Month: March 2013

Jedna na dan (350): 15. mart 2013.

Treba da nastupi sivilo da bi čovek primetio. Vrag će ga znati zašto ovo nisam primetio ranije…

“A da malo prošetamo posle ovolike klope”, reče Marinko. Pa hajde, slažem se. Valja napraviti ono što Englezi nazivaju “a mile after a meal“. I tako, nogu pred nogu, napravismo dobar krug po hladnom danu prekrivenom snegom, vodom i blatom. I šetajući tako, naiđemo na mesto pored kojeg prođem relativno često, ali zaista nisam primetio detalj: neka benasta vrata sa prozorom usađena u zid na visini do koje nedostaju bar tri stepenika.

Jedna na dan, 15. mart 2013: Žuto. Zdravo žuto. Žuto u 15:00...

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (350): 15. mart 2013.”

Daj nam sunca

Naslov je iz prepeva originala, kojem danas posvećujemo popodne. Ali pre toga malo priče. Malo.

U sredu, prekjuče, Aleksa nam se vratio iz vrtića (ne sam, svakako) ponavljajući stih iz naslova ovog priloga. I tu započesmo razgovor koji ću na razne načine malo niže pokušati da prezentujem, a tokom kojeg je u nekim momentima pevač prelazio i na “Čester iiiiiiiglan iglan”. Winking smile

Nastavite sa čitanjem… “Daj nam sunca”

Isprobavanje polovnog automobila

Tamo negde u belom svetu, kad kupuješ polovni automobil (ama, i nov) imaš pravo na probnu vožnju. A kako da uz pomoć skrivene kamere aranžiraš malo mučenja prodavca? Otprilike ovako:

Ako sam dobro razumeo, Jeff Gordon je neko veliko mudo u NASCAR trkama, a Pepsi ga je kupio, pa mu radi šta hoće. Tako je to kad ‘oćeš velike pare: radiš ono što ti kažu proizvođači pošećerene ofarbane vode.

Jedna na dan (349): 14. mart 2013.

Istrči i uhvati priliku!

Setih se onog stiha Bore Đorđevića, beše valjda iz one zbirke pesama posle koje je aplicirao za udruženje književnika… Više epigram nego stih, uhvatio je suštinu večernjeg sata petka s polovine marta 2013:

Evo snega, jeb’o njega!

Dakle, uhvatio sam ga jošte, dok ga ima. Ovo je verovatno poslednji ove zime.

Jedna na dan, 14. mart 2013: Evo snega, jeb'o njega!

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (349): 14. mart 2013.”

Da ne njavrčeš više!

Tako je glasio naslov poruke koju sam dugo čekao. Jako dugo.

Dragi moji, ovo je važan trenutak. Ovog puta dopisno, a uskoro i kao autor Suštine pasijansa, sa nama se danas druži Zoća Peacock, najveći zmaj grupe oldwave, čovek koji je utisnuo mnogo muzike u srca onih koji su bili dovoljno pametni da slušaju šta im on govori i, ništa manje važno, pušta. A puštao je na gramofonima, magnetofonima, putem radio talasa, raznim krivudavim puteljcima elektronskih komunikacija, čak i pre nego što je Internet stigao u ove krajeve. I zato, neki dan pre nego što rubrika “Muzika za popodne” obeležava godinu dana postojanja i rada, ovo je događaj koji je važan ne samo za rubriku, nego i za Suštinu pasijansa uopšte.

Nastavite sa čitanjem… “Da ne njavrčeš više!”

Kako to ide u kancelariji bez papira

Jednom prilikom, ima tome deset ili više godina, bio sam intervjuisan za nekakvu špajz-televiziju iz okoline Beograda, gde su me pitali o budućnosti poslovne upotrebe računara. A tada su me pitali i da li je moguća kancelarija bez papira.

E, tad sam se nekako uzdržao da ne ponovim čuvene reči Lua Gerstnera, dugogodišnjeg izvršnog direktora kompanije IBM, možda najuspešnijeg u istoriji kompanije, koji je na to pitanje odgovorio rečima:

Kancelarija bez papira je kao WC bez papira.

Apsolutno sam uveren da su autori ove reklame znali za tu izjavu.

Jedna na dan (348): 13. mart 2013.

A, pa tako mi i treba kad ne pratim sopstveni instinkt…

Pri kraju sam drugog ciklusa u projektu “jedna na dan”, pa polako već pomalo svodim račune. Jedna od najvažnijih opštih pouka je nešto što sam svojevremeno stekao, pa negde usput opet izgubio, i glasi: sledi svoj instinkt. Prosto da ne može prostije biti.

Zapravo, nisu problem neki dobri ljudi koji dobronamerno čantraju, jer oni su manje-više uvek u pravu i žele mi dobro.

Jedna na dan, 13. mart 2013: Tako je to odmah trebalo da izgleda

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (348): 13. mart 2013.”

Muzika za kadgod: Srećan rođendan, matori

Ne, ovo nije naziv pesme. Danas je 88. rođendan velikog majstora džeza.

Kao što sam već pomenuo u priči o Herbieu Hancocku, imao sam privilegiju da me konsultuju koje izvođače bih preporučio za učešće na prvom “West Ritam Music Festivalu”. A meni se baš slušao Roy Haynes uživo…

Nastavite sa čitanjem… “Muzika za kadgod: Srećan rođendan, matori”

Nije ribolov, nije ni pecanje: to je Antogo

Možda vam je poznato, možda i nije: jednom godišnje, u šestom mesecu sezone suše, meštani sela Bamba u zemlji Dogona, naroda iz centralnog Malija, okupljaju se oko nevelikog jezerceta u blizini i na znak uleću da pohvataju svu ribu. Taj ritual se zove Antogo i izgleda ovako.

Posle petnaest minuta, oglašava se prekid tog “ribolova”. Sav ulov ide glavnom starcu u plemenu, a on se onda brine da svako dobije jednak deo.

Više informacija možete pronaći ako guglujete pojam “dogon fishing ritual“.

Jedna na dan (347): 12. mart 2013.

Gurmanska etida: bruschetti in C moll, moderato ma non tropo. Mezzoforte. Forte. Fortissimo. Coda.

Nalik onom junaku vica koji iz ludnice piše kako svaki dan idu na bazen, a doktor im obećao da će zbog dobrog vladanja sledećeg meseca dobiti i vodu u bazenu, i meni se ponekad posreći poslastica za večeru. Nisam odoleo, napravio sam foto-belešku dve faze kreiranja brusketa. Dobio sam embarego na objavljivanje prve faze (šteta: jurio sam geometrijski šablon tost-hlebova u plehu tokom premazivanja maslinovim uljem), ali sam zato dobio odobrenje da objavim ono kad je bilo gotovo.

Jedna na dan, 12. mart 2013: Brusketi

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (347): 12. mart 2013.”