Kako stojite sa čačkanjem tabua? Smete li da izgovorite ono što mislite samo zato što se većina ponaša kao da im je on ZAISTA napunio frižidere i otplatio kredite?
A znate li zašto vas ovo pitamo? Zato što ta sve raširenija pojava – da neko pruži kritičko mišljenje (pa makar i pogrešno, nema veze) o tom teniseru, a zatim da se podigne kuka i motika na tog ko je mišljenje naglas izgovorio – uzima sve većeg maha.
S jedne strane, sasvim je u redu da ljudi prekriju svoje svakodnevne frustracije sanjarenjem o boljem životu, pri čemu nije ništa novo da su najglasniji oni koji san o boljem životu projektuju na zemlju Dembeliju u kojoj će današnji ћириличари počistiti gamad za račun budućih naraštaja patriJota, potomaka onih koji nisu znali kako se vadi pasoš i kako se kupuje avionska karta.
S druge strane, ti isti, nesrećni ljudi ne dozvoljavaju da im se dirne u idola jer, bože moj, on je osvojio sve što se može osvojiti (i nikad nikad nikad više neće biti neko kao on), on tečno govori pet jezika (i govoreći te jezike on će da reši sve naše probleme, videćete), on je zakupio ceo Sveti Stefan da se oženi (jer kakav je to Srbin koji ne napravi svadbu vleiku tri gubera), on je napravio tako lepog sina (i cela nacija je pala na kolena na onu sliku sa foto-ćijukalice kad je videla kako Junior pomno prati tatin meč), on je naš najbolji ambasador (jer kad već nemamo školovane ambasadore po svetu, daj bar njega). I zato nema veze što je rezident Monaka i hajde da prestanemo da čačkamo koliko puta su manje te njegove donacije od poreske obaveze koju bi imao da je rezident Srbije. Neee, on je srpski patriJota i to ne sme da se pita.
Ali, nije bitno to. Bitno je nešto drugo: kad god neko zapita o tom teniseru, neko mu u roku od nekoliko sati zapreti smrću. Ali niko ne zapreti ničim, pa ni policija krivičnom prijavom onome ko zajebava predsednika države – baš kao što bi se desilo u svakoj iole uređenoj državi. Eventulano se malo pokrenu botovi, ali i ta moda je prošla.
Znate li zato se to dešava? Otkrićemo vam: zato što mi živimo u hiperprostoru u kojem vladaju isključivo bajke.
Menjanje istorije nije naš patent. Odavno je poznato da istoriju pišu pobednici, a da bi se istorija menjala, valja uzdrmati pijedestal pobednika. Za početak (dodatnom) politizacijom već ispolitizirane proslave pobede u Drugom svetskom ratu (koju ne treba izjednačavati sa pobedom nad fašizmom). Da se razumemo, proslava pobede kao okončanja rata i dolaska mira na takav način da se pred svedocima i kamerama prošeta ratna menažerija je vrhunski nonsens.
Samo budala moze da ima nesto protiv Beograda na vodi.Tebi cu da progledam kroz prste,jer si neinformisan.Brate,dodji ti i vidi taj projekat,pa onda reci da ne valja.A ne ovako,ni projekat nisi video,a vec kukas.I kakvo ti je to kukanje «Nece to u Srbiji nikad proci!».Ha,jak ti pa argument!Onomad si pricao da Bebek nikad nece obrijati brkove i da nikad ni radikali nikad nece doci na vlast,a oni napunise 
У краљевству Јутутуту
Uspavanim domaćim sportskim organizacijama treba večnost da se dogovore gde će i šta će, te kojem će se evropskom i svetskom jatu privoleti. I taman kad nešto i odluče, to jato prizna Kosovo kao nezavisnu državu i džaba im trud. Za to vreme raji život prolazi u jadu i bedi, i razna sportska dešavanja (koja su odavno prestala da bivaju sportska) postaju smisao života. Jer tamo ima i druge dece kojima treba pokazati koji je tim bolji. Ako treba i na silu.
Da l’ ćemo da ‘apsimo il’ ćemo da ‘ladimo? Ako je za verovati 
ni piksla da bude kristalna. Kao što ni vlast ne mora da bude sadašnja. E, to!