Džaaaaaazzzzz….
DoÅ¡lo doba za jedanaesti Jazz & Blues festival u Kikindi (detalji ovde). Ove godine samo tri dana i nema velikih headlinera kao proÅ¡le godine, kad ih je bilo, oh-joj, na svu volju. Ali, ima razlike i za toliko da je moje naoružanje za pohod festivala jaÄe nego lane, kad sam se muÄio sa ISO 400. Ovog puta, pak, ISO 800 je bio start, a gurao sam Äak do ISO 6400, kao recimo na ovoj slici:
Nije da sam baÅ¡ hteo da slikam u ISO 6400: iskustveno se držim granice od ISO 1600 i znam da mi je to dovoljno. No, eksperimentisao sam neÅ¡to za vreme pauze i zaboravio da vratim na ISO 800, koji je bio aktivan tokom veÄeri; i sad mi je drago Å¡to je tako ostalo, jer mogu da proverim svoj stav da mojim aparatom uopÅ¡te ne treba slikati u toj osetljivosti.
Pa, pokazalo se da i nije tako loÅ¡e. Granica smetnje za toliku koliÄinu Å¡uma nije baÅ¡ povoljna, ali “ako se mora”, tada ima naÄina. Kad se eksploatiÅ¡e ovako na vebu, Å¡um je praktiÄno neprimetan. Revidiram stav: ISO 6400 može da bude opcija, pogotovo ako ima vremena za eksperiment.
Presuda: mišn akomplišd. 
 
Imao sam nameru da angažujem neki spoljni program za skidanje Å¡uma, ali to na kraju nisam uradio kad se pokazalo da je Å¡um na 2000 piksela sasvim prihvatljiv. Nastaviću da eksperimentiÅ¡em sa kombinacijama osetljivosti i sledeće dve veÄeri; prilika je zbilja jedinstvena.
Idemo dalje… 