SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Sat vremena ranije: ne mogu da odolim. Toliko je važno.
Danas je 66. roÄ‘endan Davida Bowiea, jednog od najvećih scenskih umetnika savremenog doba. On to obeležava najvećim iznenaÄ‘enjem koje to nije – jer smo se sve vreme nadali neÄemu sliÄnom – objavio je pesmu koju ćemo sad da Äujemo.
A to nije sve.
KreneÅ¡ tako u Å¡etnju i nabasaÅ¡ na rimske ruÅ¡evine…
Nije izgledalo kao pogodan dan za šetnju – pogled kroz prozor naše hotelske sobe i moje mobilno 
sokoćalo su upozoravali na kišu u najavi. Neko bi se u toj situaciji priklonio toploj banjskoj vodi i svom onom tetošenju koje je mamilo samo sprat ispod, ali mene je zasvrbeo desni kažiprst – onaj za okidanje, pošto mi je na aparat bio montiran prime 50mm objektiv koji mi je Grba tako velikodušno pozajmio pre neki dan.
Sva sreća da je Sandra dovoljno luda kao i ja te kiÅ¡u ne smatra preprekom za Å¡etnju, pa smo se uskoro zaputili uzbrdo – ideja je bila da se nekako domognemo brda iznad Banje KoviljaÄe. Posle sat vremena lutanja oko kuća na obronku brda shvatili smo da nema Äak ni kozije stazice kojom bismo mogli nastaviti. Tu sam priznao poraz i isukao Google Maps ne bismo li iskopali neku alternativnu putanju. I tada sam u moru zelenila na mapi ugledao poziciju zanimljivog imena: Koviljkin grad.
Kao Å¡to smo već nekoliko puta do sada zakljuÄili, tradicionalnim oblicima muzike bi moglo da odzvoni u eri potrebe za prostom zabavom. MeÄ‘utim, ima i onih koji se ne predaju: pronalaze naÄine da muziku privedu svakome, ponekad sasvim oÄekivano. Pogledajte ovu ekstravagancu i biće vam jasno.
E, sad sami sebi odgovorite na jedno pitanje: kad biste inaÄe pogledali neki video-zapis limenog orkestra?
Ko zna, zna. 
U inat božićnoj trpezi: brusketi, najslaÄ‘a hrana na svetu…
Sustiglo me za božićnim ruÄkom: nisam viÅ¡e mogao. Osim supe, jedva da sam pokusao malo cicvare i jedno parÄence prasetine. I to je bilo sve. Å to je mnogo, mnogo je. Ama, ni ÄaÅ¡u vina nisam popio za ruÄkom.
E, a onda sam uveÄe malÄice ogladneo, a Jasna se setila nekih peÄuraka, pa je napravila bruskete po originalnoj recepturi, sve sa bosiljkom u maslinovom ulju kojim je natopila kriÅ¡ke tost-hleba. Pojeo sam dva kvadratna pedlja, sve sa ÄaÅ¡om furminta, a posle sam joÅ¡ malo Å¡trpkao, da me niko ne vidi… Makar sam se setio da uslikam scenu pre nego Å¡to sam je obeÅ¡Äastio…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (283): 7. januar 2013.”