…mrtvi su njegovi slušaoci.
Ili barem umrtvljeni. Dan posle koncerta New Ordera na ovogodišnjem Exitu, pokušavajući da uporedim utiske, naleteo sam na Blicu na tekst posvećen drugoj festivalskoj večeri, gde je izvesna “lara” ostavila sledeći komentar:
Ja obozavam New Order ali
imam 42 godine i dvoje male dece i svakako nisam neko ko bi isao na takav festival. Kada organizatori prave ovakve dogadjaje treba da procene ko im je ciljna grupa i ko slusa to sto im se nudi. I new order pa i duran duran su grupe moje generacije i ne znam mnogo mladih ljudi koji ceprkaju toliko duboko u proslost muzike. A moja generacija nije bas u fazonu da se uputi na festival mi smo vise za obicne koncerte. Isto je i sa cenama. Zna se kolika je platezna moc nasih klinaca! Koji ce roditelj nekom 20-ogodisnjem studentu da da 3, 4 ili 5 hiljada za kartu?! Suvise stvari je u igri a organizatori zaslepljeni zeljom da im dodje sto vise engleza nisu uopste razmisljali o nasim ljudima!!! Steta! Mirise mi na skori, neslavan kraj Exita!
Jbg tetka. Razumem te…
Ko je kome potrčko? Ko će koga da naziva pogrdnim imenima? Ko je nedovoljno poštovan? Ko proizvodi struje unutar gubitničke klike? Ko će od koga prvi da traži izvinjenje? Kad ćemo konačno čuti ko je koga kako, koliko i uostalom zašto?… Sva ta pitanja su nevažna zato što su nevažni odgovori na njih. Mene samo zanima hoće li se ta drskost ikada olupati o glavu ikome osim meni.