Tag: youtube

Dan Armije

Aj pa da se setimo jedne sad već beskorisne činjenice: 22. decembra 1941. je osnovana Prva proleterska udarna brigada u rudarskom gradiću Rudo kod Foče. I to je onda bio Dan Armije dok god je Armija postojala.

Nema više te Armije. Tačnije, još je neko vreme formalno postojala u umirućoj državi, ali je to bilo najveće evropsko Potemkinovo selo. Onda je to bila Vojska Jugoslavije, pa vojska Srbije, a pojma blagog nemam da li ta struktura sad ima neko ime.

Zadnje veliko delo JNA beše ono kad su oslobodili Vukovar. I to do temelja.

Ne bih da vas davim svojim pričama iz vojske. Ne zato što bih vas,dakako, udavio takvim pričama, nego zato što su ili toliko ljigave da se ne mogu podneti ili toliko neverovatne da se ne mogu prihvatiti. Uglavnom, ono što Šuvar nije razjebao, vojska je uglavnom sjebala do daske. Bio sam javno zajebavan, u organizaciji profesionalnog vojnika koji je bio moj starešina, zato što čitam knjige. Neka to bude dovoljno.

Sve je otišlo u Honduras. Osim para: one su otišle prvo na Kipar, pa tek onda u Ru Honduras.

Prvi trejler za film “Hobit”

Znate, ja spadam u one matore perverznjake koji tvrde da se Tolkin najpre čita, a onda gleda. U tom svetlu, dozvolite da potvrdim da nema veze to što ćete film(ove) “Hobit” gledati posle “Gospodara prstenova“. I ja sam tim redom čitao knjige, pa nema nikakve veze. Najzad, “Hobit” nije pisan istim tonom kao epopeja. U čemu je razlika, prepustiću vam da sami otkrijete kad budete čitali te knjige.

Peter Jackson je, kažu, do montaže filma “Dve kule” već pohvatao konce, a sve ostalo je bila pusta sila novca kojeg je bilo sve više na raspolaganju za postprodukciju. Pametan čovek, surfovao je na talasu sopstvenog uspeha. Zato možemo samo da zamislimo kako će ispasti to sa filmom “Hobit”. Važno je da Šmaug bude upečatljiv. Ne sekiram se: biće.

Evo i trejlera: stigao je tiho prekjuče. Dok vi ovo budete gledali, možda će već prebaciti milion gledanja…

Spektakularno.

Inače, što se mene tiče, Torin Hrastoštit je bio veća faca i od Aragorna.

Inače (2): uhvatite na čas Gloina. Liči, zar ne? Naravno: to je Gimlijev otac.

Proverili smo šta je to Zappa

U danu koji je za nama, barem su Dweezil Zappa i njegova familija obeležili tatin rođendan. A red je da i mi to učinimo.

Frank Vincent Zappa, jedan od najznačajnijih kompozitora dvadesetog veka, usput i gitarista, producent, tekstopisac, scenarista, dramaturg, reditelj, aranžer, organizator, animator, scenski umetnik i neverovatni baja za žurke, rođen je 21. decembra 1940. godine u Baltimoru. Šta je sve radio i čime se sve bavio tokom svog prekratkog života, preširoko je za ovu priču, a to ćete svakako naći na Vikipediji ili negde drugde (matični sajt, anyone?), pa ne moram ja da se bavim time. Hajde da slušamo muziku.

E, tako; ova numera je oduvek bila dobra za zagrevanje.

Šta biste vi radili da imate takve muzičare oko sebe? Znate li šte je Zappa radio? Šta je hteo. Bila je to muzika velike moći. Sledeća numera mi je jedna od omiljenih, i to isključivo u divljoj live verziji sa albuma “Zappa in New York“… Pazi sad:

Nastavite sa čitanjem… “Proverili smo šta je to Zappa”

Bruto nacionalna sreća

Ponekad čovek pomisli da nešto nije u redu sa ovom tržišnom ekonomijom… Pa i nije. Stalno neki izgovori. Momentalni izgovor je kriza; no, podsetiću vas da smo počeli da se nadimo na svetsku ekonomsku krizu onog trenutka kad smo čuli za tu sintagmu.

Umesto toga, Kina nam je već pokazala da je tržišni kapitalizam promašen; doduše, takođe nam je pokazala da socijalna pravda ne postoji nigde, ali to je druga priča. Imaju najveći suficit na svetu, a zasnovan je na hiperprodukciji koja bi po udžbenicima ekonomije trebalo da vodi u totalnu propast. Umesto propasti, mogu da kupe pola sveta iz tekuće aktive kojom raspolažu.

Pa kad je ekonomski model tako pukao, kad će jednom da pukne i politički model zasnovan na demagoškim sranjima da su političari došli na vlast samo zato da bi služili narodu? Ponekad se pitamo da li je uopšte moguć model koji nije zasnovan na gramzivim tajkunima, korumpiranim političarima, mitomanima i medijima – koje sve redom zabole krivak za zadovoljstvo naroda, nego se bave krajnjom instancom kanalisanja svog (k ozna kako stečenog) bogatstva – modeliranjem sveta po svom nahođenju.

A onda do mene dođe ovaj snimak:

Predaja kraljevine, a? Samo za račun blagostanja naroda? Raduj se, narode butanski, što nemaš srpske političke stranke tamo. Kojom bi metafizičkom zavrzlamom prosečni srpski političar objasnio da tako kod nas ne može, ne bih umeo da pretpostavim. Verujem da bi, po običaju, na kraju ja ispao kriv što sam im uopšte pomenuo.

(Tnx Goran via G+)

Kao metak

Ono juče ujutru je bilo tek najava za ovo. Neka vam ne bude mrsko da overite ovaj let… Uh, to jeste let, zar ne?

Setićete se da je već bilo sličnih snimaka na ovom mestu. Ovo je luđe, ako se slažete. Ili nije: Ne znam… Ali trenutak zabeležen od 1:19 do 1:47 je mimo komentara…

Reč-dve o tome ko je Džeb Korlis naći ćete na Vikipediji, a ima jošte i ako angažujete Gugao.

Da vam stane dah

Oni koji imaju višak vremena traže načina da upotpune to vreme nekim ludilom koje nije na raspolaganju svima. Recimo, jedan sa viškom vremena je tako napravio kompilaciju onih koji svoj višak vremena troše na pokušaj fasciniranja drugih i, onako usput, ugrožavanje samih sebe… I tako, imao sam malo vremena, pa reko’ daj da podelim ovo sa vama.

Manje mi je do takvih, mada im skidam kapu na ispoljenoj dozi ludila. Meni je više stalo do onih koji su uspeli da naprave sve ove kadrove. U mnogim slučajevima, to nije bio lak zadatak.

Parkiranje “na tesno”

Ajd’ da vam ja ovo pokažem ako do sada niste videli. Mada je za to strašno mala verovatnoća.

Priča koju sam čuo iz barem dva izvora, doduše oba iz druge ruke: nema auta na Menhetnu kome nisu izderani branici. A alarmi se podešavaju da reaguju samo u slučaju otvaranja. I zašto sve to? Evo, zbog ovog uobičajenog načina parkiranja.

Doduše, ovo je malčice ekstremno. A više govori o ljudima nego o racionalnom ponašanju. Automobiul je Amerima više od statusnogf simbola; to je falusni simbol, i zato automobil mora da bude neracionalno velik. Hatchback, koji je u celoj Evropi dominantni gradski auto, skoro je nepoznat kao kategorija u Americi. Oni nemaju mentalni problem sa činjenicom da u saobraćaju na Menhetnu vožnja velikih auta znači potrošnju od deset milja po galonu° (dok hatchback pređe barem 40 mi/gal). Megalomanija kao životni princip…

________
° Ajde-de: milja je 1609,344 m; tečni galon u SAD je 3,785411 l. Oni kažu “X milja po galonu”, mi kažemo “Y litara na 100 km”. Deset milja po galonu je 23,5 l/100 km… Kada gledate te podatke, tražite automobile koji pređu barem 40 milja sa galonom (5,88 l/100 km).

Krajnosti reklamiranja

Verovatno vam je poznato da se reklame megakompanija prilagođavaju lokalnim tržištima, ili kako to korporacije vole da kažu u svetu globalizacije – da se uklapaju u kulture. Nije to nužno snishodljivost prema potencijalnom kupcu potrošaču, nego iste stvari na raznim meridijanima udaraju različito i moraju da misle na to.

Ovaj video klip sadrži kadrove neprimerene za dečiji uzrast, pa pripazite ko vam stoji iza leđa.

Evo i slobodnog prevoda (posredstvom prevoda na engleski koji postoji u jednom komentaru ovog klipa na jutjubu):

  • 0:06 – Poput psa lutalice… Slikam gde god stignem
  • 0:18 – Vi fotografiju možda nazivate snimkom; ja bih je pre nazvao pamćenjem
  • 0:27 – Jednog dana, priča će iščeznuti…
  • 0:31 – …ali pamćenje će preteći zauvek
  • 0:35 – Protekli dani će se učiniti bližim.
  • 0:44 – Slika: onaj ko je napravi, oni uhvaćeni objektivom,
  • 0:50 – osim toga, dodajte i kameru. To je već troje na gomili, zar ne?
  • 1:08 – Pitam se da li je ovaj svet samo jedno groblje.
  • 1:27 – Pitam se jesam li još živ.

Ne znam kako vi doživljavate ovo. Ja sam najpre mislio da razumem poruku. Onda sam shvatio da ne razumem ni koliko crno ispod nokta. Ali estetici ove poruke se divim.