Danas slušamo nešto na šta me je podsetio Igor: muziku čoveka koji je kupažu rocka i cabareta doveo do savršenstva.
Month: March 2013
Kako se napravi pet hiljada cigala
Jednu po jednu, bato. Jednu po jednu. Obrati pažnju.
Priznajte da ste bili hipnotisani posle nekog vremena. I budite zahvalni što ovaj snimak traje samo dva i po minuta.
Jedna na dan (342): 7. mart 2013.
Mogao sam da izbegnem ovu fotografiju sliku, ali sam morao da dokumentujem to što sam je uopšte napravio. Da mogu i da ilustruju kad mi kažu “pa ti nisi u vinkli”…
Ne znam da li ste primetili: ukoliko odmah ne sačuvate (i to na neki upadljiv način) link na veb-stranicu koja sadrži nešto što je zanimljivo za vas, ne vredi posle da tražite. Od deset poslednjih prilika, a često se nađem u takvom sosu, u devet slučajeva nisam uspevao da pronađem izvorni podatak… Dešava se da prestanem da tražim, a umesto toga odvalim nešto na svoj račun (poput “ma jok, izmislio sam to”) i predam se.
E, tako beše večeras: pola sata sam tražio izvornu foto-galeriju (još sam i okvirni datum znao) koja je dovela do fotke koju ovog puta ostavljam i – nisam uspeo. A trebalo mi da bih se makar opravdao zbog pokušaja…
Ode kući, na Neko Bolje Mesto
R.I.P. Alvin Lee (1944-2013)
Zbogom, majstore!
Otkrivanje asteroida 1980-2012
Poslednjih nedelja se nešto silno pričalo o asteroidima. Te ovaj prolazi blizu, te hoće li nas onaj zveknuti, te nikad ih nije bilo toliko… E, čekaj malo: bilo ih je. Oduvek ih je bilo, pri čemu hajde da se dogovorimo, onako u duhu postavke Ajnštajnovih referentnih okvira za raspravu, da “oduvek” smatramo tek veoma kratki period istorije kosmosa u kome je čovek podigao glavu i počeo da čata po zvezdama.
Tek smo nedavno uspostavili metodologiju, tehniku i praksu katalogizovanja i praćenja kretanja asteroida. A to “nedavno”, ajd’ opet po Ajnštajnu, smatrajmo periodom od tridesetak godina… Elem, neko je bio vredan, pa napravio šematski prikaz razvoja kataloga asteroida – pre toga, to je bilo samo rasuto kamenje koje se dominantno nalazi u tzv. asteroidnom pojasu između Mara i Jupitera. Pogledajte sledeću animaciju. Pre nego što započnete, savetujem da prebacite snimak u HD rezoluciju i da raširite sliku preko celog ekrana: tako ćete lakše prepoznati detalje koji su u ovoj ilustrovanoj priči važni.
Fascinantno!
A sad, ukoliko ste se uplašili, lakše malo. Potencijalnu opasnost čine samo tačkice obojene u crveno. Kažu da postoji realna verovatnoća a nas nešto klepi u sledećih 1000 godina; kako su do tog broja došli, ne bih znao da kažem…
Jedna na dan (341): 6. mart 2013.
Još jedna iz nedavnog šteka…
Bio je 17. februar, dan koji je vredelo zapamtiti jer se tog dana prvi put osetio dah proleća u vazduhu. Igrao sam se Terminatorom, zlo-objektivnom profi klase našrafljenim na moj fotoaparat, bila je to prva ozbiljna sesija sa njim. Šetajući tamo-amo, na red je došlo i da ispitam kakva mu je kontrola dubinske oštrine, jer imati f/2.8 na celih 70 mm je retka privilegija nas smrtnika. Naslonio sam aparat na zidić trošne tribine koju niko nije koristio preko 30 godina i slikao šetače na starom jezeru… I desila se ona prava.
Muzika za ono posle popodneva: Vatra i kiša
Ne znam zašto, ali ponekad mi baš legne glas Jamesa Taylora.
A zvuk te Olson gitare me dira u dušu: dao bih komad duše da provedem sat vremena sa tom gitarom u rukama.
Nastavite sa čitanjem… “Muzika za ono posle popodneva: Vatra i kiša”
Kako da postanete rimski papa
Šta znam, ako ste zainteresovani za upražnjeno mesto u Vatikanu, verovatno kasnite. Ali možete pokušati da prikupite uslove do sledećeg izbora.
Možda i uspete.
Jedna na dan (340): 5. mart 2013.
Još jedna tzv. ubrana urbana.
Odavno se kanim da nekako uhvatim te prozorčiće u kadar… Reč je o zgradi u najstrožem centru Kikinde, tamo gde je nekad u lokalu na uglu bila banka, a posle je to uznapredovalo u ćumez sa kineskim đubretom. Na jednoj strani, koja se po nekom kanonu može smatrati zadnjom iako je upadljiva kad gledaš ako šetaš od zgrade opštine, vidi se jedan benast arhitektonski detalj. Uočite tu delimično zazidanu aplikaciju na ispustu fasade na sredini fotografije.
Ovog puta je plaćenik na moru
Tridesetog aprila, Mark Knopfler će svirati u areni koja je nekad bila beogradska, a sad je bančina. Tim povodom, deder da zavirimo šta to matori radi ovih dana. Ovo je materijal sa novog albuma Privateering (2012), koji će Knopfler predstaviti na koncertu.