da zajedno pravimo te utovare nedeljom”. Nećete verovati šta se potom dogodilo!!!!!!!!!!!

A opet, ako ćemo pravo, možda i nije tako teško poverovati: počeli smo da pravimo utovare nedeljom zajedno. I to je bilo to.

Eh, k vragu: nikakva navlakača od nas. Nikakva tuča ili barem hvatanje za rever. Ama, niko se nije ni posvađao! Dosadni ljudi, pa to ti je! Čak je ostalo zabeleženo da je jednom od samuraja bilo pomalo neprijatno što je u uvodnom pasusu upotrebio više od jednog uzvičnika (a i to je, da njega pitate, bilo previše). I tako, htedosmo reći, ove utovare pravimo zajedno još odavno. I odavno ne vodimo statistiku tipa “ja sam ovoliko, a ti samo onoliko”… Mi to zajedno, kao da smo na radnoj akciji, božemeprosti.

Problem može da nastane kad se neko zaleti da kaže nešto, pa niko živ ne može da ukapira zašto je to rekao, a posle ne može ni on sam. E, tu onda rade makaze (ne samo slika makaza koju poznajete iz utovara). Da smo bar neki pravi medij, pa da od ničega napravimo nešto. Ovako, mrka kapa: toliko smo benasti da se takvim nastupima čak i ponosimo. Što reče jedan od nas: “Znam ja nas, je…” A, ne, nije rekao to, već: “Mislim da ćemo skroz razbiti onu famu o babicama i kilavoj deci”.

A ono prvo kaže svako od nas, ponekad. Podsećamo jedni druge i sami sebe da je dobro što se nismo dali socijalnim lenjirima, pogotovo onim što vode ka zaposlenju u raznim javnim preduzećima.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 28. septembar”

Sve je stvar frekvencije, intenziteta, razmene energije… Entropija ne mora da bude silovita da bi preuzela stvar. Jednostavno, ako vas niko nije obavestio da se smak sveta desio, to ne mora da znači da ga nije bilo.

Jedino smo mi najpametniji. Sve znamo čak i kad ništa ne znamo, ne prepoznajemo očigledne znakove propadanja dok slušamo kako će već sutra da nam bude bolje… A za to vreme, ono što ne postignu da porobe iz pravca A, svakako će postići da pohvataju oni iz pravca B. Na bojištu neće biti krvi, jer to nije ta vrsta bitke, ali će biti prevrnutih kontejnera. Jer ako ne budu prevrnuti, neki neće moći da potraže nešto za jelo.

Ako je za utehu, mi nekoga još uvek zanimamo kao tržište, što bi bio znak da negde neke preostale snage još ima.

Retrogradni vetrovi. Mnogo njih. Vulgarni oblici kapitalizma traju li, traju.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 21. septembar”

Svet je prepun psihopata. Evo, pre neki dan sam video jednog tipa u kafiću. Čitao je knjigu, umesto da čeprka po mobilnom kao sav normalan svet!

U međuvremenu, idolatrija polako uzima maha. Još će sportisti ispasti krivi što im namećemo ulogu idola… Mada, kad malo razmisliš, oni zaista nisu krivi. Kad je Bogdan ubacio onu spektakularnu trojku i podigao sve na noge, beše to najpre šut sa 7,5 metara, pa sa devet, pa sa deset, pa iz svlačionice, pa sa druge planete… I sad, taj dečko će se ni kriv ni dužan naći na udaru kritike prvi put kad omaši nešto – pri čemu ne bi bilo loše primetiti da se, osim truda i uspeha, u sportu uvek dešavaju i elementi sreće i elementi baksuza, kao neodvojivi deo sportske igre – i mi ćemo ga razapeti na krst; jer upravo to mi radimo svojim idolima. Ukoliko oni sami ne preduzmu nekakve kontramere, to jest; a košarkaši uglavnom gledaju svoja posla, pa je mala nada za to.

Možemo li da obećamo sebi da nećemo upropastiti duh tih mladih ljudi, koji su upravo duhom došli do toga da večeras ukrste koplja sa generički najvećim favoritom svetske košarke? Hoće li iko primetiti koliki je to uspeh već postignut, bez obzira na ishod večerašnje utakmice? Da li ti sjajni momci, pobogu, imaju imalo kredita za budućnost, kad im vetar dune u pramac i podigne talase? Nadajmo se tome. Jer, oni su veliki ne samo zato što su pobedili u petak. Veliki su zato što su pokazali snažno srce i odlične živce protiv ekipe koja je na kraju odigrala najbolju četvrtinu tog svetskog prvenstva, što je čak zamalo bilo i dovoljno da tas prevagne na njihovu stranu.

A na to ste već zaboravili, zar ne?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 14. septembar”

Veoma sam srećan što je Obeliks došao da nas poseti, ali gde je Asteriks da nam donese čarobni napitak?

Mada, koliko se sećam, čarobni napitak je delo druida, a ne Asteriksa. Dakle, ne treba nam Asteriks, nego neki mistični čičica s dugom, sedom bradom. U stvari, složićete se, ne treba nam ni on – takvih imamo za izvoz, ogrnuti u mantije i džipove. Ne treba nama u stvari niko, jer iz ovih govana se možemo izvući sami. Ili ne možemo…

Nego, ako su onomad sa Segalom potražili savete i iskustva u borbi protiv kriminala, da li su sada od Depardjea potražili savete iz mačevanja ili pomoć kako dobiti “zelenu kartu” za Ameriku, zemlju obećanu? Da li je možda otkrio tajnu krije li se iza gvozdene zaves gvozdene maske gvozdeni čovek?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 7. septembar”

Mamama, tatama, bakama, dekama, tetkama, stričevima, ujacima, tečama, strinama, ujnama i ostalom komšiluku želimo srećan sutrašnji polazak u školu.

Nervoza u široj porodici budućeg jednog beogradskog đaka-prvaka polako dostiže vrhunac. Babe su se prvo dugo dogovarale koja će koju tortu da napravi, lepšu, veću, ukusniju,… Ali su obe torte zbog preterane želje i nervoze brzo završile na smetlištu (istorije); poslastičarnice ionako u sklopu usluge imaju isporuku na kućnu adresu.

Dede su odustale od pokušaja “da se otvore” za đačku torbu i opremu za fizičko (penzije iovako male, a obećavaju smanjenje), pa se sad dogovaraju kako da podele trošak za đačku torbu ili opremu za fizičko. Možda ipak uzmu opremu za likovno… Mora li taj blok broj pet? Može li blok broj tri?

Tetke, stričevi i ujaci jedva čekaju kad će taj 1. septembar, pa da na “fejsu” okače onu svoju sliku sa budućim prvakom od pre dve nedelje, a uz potpis “tetkino/ujkino/strikino zlato pošlo u školu”.

Mama se raspituje kakva je učiteljica. Tata se raspituje… hm… kakva je učiteljica. A budući đak prvak razmišlja koji li će lego-komplet dobiti za taj famozni 1. septembar.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 31. avgust”