Month: August 2012

Kuća izlazećeg sunca

…ali ne ona na koju ste navikli.

Idris Muhammad je džez bubnjar rođen u Nju Orleansu pod imenom Leo Morris. Kao ostali poznati konvertiti u u Islam (Cat Stevens, Cassius Clay, Malcolm Little, Bajica Nenadić) uz veru je promenio i ime, ali je na sreću zadržao muzički stil. O tome koliko je dobar muzičar pomenuću samo činjenicu da je sa 15 godina svirao na singlu Fats Domina “Blueberry Hill“, a što se komponovanje tiče, čujete i sami.

Zanimljivo je verovanje mnogih da su pesmu The House of the Rising Sun komponovali The Animals, jer je njihova verzija najpoznatija (obradili su je i Bob Dylan, Sinéad O’Connor, Dolly Parton i Muse). Zapravo, reč je o tradicionalnoj pesmi za koju se smatra da potiče iz 16. veka, kada se tekst odnosio na jednu od javnih kuća u Sohou.

Rasprava: Pakmen protiv Super Marija

Ovde opet imamo problem tumačenja istorijskih prilika u ranim kapitalističkim društvima. Po jednoj teoriji, nosilac društvenih promena je kapitalista koji ruši prepreke pred sobom i tako krči prolaz za masu. Po drugoj teoriji, nosilac novog je proleter, gologuzi jadnik koji želi najbolje svojoj deci. Tu želju gologizan manifestuje tako što, kad god može, popije dvolitarsku flašu najjeftinijeg kiselog piva, najčešće mlakog, jer mu je neko rekao, a on nikad nije proverio, kako je pivo iz frižidera u prodavnici skuplje od onog sa obične police.

Trik je u tome što su i buržuj i proleter instrumenti jedne iste sile, one nevidljive i oku i pameti, i što njihovi postupci nisu slobodni. Zbog toga teorije padaju: engleski pozitivizam ustupa mesto francuskom prosvetiteljstvu, a nemački egzistencijalizam je odavno otišao u pizdu materinu. Sve će to narod pozlatiti pomlatiti.

Ko je ovde u pravu?

Rasprava: Britni Spirs protiv Madone

Obratite pažnju na one kojima su dozvolili da daju svoje mišljenje, a nemaju ga. Takvi su najglasniji, najuporniji i najdrčniji. Zbog toga obratite pažnju na to kome ćete dozvoliti da govori, jer taj će vas kasnije zasipati raznim čudima koje će potplaćeni novinari podržavati dajući legitimitet njihovim mentalnim isprcima.

Tu i tamo se desi da dotični sami sebe iskompromituju. Čuvajte ih se u takvim trenucima: oni tada imaju i snagu i elan da polete. A letenje se obično završi preletanjem, čime stvari volšebno dolaze na svoje mesto.

Ko je ovde u pravu?

Čija je ovo pesma

Да ли знаеш, мила мајко,
Што сум несреќна?
Цел ден дома сама седам,
Надвор не смеам

Odjavna špica je ranije bio deo filma gde se, ošamućeni od iznenadnog naleta svetla, teturate kroz redove prepune ljuspi od sušenih semenki bundeve i tražite izlaz koji vas vodi u smrdljivo dvorište iza bioskopa. Danas su kokice zamenile semenke koje ste kupovali u fišeku od pripadnika manjinske albanske populacije, ali jedno je ostalo isto: žurite ka izlazu jer koga je briga kako se zove treći pomoćnik asistenta držača pecaljke za mikrofon na filmu koji ste upravo pogledali.

Ovo nije uobičajena odjavna špica, ne samo zbog sjajnih fotografija scena iz filma koje je prate, već i zbog pesme koja i dan danas raspiruje etničke rasprave po Internet forumima.

Nastavite sa čitanjem… “Čija je ovo pesma”

Rasprava: Pamela Anderson protiv Dženifer Lopez

Kako da vam kažem: bitka između sisa i guzice je oduvek bila teška i bespoštedna. I nikad nije bila fer: sise su uvek bile protežirane, a guzice su računale sa brojnošću i gabaritom.

Za to vreme, civili u okolini bojišta su stradavali u velikim brojevima.

Nekima je, pak, bilo dobro. Najsnalažljiviji su najbolje i prolazili. Njih danas nazivamo ratnim profiterima. Istina, neki od njih su potrošili znatnu sumu novca da se to zaboravi. Kad se tako nešto desi, onda takve nazivamo tajkunima. Ima tu još nekih pojmova i imena, ali to prevazilazi okvire ove rasprave. Tek, naravoučenije današnje rasprave je sledeće: i sise su guzice – samo ako gledaš iz pravog ugla.

Ko je ovde u pravu?

Sunašce

Perfektna pesma da vam ulepša dan… ma kakav da je bio pre toga.

Zvuči poznato? Verovatno ste je čuli u malo bržoj varijanti, s više ritma, pošto je reč o jednoj od najobrađenijih pesama, sa stotinama izdatih verzija. Ovo je original, i izvodi je čovek koji ju je i komponovao – Bobby Hebb. Sunny je napisana posle 22. novembra 1963. kada su istog dana ubijeni i John F. Kennedy i Hebbov stariji brat Harold, i predstavlja njegov pokušaj da odagna tamne oblake koji su se nadvili nad njime.

Od tolikih silnih verzija, predstavićemo ipak samo petnaestak…

Nastavite sa čitanjem… “Sunašce”

Rasprava: Indijana Džons protiv Lare Kroft

Dok smo se bavili primenjenom arheologijom, u kojoj čak i kulturne vrednosti° postaju predmet komercijalnog aspekta ljudske aktivnosti, zaboravili smo na to da su mnogi gladni. Zato smo svoje predstavnike u toj naučno-kulturnoj delatnosti uputili da provere stanje na terenu.

Zasviraj i za pojas zadeni, rekoše oboje protagonista današnje rasprave.

U međuvremenu, na drugom kraju koloseka, Kombinat je donirao nekakve kuhinjske sprave, čisto u slučaju pozitivnog ishoda. Najvažnije od svega je to što je većina na kraju bila zadovoljna. Čuj – zadovoljna! Pa to je bila sveopšta radost, veselje, šizenje… A gde je šizenje, tu je i šašavilo.

Ko je ovde u pravu?

Nastavite sa čitanjem… “Rasprava: Indijana Džons protiv Lare Kroft”

Ipak se okreće

Danas zatvaramo Nišville (da, ipak je bio, iako većina dnevnih novina nije objavila nijedan prilog s ovog festivala, već se fokusirala na redovno izveštavanje koliko se piva popilo na “Beer Festu”)

The Brand New Heavies je poznata acid jazz grupa, osnovana polovinom osamdesetih u Londonu. Pored pesme koju danas predstavljamo, poznati su i po hitovima “Dream On, Dreamer“, “You Are The Universe“, “Midnight At The Oasis“, “Spend Some Time“, “Sometimes” i još par njih.

Tokom karijere nekoliko puta su menjali glavni ženski vokal, tako da sam bio veoma iznenađen kada se na koncertu u Beogradu, 2005. godine, umesto matore tamnopute majstorke pojavila bledunjava klinčica – no dobro, mala je bila na visini zadatka. Od 2006. godine opet nastupaju s pevačicom s kojom su stekli svetsku slavu.

Nastupaju večeras, po mojoj slobodnoj proceni negde oko 23h – upalite auto i krenite put Niša, još uvek možete da stignete Smile

Utovar nedeljom, 19. avgust

Jutros sam se preterano rano probudio i tako prekinuo više nego interesantan san… Ako neko zna šta je bilo dalje, neka mi javi!

ćutim i slušam. ili makar ćutim...Ako je to ikome bitno da zna, imam završena tri razreda trećerazrene muzičke škole. Kad je trebalo da  polažem ispit na kraju četvrtog razreda, dosetio sam se da muzika i nije nešto čime bih hteo da se ozbiljnije bavim u životu. Bilo kako bilo, imam školovan glas – tačno znam kad treba da zaćutim.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 19. avgust”