Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Od sve ove praznična nazovi-gužve, zapravo zbog opuštanja, promakla mi je vest da je Patti Page otišla na Neko Bolje Mesto upravo 1. januara. Imala je 85 godina i krajem januara je trebalo da primi nagradu Grammy za životno delo.
Odaću joj poštu deleći sa vama najpoznatiju pesmu koju je otpevala.
A sad, nešto čemu se niste nadali, nešto što će Suštinu pasijansa definitivno zakucati na mapu pripadnika svake hedonističke sekte koji je u stanju da prati ove tekstove. Dame i gospodo: sledi demistifikacija mokrinskog sira.
Donedavno, mokrinski sir se pravio samo u Mokrinu, ali u poslednje vreme ga prave i po Kikindi. Jer znate, nije to baš tako velika tajna – trik je samo u tome da imate čisto mleko, čiste posude, valjano sirište, malo soli i hrabrosti da se petljate sa vrućom smesom i da sve uradite na vreme.
Mi taj sir u poslednje vreme ređe kupujemo. Osim što su se proizvođači malo obezobrazili sa cenom, uto se pokazalo i da im nedostaje osećaj za stalnost kvaliteta. A to je nešto što ne opraštam. Posebno mi nije bila po volji ona baba sa pijace u čijem siru smo sve češće nalazili dlake, pa smo je eliminisali sa spiska dobavljača. A komšinica Mica, sve mi se čini, nešto manje nego pre voli da pravi taj sir, mada je nekada bio izvanredan. Čak sam ga raznosio po Beogradu i Kragujevcu, uz ovacije primalaca.
Ponekad kao da se samo izvede, dok ja samo gledam kako nastaje kombinacija. Prosto se poplašim kako lako to ide.
Mali Robert je pripadnik najmlađe generacije, od onih pojedinaca u koje već sad imam poverenja. Sudbina mu je zadala da odrasta uz četiri jezika koja već razume i služi se. Ne, ne šalim se: mama je Letonka, tata Kikindijanac mađarskog porekla, u kući je engleski prelazni jezik dok mama ne nauči srpski bolje, a mali Robert nema nikakvih problema da komunicira na bilo kom od njih. Večeras mi je rekao: “Look my hat!“, za šta mi Ineta reče da je fraza koju je pokupio u nekom crtaću…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (279): 3. januar 2013.”
Ne čitaj novine. Ne budi informisan. Nema svrhe.
Na beogradskom Trgu Republike (tačnije i važnije, na uglu Francuske i Vase Čarapića, tačno ispred Narodnog pozorišta), u novogodišnjoj noći par minuta pre ponoći, u toku koncerta grupe Električni Orgazam i za vreme izvođenja pesme Igra rokenrol cela Jugoslavija, desio se ozbiljan incident. (U trenutku pisanja ovog teksta 3. januara 2013. godine oko podneva još uvek nepoznata) osoba je nožem napala i ubola sedam ljudi (uključujući dva državljanina Tunisa), od kojih niko, srećom, nije nastradao, iako je nekoliko njih završilo u Urgentnom centru, na hirurškom stolu. Prva vest, kod takvih događaja obično i najemotivnija i najdirektnija i nefiltrirana, glasila je kako je „neuračunljivi čovek tokom izvođenja pesme Igra rokenrol cela Jugoslavija ubo nožem sedam osoba“.
Danas nešto veoma neobično. I vrhunski. Reč je o triju harmonikaša iz Poljske po imenu Motion Trio, a pesma koju ćete prepoznati kada se tema razvije objavljena je na albumu Pictures from the Street (2000; remaster 2003).
Eh, nismo odavno imali ovakav snimak… 
Moram priznati da me čovek oduševio tim gestom da ostavi uključen fotoaparat na isturenoj steni, kako bi snimio sebe kako prolazi.
A oduševljen sam još jednim detaljem: ne znam da li ste primetili, ali ovaj video zapis je pripremljen metodom “naturalis vulgaris” AKA tako
Dokumentarna, ad hoc.
Priča oko ove fotke je kratka: jedan znanac je danas došao iz Beograda u Kikindu, gde je kupio neku veliku kolekciju časopisa sa žutim okvirom. Slučaj je hteo da sretnem čoveka pre nego što je krenuo kući, pa sam bio u prilici da na čas vidim taj ulov, taman da štriknem fotku… Boktemazo, pun gepek i puno zadnje sedište kola: ko zna koliko godišta tu ima. A koliko je koštalo, iz pristojnosti nisam pitao.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (278): 2. januar 2013.”
Ana me je podsetila na jednu muzički trivijalnu, ali atmosferom sjajnu pesmu velikog majstora čiji rad poštujem od svoje petnaeste godine, kad sam ga otkrio prvi put.
Zezali se tako momci svojom igračkom po gradu, sve dok nije naišlo policijsko vozilo.
A da li je baš sve bilo kako su opisali u komentaru, ne bih znao da kažem. Meni liči da je taj policijski auto zapravo stao zbog tog vučnog voza.
A kakva da bude prvojanuarska – nego sa trpeze?
A šta da vam pričam…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (277): 1. januar 2013.”