SteciÅ”te onih koji umeju da Äitaju izmeÄu redova
SvaÅ”ta sam viÄao, pa i ljude kojima je ostao samo palac. Jedan mi je svedoÄio da je proÅ”lo bar petnaest sekundi dok nije ukapirao da mu nedostaju dva prsta na ruci, koliko je rez bio oÅ”tar i precizan na deset hiljada obrtajaā¦ Pitao sam se da li mora da bude tako. Izgleda da ne mora.
Fascinantno. Sad samo sa se uÄini globalno raspoloživim.
Vežba: snalaženje u vremenu i prostoruā¦
Tokom veÄeri sam skontao da nemam fotku za dan, a ni vremena da prebiram po arhivi. Dao sam sebi u zadatak: naÄi “onu jednu”, uz sva raspoloživa sredstvaā¦ Osim Å”to krele nije poneo stalakā¦ MoraÄu da ga premestim u kola i držim ga tamo.
Posle redovne Å”kolske obaveze subotom predveÄe, vozio sam se gradom polako, gledao i tražio. I onda sam ugledao scenu koju želim da snimim. Pitao sam se mogu li, tražio sam ugao i razmiÅ”ljao o naÄinu da uradim poÅ”ten posao po mraku. Posle dva-tri minuta dileme, naÅ”ao sam optimalno mesto za kola, Äiji krov mi je poslužio kao improvizovani stabilni oslonac za rukeā¦
Due capelle grande de la Cathedrale de Milano.
Ima li osobe koja je ovaj film odgledala samo jednom? Ako ima, opraÅ”tam im taj greh, jer sam ubeÄen da je to samo āpauzaā do sledeÄeg gledanja; teÅ”ko mi je da zamislim osobu koja se zadovoljila tim jednim gledanjem.
| Originalni naziv: | A Fish Called Wanda |
| Godina izdanja: | 1988. |
| Reditelj: | Charles Crichton |
| Glavne uloge: | John Cleese, Jamie Lee Curtis, Kevin Kline, Michael Palin i drugi |
| Trajanje: | 108 minuta |
Poznajete li Mostar sevdah reunion? Kratko reÄeno, oni su najbolje Å”to je Äudni i definiciji neskloni žanr etno-fusion izrodio na tlu Bosne i Hercegovine u poslednjih nekoliko decenija. Upravo to je onaj bend koji je napravio onaj album sa Å abanom BajramoviÄem i onaj album sa Ljiljanom PetroviÄ. Majstori prve vrste. PosluÅ”aj ovo.
Svetsko more, okeani, strujeā¦ Ovog puta u vizuelizaciji koja neobiÄno liÄi na nebo Van Goga, a zapravo jako ima smisla: to su morske struje.
OÄaravajuÄe.
Äuje se zvono: utrÄavam u poslednji krug.
A kako se godina dade u broj viÅ”eĀ°, ko Äe znatiā¦
O opasci iz podnaslova Äu malo kasnije. Sad je važnije da najavim neÅ”to drugo.
Kada sam pripremao drugi ciklus “jedna na dan“, koji sam pokrenuo 1. aprila 2012. onim autoportretom, krenuo sam sa dve kapitalne novosti. Prva je bila oÄigledna i materijalne je prirode: tokom jednonedeljne pauze izmeÄu dva ciklusa kupio sam svoj prvi DSLR fotoaparat, i stupivÅ”i na novi stepenik tehniÄkih moguÄnosti, resetovao sam svoje prethodne eksperimente kako bih krenuo u nove. A druga i izvesno važnija promena beÅ”e da “jedna na dan” ne znaÄi “jedno fotografisanje na dan”, nego “jedna fotografija na dan”. Ili, ako Äemo pravo: “jedna pouka o fotografiji na dan”. Promena je dvojake prirode. Banalni momenat je taj da ima dana kad ne mogu da postignem uslove da fotografiÅ”em neÅ”to vredno pomena; sve tako izvedene fotke u prethodnom ciklusu su bile Äisto smeÄe, osim u pad incidentnih sluÄajeva. A drugo: pouka je uvek važnija od materijalnog dodatka lageru fotografija. U suÅ”tini, ta promena je ugradila spokoj u moj projekat. Fotografija od prethodnog datuma nije bilo mnogo (ne znam taÄno, ali recimo 10-15%) i one su služile kao džokeri.
To Å”to ovo priÄam, opet, ima dva razloga. Prvi je taj da ovde objavljujem fotku staru pet dana (doduÅ”e, spremljenu za ovakav “zicer”). A drugi je taj da Äu tokom marta verovatno prolaziti kroz arhivu od (ovog Äasa) 12.500 ekspozicija i izvlaÄiti neke primere, jer želim da rekapituliram svoju prvu godinu sa novom klasom opreme pre nego Å”to osmislim kako Äe izgledati treÄi ciklusā¦ Da, reÅ”io sam da nastavim.
Papa was a rolling stone,
wherever he laid his hat was his home
all he left us was aloneā¦
Koliko volim sledeÄu pesmu, teÅ”ko mi je da objasnim. SreÄom, ne moram: joÅ” nisam Äuo za nekog kome ovaj perfektni ritam, tempo taman sporiji od koraka i melodija za sva vremena nisu po volji. Retko je Äujem i uvek se naježim. No, ovog puta tužni povod: tek pre nekoliko dana samĀ saznao da je Damon Harris, pevaÄ grupe The Temptations koji je bio glavni u originalnoj izvedbi pesme “Papa Was a Rolling Stone” iz 1972. godine, otiÅ”ao na Neko Bolje Mesto joÅ” 18. februara.
Zapravo, nije film nego samo Ŕpica, ali svejedno. UspeŔno je!
Da li ste primetili hit detalj?
Tako je: Homer vozi Ladu 2105.
KaÅ”iÄica meda naÅ”te srcaā¦
Ama, lažem k’o pas. Oni nutricionistiÄki Äistunci bi se prenerazili kad bi znali da med uglavnom koristim kao sladilo u Äaju. Otkad sam se skinuo s kafe, pijem epske koliÄine Äaja od mente (pravi Äaj takoÄe izbegavam), a volim da ga osladim sa malo meda; svake veÄeri Å”olja zelenog za Jasnu, lonÄe mente za mene, i to je veÄ tradicija. E sad, bili smo nepažljivi pa nam ponestalo zaliha meda, pa sam joÅ” prethodne veÄeri morao da posegnem za poslednjom teglicom. Kad ja tamo, a ono ā saÄe u medu. Jedan Å”to se bavi pÄelama doneo kad je bio poslednji put. To mu doÄe opet neka prehrambeno-ideoloÅ”ka stvar o kojoj ne znam niÅ”ta.
I sad sam poÄeo da koristim taj med “kako bog zapoveda” (a kad niko ne gleda, pride i Äaj zasladim) i u to ime, doÅ”lo mi da fotografiÅ”em tu teglu, sa jedinim ciljem da saÄuvam taÄnu boju meda. Dakle, monitor je hardverski kalibrisan, hodogram je poznat, a isti uslovi koji su važili pri slikanju nalaze mi se iza leÄa, ako zatreba referenca. I dobijem ovo:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (335): 28. februar 2013.”