Tag: utovar nedeljom

“O ukusima se ne raspravlja”, reče đavo, skide gaće
i sede u koprive.

Ima li među vama nestrpljivih? Ima li među vama onih koji očekuju da će već krajem 2014. godine da nam bude bolje? Ima li onih koji vide sukob između logike i prethodne rečenice? Ima li onih koji brane sadašnju Vladu istorijski nezapamćenim prolećnim poplavama? Ima li onih koji vide spas u najavljenoj rekonstruisanoj Vladi? Ima li onih koji vide spas? Ima li onih koji vide?

Ima li?

No, nemojmo da se (u)bedačimo već na početku godine. ‘Ajmo malo veselo, veselo! Ugledajmo se na primer na Novosađane, koji ni sami ne znaju da li su se bolje proveli na javnom dočeku gregorijanske ili julijanske Nove godine. Radost je veća kad se zna da su izvođači izabrani na tenderu, odnosno putem konkursa javne nabavke. Ili možda nisu? Ma, nije bitno. Tenderi se ionako nameštaju. Ili ne? Ma, nije bitno.

Nova godina, novi optimizam, ovo, ono…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 18. januar”

Delovanje iz pozadine je za neke jedini glas razuma.

Puno se frke podiglo oko ubistva francuskih novinara satiričnog lista. Raznih je reakcija bilo i biće. I agresivnih i miroljubivih. Domaći političari su odradili kurtoazni deo i nastavili zimski (polu)san, pa negde u tom (polu)snu sklepali pisani dogovor sa advokatskom komorom, ne bi li se okončao štrajk. Naravno, i advokati su ljudi od krvi i mesa živa bića, pa se zbog praznog džepa i još praznijeg stomaka zaboravilo na početne zahteve i uslove da bi se štrajk okončao. Neiskusnim posmatračima, nama i ljudima oko nas je možda i promaklo to da će se, kao posledica dogovora, usvajanje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći odložiti za neka bolja vremena.

Naravno, domaći mediji se utrkuju da analiziraju prethodnu kalendarsku godinu tako što će citirati picoustog dok ovaj izlaže svoju objektivnu, je l’?, analzu. Novinarski izveštaji “preskaču” informacije koje objavljuje Zavod za statistiku i Ministarstvo finansija (treba znati čitati Excel-fajl), novu BusPlus cenovnu zavrzlamu hvale i levo i desno, iako će stara lica bez dana staža (odnosno sa penzijom od 0 dinara) plaćati skuplju kartu od onih koji imaju makar neku penziju (do 25.000 dinara), zaobići bilo kakvo nezgodno pitanje oko (ne)očekivanog “komešanja kursa”, a prećutati javno pitanje da li je svima unesrećenima iz poplavljenih krajeva izgrađena kuća do početka zime, kako je i obećano.

Važno je da se što više citira onaj koji “ima muda”, kada pokrivanje gubitaka železare zarad lakše prodaje(?) objašnjava poredeći se sa Svetim Petrom. A da ne biste slučajno razmišljali koliko je za državu jevtinije da se svim zaposlenim u železari da otpremnina, nego da se pokrivaju gubici, mikrofon ćemo dati Patrijarhu; on baš ima nešto lepo da nam kaže za Božić, iako smo Novu godinu već proslavili.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 11. januar”

Tužna vest: ovo je poslednji utovar.
…
Ove godine, to jest.

Iskreno se nadamo da vam se nisu baš sve želje ispunile u 2014. godini. I da neće naredna tri dana koliko joj dajemo fore. Čovek kojem su ispunjene sve želje ubrzo postaje čovek bez ideja. A šta je čovek bez ideja? I ko je čovek bez ideja? Pa čak i naši političari imaju (još) neku ideju. Neki od njih imaju toliko ideja da ne uspevaju ni da ih prećute.

Evo na primer ideja o rebalansu rebalansa, kako bi se pored ostalog ozakonila ideja o otimanju od jednih i davanju drugima uz dodatnu ideju da ti drugi budu deca sa retkim i teškim bolestima; pa čik nek neko dobije ideju da se pobuni protiv ideje da se leče deca.

Ili pak ideja da je Vlada radila odgovorno, koju je na sumiranju tekuće godine izjavio njen (Vladin) predsednik. Taj tek što ima ideja! Počev od one da je samo osam prethodnih meseci na vlasti. A kako nam stvari stoje, tek nam slede njegove ideje kako da realizuje svoje ideje. Gore od onog vica sa Kardeljom…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 28. decembar”

Doći će nekakva četa ludaka u prostor koji to nije,
dadnuće sebi ime nekakvih mačevalaca sa istoka,
i pričaće o svakakvim čudesima iz vascelog sveta.
Smejaće se glupostima kao da je glupost mala stvar,
i staće svakom na mejdan kada glupost navali.
Slaviće nekakve drekavce i vazda govoriti o njima,
a čeljad će svaku terati da dukate traže međ pismenima.
Utovaraće svakakvu tegobu ovog sveta u božiji dan,
i prikazivaće svakoga gada što nije od Boga.

Mišel Nostradamus Miloš Tarabić

Nije mala stvar kad te osvedočeni proroci najave svetu. Stotinu šezdeset godina je napaćeni srpski narod čekao da se najvažnije Kremansko proročanstvo ispuni, te da Suština pasijansa izađe na svetlo dana.

Osim nas, važnost Kremanskih proročanstava za očuvanje ovog naroda je shvatio još samo naš preЦednik, koji je pre nekoliko dana bacio na kolena premijera ekonomski najjače sile na svetu citirajući najavu koju je još Mitar Tarabić kanalisao kao proročanstvo tad već upokojenog strica Miloša:

Doći će ljudi sa istoka, žuti ljudi, i zavladaće svetom. Oni će piti vodu sa srpske reke Morave.

Ne kažu šta je Tarabić rekao za prodavnice u kojima se manje od 10% one bofl-robe provuče kroz fiskalnu kasu i koje se nakon zatvaranja po kazni volšebno otvore već sutra. Međutim, to i nije današnja tema, pa je celishodnost postojanja ovog pasusa pod velikim znakom pitanja.

Nažalost, predstavnici sedme sile su propustili da zapišu citat koji je premijer Li odmah potom izrekao, iskreno uzvraćajući ljubaznost preЦedniku. Dok su se zapisničari velikih reči i dela opasuljli, premijer Li je već počeo da priča nešto drugo. Iz nezvaničnih izvora saznajemo da je bila reč o nekoj preporuci koju je još Konfučije ostavio u nasleđe, a koja se tiče konotacija saradnje sa svetom jednom kada se aktivira plan prekrivanja sveta robom iz Kine. Dežurni iz naše arhive je otkrio moguću vezu, pa mislimo da je reč o ovom kratkom pasusu iz Konfučijevog prebogatog filozofskog opusa:

Izaći će glas iz pupoljka ruže
daleko preko vascelog sveta:
“Hvala ti za put preko vode, druže,
al’ nama ova grobnica smeta.”

(Istina, ne slažu se baš svi analitičari da je bila reč o ovim mislima, jer bi u tom slučaju verovatno bio izbegnut incident sa onom nadgrobnom pločom pored mosta.)

Nije nama, da budemo načisto, ništa manje drago što sad imamo još jedan pravi most više između silnih hipotetičkih. I nije nam ništa manje milo što je taj kredit od Kine bio nužni preduslov da most bude napravljen. Dobro de, nešto nam je manje drago to što su čelik za most vukli iz Kine iako postoji železara u Smederevu, ali đavo gleda na sitnice; kao da Nemci ne bi dozvolili to isto da njima Kinezi prave most. (Hm… Čegbre malo…)

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 21. decembar”

I što bi ono rekao/napisao Bart na početku jedne epizode “Simpsonovi” – Poslednje Isusove reči nisu bile Thank God It’s Friday.

Jedna je stvar kada vam neko objašnjava kako je jedino pošteno hraniti se zeljem, a to ne argumentuje korisnošću takvog jelovnika, nego slikama iz nekih klanica trećeg sveta. Takvim ljudima ne možete protivrečiti, jer oni nisu sposobni da vas slušaju čak ni kad im kažete da se u modernim (i prilično humano organizovanim) klanicama kolju one životinje koje ne bi ni postojale da nije zamišljeno da budu hrana. Ali, to je u redu: ti ljudi su napravili svoj izbor, pa višak svog vremena koriste da evangelišu ishranu po principu dijete neuspešnih lovaca; oni to čine iz dosade, jer imaju višak vremena zato što nemaju dovoljno snage da se bave nečim pametnim u slobodno vreme.

Druga je stvar, ali dobrim delom slična, kada vam neka bezrazložno nesimpatična ženska osoba objašnjava kako je pronašla smisao u homoseksualnoj vezi. Ona, sirota, verovatno nije iskrena lezbejka čiji nagon dolazi iz duše, već konvertit, nešto slično političkim preletačima, pri čemu svoj raniji neuspeh i hroničnu nejebicu objašnjava animozitetom prema muškom telu iako ga nikad nije oprobala na pravi način (ili uopšte). Međutim, i to je u redu, jer ta osoba je načinila izbor za sebe i sad živi životom koji sa vašim nema veze, pa zapravo nije jasno zbog čega u toku razgovora sa njom potičete raspravu o toj temi.

Međutim, šta raditi sa ovim ludacima?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 14. decembar”

Jeste li skoro poslali SMS poruku na broj 1003?
(Jedan, dva, tri, mnogo…)

Postoji pravilo da svaka sponzoruša zna šta je ljubav, a šta su novci. Naravno, zna i šta je ljubav prema novcu, ali malo koja sponzoruša “boluje” od toga, jer je svesna da je novac sredstvo, a ne cilj ili nedajbože predmet obožavanja. Da svako pravilo ima izuzetaka potvrđuje Srbija, koja kao sponzoruša nikako da pokaže da zna razliku između ljubavi i novca. Volimo mi Ruse i oni vole nas. Ne svi sve, ali… eto… nađe se. Vidi koliko nas ima zajedno (i sa i bez Krima, Kosova i Metohije); mogu se naći oni koji se bezrezervno beznovčano vole. Al’ u slučaju bivšeg budućeg gasovoda, kao i uvek kad je ekonomija u pitanju, pita džep, a ne grudni koš.

Naravno da se ovakve odluke ne donose preko noći. Bar ne za javnost. I teško da o njoj nije bilo barem monologa za vreme ponosne parade. I ako među “našima” ima iznenađenih, onda su svakako bolji oratori, nego političari. Što, je l’, i nije tako teško. Čak se javiše i oni koji su javnosti i započeli priču oko “prazne šuplje cevi”, al’ narod je to već zaboravio.

Domaći mediji će se okrenuti kako vetar duva, odnosno kako nameće glupost domaćih političara, pa ćemo začas dobiti strane investitore u vetrenjače i škriljce. Nemojte se iznenaditi ako se pojavi i ideja za korišćenjem energije morskih talasa. Zakon o pomorskoj plovidbi odavno imamo, kao i prateće namenske nezavisne(!) organe, a to što nemamo direct access to sea ne znači da ne znamo da koristimo energiju plime i oseke.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 7. decembar”

Lepo pesnik reče “U čemu je tvoja suština, kada hoćeš da se dopadneš svima?”, al’ treba razmisliti, pa shvatiti šta je hteo da kaže. Nije to, bre, policajac il’ ministar, pa da ga odma’ razumeš. Čim zine!

Policajac namerno upucao dete. Pre nego što se namrštite na ovu vest, moramo da dodamo da je dete bilo naoružano. Dakle, potencijalno i opasno po okolinu. A sve to u državi koja nije na drugom mestu po broju komada legalnog oružja među civilima, nego u državi koja je na prvom mestu na toj neveseloj listi. Kasnija istraga će utvrditi da je oružje u dečijim rukama bila igračka. Verna kopija originala, ali ipak samo igračka.

Policajac će kasnije izjaviti da je sa dečijeg pištolja bila uklonjena upadljiva oznaka da je u pitanju igračka. Moguće je da je tačno, jer nemali je broj dece koji bi se drugarima-vršnjacima hvalio da ima pravi pištolj. A ovi ako stvarno nisu videli pravi pištolj, a vide da igračka nema oznaku da je igračka, eto novog idola u kraju.

Majka nesretno ubijenog deteta se udružila sa roditeljima čija su deca doživela slične sudbine i brižna pokreće akciju. Svesni da bi prava, jedina logična akcija bila uzaludna u toj državi ili ipak medijski operisani od zdrave logike, oni akciju usmeravaju na to da oznake na dečijim igračkama budu upadljivije i da se teže mogu skinuti.

Majku mu, zar nikome od njih nije stalo da se takve igračke uklone iz prodavnica ili makar smanji njihov broj i njihovo reklamiranje. Da li je razlog pogrešno usmerene akcije to što neko od roditelja radi u “ratnoj industriji” ili, još gore, diluje nelegalno oružje?

Nismo mi mnogo nimalo bolji od njih. Pogled na listu za 2014. godinu nam govori koliko je kod nas oružja među civilima. A pogled na komšiluk i roditelje u kraju nam govori koliko dece ima “ratne” igračke…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 30. novembar”

Ako imate stih u glavi, izgovorite ga nekome, ne ostavljajte ga u sebi. A ako već imate nameru da ga zapišete, učinite to mastilom na papiru, a ne flomasterom po zidu.

Ova naprasna romantika vas, nadamo se, nije iznenadila niti zatekla nespremne, pa da se sad češkate i gledate u adresnu liniju da niste nekim nesrećnim slučajem dospeli na pogrešan sajt. Ne, dakako, niste: još uvek nismo toliko popularni da bi nas neko imitirao, nego nam je baš nešto naspelo da osmotrimo vašu reakciju. A gde ćeš bolju mimikriju nego da prebaciš loptu nekom ko je ne očekuje.

Elem, ako primetite da je ovo pomalo drugačiji utovar, osećaj vas neće prevariti. Beše ovo jedna od onih radnih nedelja koje neki od nas obeležavaju rečima “nema više ko da poludi”. Pa dobro: bolje da je nabacano nego da je odbačeno, jer ideje se mogu skupljati čak i kad ste u trku. A veselja nikad premalo: naš žanr je rock’n’roll, a ne bossa nova. Čak i kad su u toku neki radovi u kuči, pa su ukućani malo nervozni, oni se raduju gozbama. Jedino što im baš nije uvek po volji da se bave time…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 23. novembar”

U žalosti smo. Umrla nam je i poslednja nada da ćemo se opametiti.

Ljudska potreba za komunikacijom potiče još od evolutivnih predaka. Za one koji ne veruju u evoluciju evo prevoda prethodne rečenice: Ljudska potreba za komunikacijom potiče još od evolutivnih predaka. U savremenom svetu komunikacija postaje telekomunikacija, pa se tračarenje – na koje nisu imuni ni oni sa dosta godina/novca uloženih u svoje školovanje – svodi na pijenje kafe “preko mobilnog telefona” uz obaveznu sliku sadržaja šolje pre nego što se otpije prvi gutljaj.

Ali na sve veće brzine pristupa Internetu – od kuće, na poslu, kod komšije, iz kafića,… – i razvoj telekomunikacione infrastrukture najveći uticaj imao je pornografski sadržaj. Svakako, uticaj je bio i na povećanje kapaciteta skladišnog prostora. Hard diskova prvenstveno.

U nedelji koja nam polako prilazi kraju, mogli smo da pogledamo kako izgleda jedna doktorska disertacija na ovu temu. U godini koja polako prilazi kraju imali smo priliku da saznamo za razne druge doktorske disertacije, čiji je kvalitet nedvosmisleno potvrđen od raznih komisija, pa čak i od EPPV (ekonomsko-propagandni program Vl ex-prvog potpredsednika Vlade). Imamo mi dobrih doktora, izvrsnih. A imamo i…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 16. novembar”

Crkveni velikodostojnici nipodaštavaju nauku i naučni metod kadgod stignu. A kad ih savata bolest, brže-bolje pohitaju, preko reda, na ultrazvuk il’ magnetnu rezonancu.

Bespotrebno se mnogo vode uzburkalo zbog povratka Vojvode od zarđale kašike. Pošto nismo te sreće da ode “u nepoznatom pravcu” i vikne nam “Zbogom, žohari!“, ostaje nam da žalimo što sve ove događaje pratimo uživo i “iznutra”. Stari, pa i novi primitivci će s radošću falširati uz “Šeki is on the road again“, a nama ostaje da žal oteramo milfovačom (ali ne onom iz Bajčetine) i dobrom mjuzom.

Bez haškog suda teško da bismo saznali za mnoge zločine koji su počinjeni, ali greši svako ko misli da taj sud može da piše i prekroji istoriju ovih prostora. To mogu samo mas-mediji. A pošto su mnogi (ne)osuđeni dočekivani kao heroji po povratku na Balkan, sva je istina i da je još jedna uloga ovog suda bila jalova – da se zamislimo nad zlom i zločinom u i među nama. Za takve kojih bi trebalo da se stidimo mi sada glasamo.

A pregršt je specifičnosti po kojima će slučaj pomenutog vojvode ostati zabeležen u istoriji (umišljenog) međunarodnog pravosuđa, pa i pravde. Diljem pisane i elektronske štampe se mogu naći analize i sinteze ovog slučaja, koji se (privremeno) završava humanitarnom, a ne političkom akcijom. U bar jednoj od najmanje sto knjiga koje je valjalo pročitati pre početka druženja sa Suštinom pasijansa piše da je srećan onaj narod čija se istorija s dosadom čita.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 9. novembar”