Äek’ malo: najpre da pustimo muziku, ima je dosta, pa tek onda kratka reÄ.
Porcupine Tree je grupa prema kojoj sam razvio neki Äudni, nejasni oblik apstraktne veze. Najpre, iz razloga koje ne umem da objasnim, nikad se nisam udubio u njihovu fonografiju, biografiju i ostale sadržaje, Å”to inaÄe Äinim sa muzikom kurte i murte. A ne samo da zaslužuju pažnju, nego bi trebalo da imaju visok prioritet, s obzirom na smer i kvalitet muzike koju pružaju svetu. I da me bilo ko pita Å”ta mislim o toj grupi, rekao bih da je veoma poÅ”tujem ā i molio bih sve svece da me niÅ”ta viÅ”e ne pitaju, jer ne znam Å”ta bih uopÅ”te umeo viÅ”e da kažem. Od puste sramote.
A tek sadržaj! Dvadeset pet godina bogate i, uglavnom, besprekorne karijere Äiji uzori leže u nekim fahovima najvrednije progresivne muzike koju je Evropa iznedrila. Ali eto: dva-tri naslova koja sam Äuo, a imaju deset studijskih albuma (!), Äega god sam se latio bilo je u najmanju ruku vredno pažljivog sluÅ”anja. Ovaj prilog je liÄna beleÅ”ka da se okrenem grupi Porcupine Tree. Ako znate neÅ”to o njima, prostor za komentare je vaÅ”: podelite sa mnom i sa ostalim Äitaocima.