Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Evo jedne beskorisne mašine!
Što reče imenjak, ovo je zen.
Ili što reče Danil Ivanovič u filmu “Slučaj Harms“: mašina kao takva.
Ukoliko ste makar i na čas imali asocijaciju na efekte rada Vlade Srbije, sami ste krivi, sram vas bilo i tako to. Ja zaista nemam ništa sa tim.
(tnx Toda)
Tako što jednog trenutka primetiš neke bele fleke ispred očiju, pa shvatiš da si zaboravio da dišeš dok slušaš.
A tek onda uzdahneš duboko. I opsuješ onako, najsočnije što umeš.
Kako prepoznati velemajstora?
Tako što shvatiš da se čovek poigrava sa kič-ikonografijom, a pritom ne upada u kič. Pa se još pritom i zapitaš zašto nema više ovakve muzike.
Kako prepoznati velemajstora?
Tako što svede sopstveno delo na dve gitare i šest glasova i pritom ga učini još boljim. A ti to slušaš i tek posle primetiš da ti je brada nonšalantno opuštena i stoji malo niže nego inače, tačno ispod otvorenih usta.
Neno Belan, velemajstor.
E, što bih ja voleo da budem toliko dokon kao ovi što su napravili ovaj snimak… Svejedno, zabavno je pogledati: demonstracija 68 tehnika rušenja domina.
(Via)
Dramatični okršaj ogrezlog kancelarijskog pacova i klijentkinje opredeljene da pobedi u neravnopravnoj borbi….
U slučaju da ste osetili bilo kakvu nelagodu, ne daj bože da ste se prepoznali, sami ste krivi za to.
U prilogu o tilt shift fotografiji, pomenuo sam da sam izgubio URL ka jednom izuzetno zanimljivom video klipu rađenom u toj tehnici. E, pa našao sam ga!
Čeprkajući i dalje na tu temu, ulovio sam i video-instrukciju o postprodukciji tilt shift efekta. Prosto je, a vrlo efektno – verujem da će vam pomoći ako odlučite da se i sami okušate:
Neću više da vas davim: skoknite na youtube, pa unesite pojam “tilt shift” za pretragu. Naići ćete na mnogo primera. Ako učinite to, fer upozorenje: pogledajte ponekad na sat…
Ide vikend, pa je red da nađemo neku muzičku temu koja će nam se zalepiti za pamet kao muzička podloga. Evo predloga: Firth of Fifth, numera sa albuma Selling England by the Pound. Solo na gitari koji je proslavio Stevea Hacketta, jednog od meni omiljenih muzičara u svim kategorijama.
A onda da malo zabiberimo: sledi verzija sa prošlogodišnje Hackettove turneje. Ona, nažalost, nije imala mnogo veze sa onim što je on radio na Nišville festivalu letos sa grupom Djabe, gde smo uredno bili na prozivci (ali to je druga tema).
I za kraj, da se preslišamo. Ovaj solo je jedan od najlepših u progressive rocku kao žanru i zaslužuje pogled sa svih strana. Skraćeni aranžman odsviran uživo u Budimpešti 2004. godine, ništa manje uzbudljiv.
I to bi bilo to, zasad.
A sad imam predlog za vas: bio bi red da učinite sebi nešto dobro – da čujete ono što se na ovom youtube pingvin-zvuku ne može čuti. Potražite uslove da čujete originalnu studijsku verziju Firth of Fifth u hi-fi uslovima ili makar u pristojnoj psihoakustičnoj varijanti, po mogućnosti veoma glasno. Opustite se tokom tih devet i po minuta i dozvolite bas-pedalama da vam razvale glavu počev od 6:52.
Biće to doživljaj koji nećete zaboraviti.
Ne mogu da se otrgnem od ove pesme, evo već mesec dana.
Trideset pet godina intenzivno slušam muziku i ne umem da odgovorim na pitanje: može li bolje od ovog? Ne znam može li, znam da nije neophodno.