Month: February 2014

ona druga, bre

e, ajde, objasnider ti meni, derane, kako oni u dućanu znaju koja je prva čarapa a koja druga? pazi, ne pokušavaj da me zbuniš, jeste to obuća al bre nema đon, ne ide kod ortopeda na tehnički, ne zna se koja je leva koja je desna kao što kod svake krštene cipele mora da se zna. dobro, važi i za cipele druge vere, obrezane ili ne ili šta im već rade. nego, gdesamonostao, da, čarape. jel znaš ti koja je leva koja je desna, pre nego što ih obuješ? ne znaš, dabome, to ti je ko sa onom sekačevom mačkom. kog sekača? ma onog iz crtaća što su ga posle otpreveli kao šredera. nije imao mačku u crtaću, imao je kod kuće i nije je vodio na snimanje. to ti je to načelo… ne tebi na čelo, nego načelo, princip bre, ko onaj gavrilo… e to, načelo da ne znaš da li je mačka gladna ili nije, dok joj ne daš da jede, i tek kad joj daš onda vidiš da li će da jede ili se snašla kod komšije i njavrče reda radi. tako čarapa postaje leva tim što se tebi navrne da je nazuješ na levu nogu. zamisli da nosiš dva para čarapa, pritisne ciča, i od jednog para obe na desnu – šta to znači, da je taj par imao dve desne čarape? naravno da nije.

koji je vlada a koji je bajka?a što te zamajavam? pa zbog misterije. paj sad: pošto čarape nisu leva i desna, one su prva i druga. po čemu se razlikuju? po tome što se prva nikad neće izgubiti. kogod zaturi čarapu, koju traži? drugu. gde mi je druga čarapa, gde mi je druga čarapa… koliko imaš godina, ispisniče? e, još toliko da da doživiš, u njakanje da se kladimo da neće da kaže gde mi je prva čarapa. nikad bre, to se nikad ne događa. nikad, ali nikad se ne gubi prva čarapa, uvek druga.

i šta sam ja smislio? jednostavan štos sa tim čarapama… uzmem dva para istih ako nađem, ne nisam mislio dva para istih nego dva para istih čarapa, ajde jebo te engrpski, dva para istih istih, i iz svakog para uzmem po prvu, a ima tih čarapa i u računarima, čuo sam da i nekakvi prozori imaju svojea one druge ćušnem u budžak fijoke, pa tamo nek se gube koliko im volja. i da znaš, otkako obuvam po dve prve čarape, nemam problema, ne gube se.

da patentiram? si lud, bre, ovo je toliko prosto, pasulj da mu pozavidi. kako da patentiram nešto tako? nego bi ti proizvođači čarapa mogli da prestanu da proizvode te druge čarape i pakuju po dve prve, ono napišu na omot da su unutra garantovano samo prve, dignu cenu nešto razumno i svi na dobitku – čak i ja, eto, ne bih morao da kupujem po dva para. al’ nema ti kod nas sluha za izumitelje. tjah.

Pesma proroka

Onomad me Gugao obavestio da ima nove servise i da će mi biti komfornije ako pređem na njih. Na taj način ću biti u boljem kontaktu sa prijateljima. Ispada da on bolje od mene poznaje moje prijatelje. Fala lepo, prijatelja imam dovoljno, novi mi i nisu potrebni, zadovoljan sam i sadašnjim kontaktima i ne volim preterano komfor.

Volim da žulja, tada se opustim, uživam i siguran da ne sanjam. 🙂

I tu nije kraj priče. Kaže mi još i da ću da dobijam mejlove od nepoznatih ljudi, jer Gugao zna kako će oni da me pronađu. E, neće ga, majci, odmah isključujem. Do daljnjeg! Smisliće oni već nešto drugo od čega ne mogu uteći, pa da kupim vreme. 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Pesma proroka”

Iz jednog balona u drugi, tamo gore…

Ponedeljak, pravi dan da overimo neke nove ludake u oblasti ekstremnih sportova, kaskaderskih akrobacija i ostalih blesavih i neobičnih pokušaja koje nisu za svakoga, a koje neka luda glava može da smisli. Ovog puta, pratimo pokušaj prelaska između dva balona pogonjena toplim vazduhom, na visini od koje zastaje knedla…

Nikad ne reci nikad, kaže filmska poslovica. Uvek može i ponovo, kažu ovi ludaci. Šta god mi dopisali, neće biti legitimno, pa zato mašemo i otpozdravljamo ovim hrabrim zamlatama.

Jeste

Jeste! Nije! Jeste! Nije!Prvo mu jedan reče: “Jeste!”

Dođe drugi pa mu reče: “Nije!”

Zatim dođoše druga dvojica pa mu rekoše: “Jeste!”, ali onaj isti opet reče: “Nije!”. Onda dođe desetina njih, pa stotina, i svi kao jedan rekoše: “Jeste!”. A onaj ostade jedan jedini, pa opet reče: “E, nije!”.

– Jeste!
– Nije!
– Jeste!
– Nije!

I, ubiše onog negatora.

Tako ostadoše sami: učenik u moru učitelja. I onda ga, bez izuzetka, učiše: “Jeste!”. I tako onaj odraste pod istim vaspitanjem, pa shvativši sve, jednog dana poče i sam da uči: “Jeste!”

Nastavite sa čitanjem… “Jeste”

Prestani gunđat’

U svojoj vinilskoj kolekciji imam izvesnu količinu izvođača koji su prisutni samo po jednim albumom, i za koje sam godinama mislio da su “čuda od jednog hita”. A onda slučajno provalim da su u međuvremenu dobili “Emija” ili nešto slično…

Takva su bila vremena – čuješ na radiju pesmu koja ti se dopadne te odeš i kupiš ceo album i na njemu provališ još gomilu drugih stvari. Sledeći album bude verovatno isto tako dobar, ali ne dosegne milionske tiraže te ga PGP RTB ili Jugoton ne objave i tako ti izvođač nestane s radara, a nema Interneta da iskopaš šta ima novo.

Nastavite sa čitanjem… “Prestani gunđat’”