Danas je 63. rođendan Rogera Hodgsona, jednog od dva ključna člana grupe Supertramp u doba kada je ta grupa bila relevantna na svetskoj sceni. U to ime, slušamo najlepšu pesmu koju je dvojac Davies-Hodgson napisao.
Month: March 2013
Maske, glad i tajne
Stvari ponekad ne izgledaju onakvim kakve jesu. A nikad nisu onakve kakvim se se u prvi mah čine.
Ovo mu dođe nešto kao Soylent Green, samo na višem stepenu…
Jedna na dan (355): 20. mart 2013.
Da zaokružim onu temu: ograda ispred moje osnovne škole.
Alison
Nemam pojma zašto mi je pala na pamet najlepša pesma sa prvog albuma Elvisa Costella, ali nisam imao druge nego da je potražim i turim u današnji slot za muziku za popodne. Sreća da je tako ispalo, jer nisam znao za ovu izvedbu.
Kakva majstorija! Kakav majstor!
Moram da se ispovedim: album My Aim is True je prvi vinil koji sam prodao. A zašto sam to učinio, nikad neću umeti da objasnim; sećam se samo da nikad nisam voleo taj omot; ne volim ga ni danas. Ali, muziku… Tek, upravo osnovana radio stanica u Kikindi, prva redovna u istoriji grada, objavila je otkup ploča po prilično povoljnim cenama. U nastupu ludila, prelistam po svojoj vinilnoj fonoteci, koja je tad bila velika tek oko trista LP ploča, i iz nje izvučem dvanaestak albuma. Od tih dvanaestak, dežurni lik je odbio samo dve – i to zato što ih je već nabavio – a za ostale sam dobio lovu koju sam posle potrošio da kupim neke važne ploče preko kataloga čuvene kuće Cob Records (ružnog li sajta, majko mila).
Sećam se kako je Robert jednom došao, doneo sa sobom butelju nekog finog vina, pa rekao “pusti Costella”. Kad sam mu rekao šta sam uradio, bio je ljut i razočaran. “Trebalo je meni da ponudiš tu ploču, kad ti je bilo toliko stalo da je prodaš”, reče, “ja bih ti dao deset puta više novca, a onda bih ti je poklonio, da bude kod tebe”. Jebigica, Roberte, desilo se.
Iskupio sam se tek posle sedam-osam godina, kupujući za Robertov račun tri originalna CD-a Elvisa Costella, po ne baš maloj ceni, od druga koji je kupio garnituru CD-ova sa remiksovanim albumima dopunjenim bonus materijalom. Nekako sam i ja baš tad počeo ponovo da otkrivam tog velemajstora.
Elvis Costello je veliki songmaker. Čovek ima mnogo materijala vrednog slušanja i poštovanja, i ja ga ponekad slušam i uvek poštujem. No, album My Aim is True mi je ostao najdraži u tom ponovnom otkrivanju, a “Alison” najdraža pesma. Ne zaboravite da plaknete uši matičnom verzijom.
Zdravo, proleće!
Upravo je počelo proleće, tačno u 12:02. Aj’ baš da vidimo kakvo će da bude.
(evo i prikladne muzičke zavese ovoj vesti)
Lakše se diše već i na pomisao. Da li ćemo lakše disati i doslovno? Čuće se.
Potrošački vremeplov
Čuli ste, kladim se, onu parolu kako je više stvari izmišljeno u dvadesetom veku nego u celoj istoriji do kraja devetnaestog veka. Da li je baš tako, nisam siguran, ali nije ni bitno. Ima neke perverzne simbolike u sledećem video-kolažu.
Obratite pažnju na musavi smartphone. To me se posebno dojmilo. Ipak, moj favorit su dečija kolica.
Jedna na dan (354): 19. mart 2013.
Diptih, kao iskupljenje. Nisam odavno.
Proganjala me ona fotka od pre dva dana, jer nije uspela, i to za dlaku. A bilo je zbog te fotografije i čestitih primedbi u kamernoj atmosferi e-pošte. Šta da radim, našao sam temu za iskupljenje:
Kiša
Nekad sam voleo kišu. To vreme je prošlo.
Da nije kiše, ne bi ni ovaj prilog kasnio više od sat vremena.
Postoji muzika pored koje su reči izlišne. Ovo je takva muzika.
Jedino… Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Simplifikacija teološke rasprave
Ponekad valja da se prisetimo da je pametno držati se principa “što jednostavnije, to bolje”. Hajde, kad smo već na tragu prisećanja, da se setimo i Savine Geršak…
Nema se tu šta mnogo raspravljati. Jedino što otac Leontije nije mogao da pojmi da ponekad postoji i više alternativa, a ne samo dve. No vidiš: tri alternative, a najjednostavnija tačna. To se zove Okamova oštrica. 
Jedna na dan (353): 18. mart 2013.
Odavno sam imao želju da uhvatim ovako nešto, ali nisam imao prilike.
Eto, uvek se desi. Strpljen, spašen.
U ponedeljak uveče, prisustvovao sam svečanosti dodele medalja pravednika među nacijama, najvišem priznanju koje država Izrael dodeljuje nejevrejima. To je priznanje za pripadnike drugih nacija koji su u toku holokausta spasavali Jevreje. Jedan od dobitnika je Vojislav Knežević, Jasnin deda – i tako sam se našao na toj svečanosti. Usput sam zamoljen i da fotografišem dešavanje za potrebe porodične arhive, što mi nije teško palo.
Fotka za ovaj put je jedna sporedna. Nisam mogao da odolim ziceru:
