Month: October 2013
Kako će izgledati kad bude gotova
Jedna na dan (3-94): 2. oktobar 2013.
Trepni – i izgubićeš trenutak.
U pokušaju da se održim u budnom stanju, izašao sam na balkon da malo udahnem. Fotoaparat sam poneo, verovatno, po inerciji, uopšte ne razmišljajući da li uopšte želim da slikam nešto. A na aparatu Duga Cev, neudobno za ad hoc lov. Uočim kumrije (AKA grlice) kako se odmaraju na žici kablovskog operatera koja se pruža sa krova bolnice ka banderi ispred komšijine kuće. Pomislim da štriknem fotku kad kumrija poleti.
Prosta ideja se pretvorila u agoniju, jer dugo čekanje plus početni neuspesi su se pretvorili u dvadeset minuta besomučnog lova na fotku koja će mi biti po volji. I za to vreme, uspem da uhvatim jedan jedini prihvatljiv snimak.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-94): 2. oktobar 2013.”
Crna Gora: There and Back Again
Naš specijalni reporter bio je na odmoru u Crnoj Gori. Da prostite.
Otkako je Peacock onomad, pričajući o Vlatku, pomenuo D., to mi se ime učinilo poznatim. I zaista, dok se odličnim putem Berane-Mojkovac-Kolašin-kanjon Morače-Podgorica-Cetinje-Budva-Porto Montenegro-Herceg Novi krećemo ka moru, na zadnjem sedištu našeg Punta knjavaju D. i Ognjen.
Umetnost živi, a život je kratak!
Ovo je jedna od numera o kojoj bih mogao da ispričam barem nekoliko interesantnih priča. Stoga mi je teško da se odlučim koja da bude današnja. A da ne bih mnogo razmišljao, što će me samo još više upetljati, da odmah raspalim.
Sujeta je čudna stvar, na nju niko nije imun, a svirači koji imaju formalno muzičko obrazovanje, po pravilu, ne uspeju da joj se odupru. Da celi svet vidi njihovo umeće i uzore! Rezultati su mahom traljavi i kreću se od lošeg do prosečnog.
Mislim, svira orkestar grandiozno, pa malo bend mlati, a ono što je zamišljeno kao grandiozno delo ispadne, kao što mi obično kažemo: “stoji mu k’o piletu sise”. 
Ali kada spojimo vrhunsko sviračko umeće, mladalačku poletnost i nesputanu imaginaciju, dobijemo vrhunsko umetničko delo koje teško da ima premca.
Avion preko Sunca
Kad je Zmaj harao
Došlo doba da zavirimo u upravo objavljenu, drugu video najavu drugog dela trotomnog filma “The Hobbit“.
Preporučujem HD format preko celog ekrana.
Sad me samo zanima hoće li Šmauga oboriti u ovom ili sledećem filmu. A Beorn se najzad pojavljuje – doduše, ne u ovoj najavi. Ali vidi se u prvoj.
Jedna na dan (3-93): 1. oktobar 2013.
Uto i oktobar… Bemti, dok dlanom o dlan, ispucah frtalj ciklusa…
Stvar koju samom sebi prilično zameram kada komponujem scenu: često je preopterećena detaljima. Slika ispada “preteška” zbog utovarenih nepotrebnih sastojaka, a ja najčešće sležem ramenima, jer se tu ništa ne može. Tu i tamo uspem da izolujem pozadinu pomoću bokeh tehnike (u čemu će mi Duga Cev, recimo, poprilično pomoći), ali ponekad ne pomogne ni to, jer fotka prosto nije dovoljno oslobođena viška.
Primetio sam da su razne brave i kvake na vratima zahvalna tema. Osim što su zanimljiv objekat za istraživanje na planu svetla, kompozicije i boje, po definiciji su jednostavne strukture, jer vrata i zidovi (i ponekad prozori na vratima) čine prirodan, neopterećujući faktor. Ovako nekako:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-93): 1. oktobar 2013.”
Čudo kao norma
Otkako je Peacock prekjuče, pričajući o Vlatku, pomenuo Gibonnijev album Mirakul (2001), ne prestajem da mislim na koncert u Zagrebu u februaru 2003, ovekovečen na zvaničnom video izdanju. Pominjali smo mi Gibonnijeve koncerte na Suštini pasijansa, ako se sećate, ali perfektne muzike nikad nije previše.
Reću ću vam ovako: od nekoliko stotina koncerata koje imam na videu i ukupno ko zna koliko koje sam u životu gledao, taj koncert ide u red veoma uskog izbora savršenih video-zapisa sa neke svirke. A tome su doprineli mnogi faktori. Najpre da čujete i vidite cirkus koji se dešavao na sceni tog februara pre deset i po godina, pa ćemo da protumačimo šta ga to čini toliko posebnim, bar kad je reč o ex-Yu sceni.
S koje strane god da gledaš, savršeno.
