Month: July 2012

Isprobavam novu pozadinu; nešto je tamnija od prethodne. A dinje su i dalje žućkasto-zelenkaste.

Reče Jasna “jaooo, pa ja sam kupila dinju!”. Kako je rekla, ja sam zgrabio fotoaparat u ruke i značajno je pogledao. Posle par prikladnih rečenica u kojima je došlo do komparacije između mene i nekakvih monstruma, shvatila je moja draga da sa ludom nema velike diskusije, isekla tri kriške, jednu uzela za sebe i potom pobegla glavom bez obzira. A rečena dinja i dve pretekle kriške ostadoše na crvenoj tacni… Nisam časio časa, namontirao sam objektiv 50 mm, otvorio blendu na f/1.8, pa opal’. Između ostalog, ispade i ova:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (102): 11. jul 2012.”

Još jedna tema oko koje se kanim već godinu dana…

Još odavno sam video kako se od jedne fotke pravi kolaž: posebno je uspešno kada se primeni nad fotkom neke zgrade, mosta ili sličnog građevinskog objekta. Ukoliko je polazna fotka dovoljno jaka, postoje načini da se simulira slika koja izgleda kao da je sastavljena od više malih. Držao sam to u glavi manje-više stalno, a li bio sam lenj da zasučem rukave. Pošteno da priznam, nisam toliko ni vešt u radu sa maskama, slojevima za podešavanje u Photoshopu, pa sam izbegavao da se pravim pametan… A onda sam prethodnog jutra, prelistavajući fidove u Google Readeru uz prvu kaficu, naišao na how-to prilog na blogu časopisa Digital Camera World koji opisuje varijaciju tehnike simuliranog kolaža (zapravo, simulaciju kontaktnih kopija). Nije bilo druge nego da pokušam i sam… Tačno sam znao koja će to fotka biti: jedna koju sam ulovio tokom šetnje u zlatni sat na gradskom trgu u Kikindi prošlog maja. Evo rezultata:

(pogledajte veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (101): 10. jul 2012.”

Baš kad pokušavaš, onda ne ide. I čim se opustiš, tema se sama namesti…

Tokom ovog užasnog dana, nekako sam preživljavao u usporenom ritmu i stanju stalne vrtoglavice. Znao sam da sleduje stota fotka dana, ali nikako mi ništa nije padalo na pamet. Kako je dan odmicao i pretvorio se u kasno veče, mislio sam stalno kako da imam još vremena… Vremena… Vreme!

I uto se setim jedne teme o vremenu koju sam u prethodnom ciklusu izveo kao produženu ekspoziciju. Tada sam pomislio kako bi bilo zgodno imati neki bolji raspored parametara svetla… E, pa tako i bi: poigrao sam se drugim časovnikom, opet sa dugim ekspozicijama.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (100): 9. jul 2012.”