SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
A sad krećem da Äeprkam scene po kući.
Rano veÄeras mi doÅ¡la žuta minuta da isprobam kvazistudijske uslove: da stavim aparat uspravno na stalak i da slikam žiÄanim daljinskim okidaÄem. Za tu svrhu, uhvatio sam vazu sa prvim sezonskim cvećem u predsoblju.
Danas je svet napustio Äovek koga su nazvali “Father of the Load”. MeÄ‘utim, pre nego galamu, Jim Marshall je svojim pojaÄalom prvi dao duÅ¡u zvuku gitare…
Jimi Hendrix, najveći gitarista rock’n’rolla, govorio je da mu trebaju samo tri stvari u životu: Fender Stratocaster, Marshall pojaÄalo i komad žice izmeÄ‘u njih. Zvuk koji se dobijao prostom vezom legendarne gitare i legendarnog pojaÄala predstavlja jedan od temelja zvuka rock’n’rolla.
Tih Å¡ezdesetih godina u Velikoj Britaniji, potražnja za opremom za elektrifikovane bendove naglo je porasla, ali pojaÄala su i dalje bile veoma skupa. Jim Marshall je imao prodavnicu opreme za muziÄare i primetio je da nedostaje valjana alternativa za klince sa plićim džepom. OdluÄio je da napravi pojaÄalo koje je jeftinije od Fender Bassman kombinacije, te je krenuo u istraživanje. U Å¡estoj iteraciji sopstvenog pojaÄala, doÅ¡ao je do onoga Å¡to je i sam nazvao the Marshall sound. Nije se dopalo samo njemu: nekoliko prototipova je privuklo pažnju i kompanija Marshall Amplification je osnovana 1962. godine.
Možda nije priliÄno to Å¡to vam ovo zavarujem u radni dan, ali ne mogu da odolim. ReÄ je o jednom od najboljih rezultata u istoriji popularne muzike, o delu koje će se sluÅ¡ati sledećih hiljadu godina. Muzika koju biram za danas je poÄetak možda najvažnijeg albuma rock’n’rolla, delo koje je ugledalo svetlost dana sa zakaÅ¡njenjem od triÄavih 37 godina.
Da, znam da sam izrekao teÅ¡ke reÄi. A vi znajte da ih nisam izrekao na preÄac.
U životu sam Äuo toliko muzike da malo Å¡ta može da me dirne duboko. Kada je album Smile izaÅ¡ao 2004. godine, a zatim Brian Wilson i ekipa upriliÄili koncert na kojem je meÄ‘u uplakanima bio i Paul McCartney, malo je reći da sam bio dirnut. Bio sam toliko potresen da desetak dana nisam hteo da sluÅ¡am nikakvu muziku, osim ponekad delove albuma Smile ponovo. A kad pokrenem video zapis koncerta, ne mogu da stanem: odgledam ga i odsluÅ¡am celog.
PosluÅ¡ajte ovaj iseÄak joÅ¡ jednom i pažljivo pratite Å¡ta se deÅ¡ava na sceni; uoÄite koliÄinu muzike upletenu u neÅ¡to Å¡to će nepažljivi sluÅ¡alac nazvati pesmiÄuljkom. Potražite, pogledajte i posluÅ¡ajte ceo koncert Smile Äiji je ovo poÄetak.
Neka sluÅ¡a ko ima uÅ¡i. Neka Äuje ko ima duÅ¡u.
MožeÅ¡ misliti, pomislićete, danas bezmalo svaki dom ima ponekog kućnog ljubimca, pa taman to bila i ribica ili papagajÄić. E, ali gledaj ovo!…
Ne znam koliko košta održavanje Džesike, ali primećujem da njen instikt za hedonizam radi besprekorno. 
Zavirivao sam u neke tuÄ‘e projekte “jedna na dan”. Većina njih je imala ponavljajuće lajtmotive, neke teme koje je fotograf istraživao tokom vremena. Imam nekoliko takvih tema na umu. Evo prve.
Pokrećem temu “žice i bandere” u okviru svog projekta “jedna na dan”. Fotka je uhvaćena u foto-Å¡etnji u utorak popodne.
Otkad sam prvi put Äuo ovaj zarazni pesmiÄuljak, ne mogu da se odvojim od njega. To je jedna od onih pesama Å¡to se usele izmeÄ‘u sinapsi, pa ne puÅ¡taju. No, za razliku od većine takvih pesama, koje su u suÅ¡tini Ä‘ubre, ova je makar dobra i vesela.
Nije zgoreg Äuti ponovo, a?
Preko zvezda do tangi!
Munja je bezvoljno Å¡etao tamo-amo. ÄŒekaonica, ako se tako može nazvati hodnik doma zdravlja razapet izmeÄ‘u stepeniÅ¡ta i WC-a, je bila skoro pa prazna. Tu je bio joÅ¡ samo Laza, koji je sedeo na nekoj klupici i Äitao naslove s novina koje je držao neki matorac. A ovaj k’o da je od poÄetka znao da ga Äeka Äekanje, pa je poneo neke deblje novine.
Munja je prema debelim novinama imao isto, negativno miÅ¡ljenje kao i prema tanjim. DoduÅ¡e, deblje novine je ipak smatrao boljim, jer su uglavnom imala velika slova i bila lakÅ¡a za Äitanje matoranima, kao Å¡to je ovaj u Äekaonici. Valjda su baÅ¡ zbog tih većih slova i bile deblje.
– Koliko dugo Äekate? – upitao je.
Matorac nije skretao pogled s novina. Za realni cinizam nije ni bilo potrebno:
– PreviÅ¡e.
Pratite pažljivo Å¡ta radi ovaj mali kivi. Nećete odmah razumeti zaÅ¡to je to tako, ali sve postaje jasno u jednom Äasu.
To li je ono Å¡to kažu da se najiskrenija strast može osetiti samo jednom u životu…
(Köszönöm szépen Irma)
Jedan od zadataka novog ciklusa je redefinicija nekih starih tema, ovog puta u uslovima novih tehniÄkih mogućnosti. Tokom popodneva i rane veÄeri sam iÅ¡ao u izviÄ‘anje nekih poznatih mesta…
Scena današnje fotke danas će vam doći u pamet gotovo u trenutku.
Znate li za onu pomalo ružnu, a svakako teÅ¡ku ocenu da neki ljudi ne zaslužuju pravo da budu roditelji? Savremena neurologija nas poduÄava da postoje i materijalni dokazi da mnogi od nas upropašćuju roÄ‘enu decu pod izgovorom da im žele najbolje.
Dugo se kanim da postavim ovo na SuÅ¡tinu pasijansa. Ne zato Å¡to je neprimereno – naprotiv! Nego zato Å¡to osećam strahovitu potrebu da dam komentar o neÄemu o Äemu nisam kompetentan kao struÄnjak, ali jesam kompetentan kao roditelj. DoduÅ¡e, ja kao roditelj danas imam druge brige nego one o kojima se ovde govori, jer Ana je već student i po mnogo kom kriterijumu zrelija od ljudi daleko starijih od nje.
TiÄe se problema uspostavljanja obrasca pravilnog mentalnog razvoja naÅ¡e dece. TiÄe se, izvinite na reÄniku, sranja koje nazivamo vaspitanjem i joÅ¡ većeg sranja koje nazivamo obrazovanjem. TiÄe se Äinjenice da propadanje ove nacije ima institucionalno pokriće u onome Å¡to radimo roÄ‘enoj deci od najranijih dana, dok cementnu glazuru zatupljivanju koje je generisano u porodici daju institucije.
Zamoliću vas da odvojite 40 minuta svog dragocenog vremena i pogledate predavanje u prilogu. To bi moglo biti nešto od najvažnijeg što ste videli u poslednje vreme.
Nastavite sa čitanjem… “O spreÄavanju pravilnog razvoja naÅ¡e dece”