Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Prvih sedam dana septembra: ovo je poslednji kontigent kojim sustižem zaostatke u projektu “jedna na dan” izazvane raspustom i dembelisanjem (ali tokom kojeg je fotoaparat ipak bio čestito korišćen). Ima tu i starog i novog kad je reč o vremenu fotografisanja, a zajednička karakteristika svih fotki je ta da sam im posebnu pažnju posvetio baš ove nedelje.
Pa, da vidimo šta se to dešavalo u foto-odeljenju Suštine pasijansa…
Nastavite sa čitanjem… “I još sedam (3-63..69): 1-7. septembar 2013.”
Pričam sinoć telefonom sa L-L, silno zanimljivom ženom. Vazda se nešto može naučiti od nje. Volim je zato što mi ne prepričava natpise u “ženskim” novinama i tračeve. Zvuči nestvarno, zar ne? 
Samo što završismo razgovor, “žica” je ponovo proradila.
– Znaš, nemoj pogrešno da me razumeš, al’ ja sam divljakuša. Svašta pričam…
– Znam, moraću da se spremim za rodeo… samo da pronađem Stetson. 
Tog časa sam se mislima vratio u vesele šezdesete, u vreme kada je muzika bila mnogo jednostavnija. A i žene. 
…pogotovo kad nemaš drugog izbora.
U ovogodišnjoj letnjoj muzičkoj ponudi vlada nezapamćeno mrtvilo. Gomila novih bendova koji su kopije već uspešnih kopija i ne nude ništa svoje i autentično. Etablirane grupe koje izdaju albume bez trunke inspiracije i predstavljaju gnjavažu za sve. Kritičari biraju reči da bi objasnili kako novi album nije na nivou prethodnih ali nije ni tako loš, umesto da kažu da je totalno sranje. Marketinški timovi moraju da smišljaju sve nebuloznije fore kako bi prodali robu, a fanovi kupuju diskove sa kojima mogu da igraju frizbi u slobodno vreme.
A kada ima inspiracije i kreativnosti, onda su dovoljne i igračke umesto instrumenata da bi se pravila dobra muzika.
Nego, da se prisetimo legendarne scene iz legendarnog filma (pre nego što je franšiza postala jedna od dosadnijih u istoriji novog Holivuda).
Davno beše, ali bolju parodiju od ove na belosvetsko komplikovanje svake moguće scene nisu mogli da naprave sve da su hteli…
Poslednja nedelja avgusta je bila, što bi rekli na pijaci, totalno rinfuz. Radio sam najpre dva, pa tri zaostala posla, jureći svoj rep u besomučnom pokušaju da se iskobeljam i vratim u miran ritam aktivnosti. Za fotografisanje nije bilo vremena, ali sam zato u slast pretandrljao lager od par hiljada ekspozicija načinjenih tokom prethodnih mesec dana. Beše tamo svega i svačega; muka izabrati.
Zna se kako ćemo: jednu po jednu.
Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-56..62): 25-31. avgust 2013.”
Čitam, onomad, tekst u novinama uglednog srpskog rokera kako su razbili svirkom u jednoj od evropskih metropola. Neću da mu pominjem ime, znam dobro čoveka, može da bude jako neprijatan, naročito kada popije malo više. Sve mi tekst nešto liči na sopstveni hvalospev koji samo popunjava prostor ionako praznih novinskih stranica, tek nešto da se dešava.
Kako da domaća grupa uspe “napolju”? Decenijama sam tupio na tu temu sa raznim akterima na domaćoj muzičkoj sceni i nikada se ni oko čega nismo složili. Srpska posla!
A može, nije da ne može, baš ovako.
