Da li nas sećanje drži kako treba ili ga prilagođavamo dešavanjima tako da se ne bi pokazalo koliko smo glupi ispali?
Jedna od stvari koje nam najviše smetaju da napredujemo u životu: mentalna slika, da ne kažem fiksacija, koja projektuje očekivanje, a po pravilu nikada ne odgovara događajima i pojavama. Kada bismo samo bili veštiji da manje očekujemo, a više procenjujemo na osnovu realnog iskustva i, možda, zrna pameti, lakše bi nam bilo i bolje bismo prošli.
Trik je u tome što uzvodno stvari izgledaju drugačije nego nizvodno: sećanja prilagođavamo tako da očekivanja ispadaju ispravna, pa izgleda kao da trud razmišljanja nije bio potreban… A razmišljanje je, kao što znamo, najteža disciplina poznata ljudskom rodu i zbog toga tako malo ljudi upražnjava tu disciplinu. I eto, kad se osvrnemo, nekako ispadne da je sve u redu… Čak i ako ste doživeli neko iznenađenje, posle nekog vremena ćete verovatno tvrditi da ste bili u stanju da predvidite da će se tako nešto desiti, samo eto, baš tog dana niste pazili…
Verujem da ste već doživeli nevolju da se sretnete sa sveznalicama, univerzalnim specijalistima, osvedočenim genijima i ostalim kuromlatišama. Oni su nezaustavljivi u svom pohodu na žrtve svojih verbalnih i, ne retko, fizičkih performansa. Meni su omiljeni oni koji vole da udaraju slušaoca (tj. mene) po nadlaktici, bez obzira na to što slušalac (tj. ja) već obraća pažnju. Spremio sam i ja mali performans za sledećeg koji se odvaži da me mlati po nadlaktici, ali kao za inat – nikako da mi natrči neko takav.
Tokom nedelje je osvanula vest da je Radivoj Mitrović, državni sekretar Ministarstva nauke, prosvete, tehnološkog razvoja i gubljenja vremena, izjavio kako očekuje da će u četvrtak (ovaj za nama, prim. Grba) na sednici Vlade biti usvojena strategija obrazovanja čiji je cilj da se do 2020. godine poveća procenat visokoobrazovanih sa 6,5 na 40%.
I šta sad? Hoće li se usvajanje te strategije posle referencirati kao uspeh vlade? Hoće li i ostali poći tim primerom? Na primer, hoće li sad onaj istinoljubac objaviti strategiju da Srbija do 2018. bude glavni kreditor Evropske unije, što će biti zasnovano na suficitima proisteklim iz strategije dostizanja statusa glavnog izvoznika tehnologije brzih pruga u svetu do 2017?
Pritisci rastu: navodno će Nemačka zatražiti ukidanje bezviznog režima za mene i moju porodicu, e zato što su neki ljudi, skrajnuti na marginu društva, pre izvesnog vremena odlučili da iskoriste darežljivost država EU. Ne bi to bilo tako strašno da se onda nisu osokolilli da traže politički azil, ne kapirajući da se azil na lažnjaka ne može dobiti, ali se mogu dobiti penali u državi.
Kaže Crvenooki kako je otvaranje novih radnih mesta najveće herojstvo i da je onaj ko otvori novo radno mesto najveći Srbin. Nije bilo reči da li to znači da oni koji nisu srpske nacionalnosti tim činom postaju Srbi, a pogotovo je zaboravio da navede da li pripadnici drugih kongregacija treba da se pokrste u pravoslavnoj crkvi.
Sisoje je sad nakupio već dovoljno budalastih izjava da bismo mogli da razmišljamo o tome koliko je pametno još ga trpeti. Neko ko je već po drugi put došao na visoko mesto u državnoj politici samo tako što je bio klin u osovini političkog potkusurivanja svakako bi trebalo da prestane da odaje utisak alkoholisanosti u radno vreme – a radno vreme premijera je uobičajeno 24 sata na dan.
Nekako se sve slučilo na gomilu. I 
Dakle, bavite li se onim “Bim i Bum” političkim previranjima? Nemate pametnija posla nego da pratite hoće li lopov A zajebati filozofa B, da li će strateg C omazati tanjir kretenu D i da li će drkoš E uhvatiti na delu opaučenog F? Verujete da oni to tako baš misle? Zaboga, pa to je tako uhodan proces da ga oni obavljaju rutinski. Samo je pitanje ko je koju slovo na cedulji izvukao iz šešira u ovoj epizodi.