Evo jednog od boljih animiranih remek-dela koje sam gledao u poslednje vreme.
Sad samo ostaje da se pitamo zagoreva li hrana u tim šerpama.
Month: July 2012
Jedna na dan (99): 8. jul 2012.
Opet me klima zeza. I opet nedeljom, kad ne mogu da reagujem. Fotka je nastala u poslednji čas…
Sve u svemu, u subotu uveče sam organizovao krečenje trpezarije. Da, dobro ste čuli. I šta vas briga kako mi provodimo subotu veče. 
Ama, kad se sabere, nema ni dva sata posla, tako da je ujutru samo valjalo videti ima li šta da se popravi. Bilo je na par mesta i to je bila jedinstvena prilika da dokumentujem radove:
Da komšiji krava bude živa i zdrava
I velika k’o čivava!
E, znaš onog matorog Simu iz Maksija. Ne, tog, bre. A? To je Sima! Zar nije Sima onaj što radi na mesu? E, taj, bre, na mesu. To je, bre, Sima! E, pazi sad, moj čale ima nekog kolegu, nekog vrljavog, koji zna tog Simu ono kao iz gimnazije ili još ranije, iz vrtića štali. Kaže da Sima onako malo. Mis’im, nije skroz svoj. Kaže da je bio prvi koji je unajmio privatnog detektiva, ono kad se to pojavilo kod nas. I to je unajmio dvojcu, pa da prate jedan drugog.
Nastavite sa čitanjem… “Da komšiji krava bude živa i zdrava”
Katedrala
Baš mi nešto naspelo da ozvučim onu noćas okačenu sliku Arače. Isetim se jedne stvari koja je stalno van pogleda, a reč je o ekipi koju volim više od mnogih drugih. Jedna pesma Grahama Nasha sa albuma CSN iz 1977. godine. No, biram živu verziju iz 1983. godine, bez obzira na inferiorni zvuk.
(uostalom, evo i originalne verzije, pa onda još jedne žive verzije, pa merite sami)
Utovar nedeljom, 8. jul
Sve je stvar etimologije: ponekad polazište ideje određuje smer dejstva koji je opisan u glagolu ili glagolskoj imenici, a ponekad je to odredište…
U jednom ličnom razgovoru, Komšija me je upitao “ne misliš li možda da bi ta serija priloga trebalo da se zove istovar nedeljom?”
Pa sad, nije da nije, kad se gleda iz te perspektive. Međutim, prilozi na Suštini pasijansa nisu lični fetiš autora, nego su utovareni u nameri da zabeležimo dešavanja tako što ćemo ispisati sadržaj u redove između kojih treba da pronađete značenje.
Utovar ili istovar, svejedno.
Znam da to što ste ovde takođe znači da niste na drugom mestu, poput portala vesti ili informativnih emisija na televiziji, i drago mi je zbog toga. Tamo, svakako, nemate šta pametno da čujete. Istina, nemate ni ovde, ali ovde ćete barem biti tretirani kao inteligentni ljudi čije mišljenje ne samo da se uvažava, nego predstavlja ključ ophođenja.
Trka za infarkt
Znam da ovaj voditelj drvi na japanskom, ali biće zanimljivo da ga čujete kad se stvari izmaknu kontroli. Znam i to da je video kilavog kvaliteta, ali biće vredno da ga pogledate, e zbog stvari koje su se otele kontroli.
Znam i to da se ovo dešava jednom u sto godina, ali mogu samo da pomislim kako su neki srećnici prošli na kladionici… A da li je konj preživeo sledeću noć, to nisam uspeo da saznam.
Jedna na dan (98): 7. jul 2012.
Sledi fotka iz arhive sa nedavne sesije. Mislim da veću fotku do sada nisam turao u ovaj projekat…
Dan je bio malo lakši za disanje, pa smo iskoristili to da predveče okrečimo trpezariju (živele instant-metode), što u kombinaciji sa laganim danom odmora nije slutilo ni na kakvu foto-sesiju. No, to je značilo da na red dolazi zicer od srede. Bili smo do crkve Arača, a samo sam uživao u zlatnom satu do te mere da sam čak i neke panorame izveo, poput ove:
Babe i žabe
Danas se navršava šest godina od smrti Syda Barretta, osnivača grupe Pink Floyd. Niko nikad neće moći da objasni “šta bi bilo da je bilo” i da Syd nije prerano sagoreo. Ostavio je nekoliko pesmičuljaka sastavljenih i snimljenih u retkim danima lucidnosti.
(Nadam se da razumete zašto je naslov ovog priloga takav kakav je: idiom “apples and oranges” znači baš to.)
U toj tužnoj priči, dešavalo se svašta tokom 1968. godine, kada je Syd najzad pukao od kojekakvih pilula, lilula i ko zna čega još.
Ovo je naša planeta
Osamnaestogodišnjak iz Hrvatske je sklopio ovaj zanimljivi kolaž snimaka iz Međunarodne svemirske stanice. Pogledajte.
Za puni ugođaj, preporučujem HD verziju preko celog ekrana.
Jedna na dan (97): 6. jul 2012.
Teško žabu u vodu naterati.
Zove me poZZdravljač i veli da je uzajmio od drugara vikendicu na banatskoj strani Tise, odmah pored bivše skele u Padeju. Ajd’ naiđite, tamo smo celog vikenda, reče. Kako je prošlo radno vreme, spakujemo se, pa pravac Padej. Usput utovarimo štogod mesa za roštilj i malo crnog piva, taman da ne ostanemo gladni i žedni; na stranu bavljenje oko vatre, to je socijalni događaj koji mi je zanimljiviji od jedenja. 
Nisam bio načisto hoću li uhvatiti šta zanimljivo kao fotku dana. Uvek spreman za dobro svetlo, uspeo sam da ukebam jednu (i samo jednu) fotku vrednu deljenja. Evo je:
