Bliži se proleće… Barem je boja bila takva u subotu popodne…
Zatekao sam se u pola tri u gradu, imao sam tri minuta na raspolaganju (doslovno) i odluÄio  da po svaku cenu pokuÅ¡am da uhvatim tu Äudnu boju svetla koja liÄi na zlatno svetlo, ali nije – sunce je bilo joÅ¡ visoko u pola tri popodne, na jugozapadnom nebu. Tras, tras, tras, možda je to ta… Pa i bila je, ali uz teÅ¡ku primenu makaza…
Fotografija koju vidite je toliko jak izrez da sam morao da je povećam na 2400 piksela, da bih održao standard veliÄine pri arhiviranju. Ako se dobro sećam, to je prvi put u drugom ciklusu projekta “jedna na dan” da sam povećao fotografiju. A sve se to desilo kad sam u po slednji Äas odluÄio da promenim veliku scenu, na kojoj je priliÄna gužva, mahom zbog tog jata prica u drugom planu, na nebu iza semafora. U ovom izrezu i te silne žice, koje bi bilo muÄno klonirati, nisu toliko izražene niti smetaju kao inaÄe. Ali, sve je lako u tom delu priÄe kad već postoji kljuÄni argument – ta Äudna žuta boja svetla. Ne sećam se da sam neÅ¡to sliÄno video ikad ranije. Ili ako jesam video tu boju, nisam obraćao pažnju jer nisam imao oko trenirano na svetlo kao Å¡to sad imam.
Presuda: mišn najzad akomplišd. 
 
 
Dvoumio sam se da se odreknem boje i uÄ‘em u neke “teže” obrade, ali sam se uzdržao. To Å¡to sam uradio slici da je dovedem u ovo stanje već je na granici prihvatljivog. Ponekad se posrećidetalj oko kojeg može da se preinaÄi prvobitno zamiÅ¡ljena kompozicija. To je incidentalna situacija, ali na korist konaÄnom efektu.
Hoću li imati ovakvo svetlo u podne u Mokrinu? Polarizacioni filter je spreman na objektivu. A gusani su verovatno baš orni da se pokažu pred svojim jatima.