Pa neka vam je sa srećom joÅ¡ jedan Vaskrs. Bio praznik ili ne bio, ne pravim pitanje kako gledate na to, utovaranje je trajalo cele nedelje i sad izruÄujem pred vas sav utovareni sadržaj. PoÅ¡to neće biti bogougodno, neka se osetljivi sklone na neko mirnije mesto.
Upozoreni ste.
Nego… SveÄano objavljujem da sam samog sebe uspeo da uhvatim za rep… Pre tri-Äetr dana, dok sam pio jutarnju kafu, u nekom prikrajku sam proÄitao reÄi:
Upozorenje: ovaj tekst nije preporuÄljiv za osobe mlaÄ‘e od stotinu proÄitanih knjiga.
I ta mi se misao dopala. Krenem da naÄ‘em izvor – i zavrÅ¡im na SuÅ¡tini pasijansa. Na Älanku napisanom kao stoti tekst za sedamnaest dana na blogu… Suncetižarenoebem, kad se tog Äasa nisam Å¡logirao…
Na stranu Å¡to se sadržaj u tekstu nije promenio ni za jotu posle dve godine. Ali, to je već neka druga priÄa.
Vinjeta meseca:
Za Äitanje ovog popodneva: Ivo Andrić – Pismo iz 1920.
Ja znam da mržnja, kao i gnev, ima svoju funkciju u razvitku druÅ¡tva, jer mržnja daje snagu, a gnev izaziva pokret. Ima zastarelih i duboko ukorenjenih nepravdi i zloupotreba, koje samo bujice mržnje i gneva mogu da iÅ¡Äupaju i otplave. A kad te bujice splasnu i nestanu, ostaje mesto za slobodu, za stvaranje boljeg života. Savremenici vide mnogo bolje mržnju i gnev, jer pate od njih, ali potomstvo će videti samo plodove snage i pokreta. Znam ja to dobro. Ali ovo Å¡to sam gledao u Bosni, to je neÅ¡to drugo.
Dalje Äitaj na servisu Scribd.
Kad već pomenuh Andrića.
Citat dana dolazi od Äoveka iz koga su iscedili svaki trag sujete, ali ga i dalje mrze, baÅ¡ i ne znajući zaÅ¡to.
Ima mnogo boljih mjesta da se krade
od Srbije.
Nego, baš mi nešto naspelo da se setim opasnih frekvencija i demokratskog mraka…
MeÄ‘unarodno takmiÄenje vatrogasaca. Prvo mesto: 100.000 dolara. Zadatak: ugasiti zgradu u plamenu.
AmeriÄki vatrogasci stupaju u akciju. Vozila zauzimaju položaje oko zgrade. Napucavaju vodu iz Äetiri topa velike snage. Požar ugaÅ¡en za 25 minuta.
NemaÄki vatrogasci: isti scenario. Vozila oko zgrade… Precizno uvežbana akcija, nijednog suviÅ¡nog pokreta… Vatra je bila ugaÅ¡ena za 22 minuta.
Srpski vatrogasci: vatrogasni FAP uleće pravo u prizemlje zapaljene zgrade. Vatrogasci uz pokliÄe iskaÄu iz kamiona i udaraju lopatama, jaknama, bacaju zemlju, galama, vika, jauci… Vatra je ugaÅ¡ena za 6 minuta. Ovacije u publici…
Na dodeli priznanja, okupljeni novinari pitaju srpsku ekipu:
– Neverovatan poduhvat! NeoÄekivano efikasna taktika koja je nama liÄila na haos! Å ta ćete uraditi sa osvojenim parama?
– Paaa… Prvo ćemo da kupimo nove koÄnice za FAP!
Pazi sad.
Ne, stvarno, kad malo bolje razmislim… Ama, koja bi to kola Super Mario mogao da vozi, nego Ladu? Pazi: mora da drnda, da mnogo troši i – da ide. Da, Lada! Kad je ono burazer prodao Ladu nekom otpadu, on ju je tamo – prevezao.
Ako vam sutra teško padne jagnjetina, ima rešenja za vas.
I tako, reÄ po reÄ, mada nema mnogo da se kaže, osim ‘mjkutibožju’. Nekom je danas Vaskrs, pa je radostan, nekome je sutra ÄurÄ‘evdan, pa je joÅ¡ radosniji. Mi Å¡to smo se preraÄunali u kapacitetu, pa nastradali od posla prethodne nedelje, nismo obaÅ¡ka radosni, mada su to naplativa muÄenja. Kako god okreneÅ¡, gomilu problema je moguće reÅ¡iti iskljuÄivo metodom “jedan po jedan”, pod uslovom da je pojedini problem reÅ¡iv.
Oko nerešivih problema se slažemo: jedan prst u uvo, još jedan na mesto na kom ne sija sunce, pa udri u pevanje, jer drugog rešenja nema.
Aj’ pa srećan vam Vaskrs, srećna slava domaćine, prijatan ruÄak želim, i sve oko toga Å¡to bi imalo da se uÄini, već smo uÄinili. Posle ruÄka ÄaÄkalica u zube (ko ima), neko pićence, pa pravac u hladovinu.