Month: July 2014

Мај нејм из… ланч тајм

Колико језика знаш, толико људи вредиш – речено је давно. Ако ћемо право, то ми је рекла професорица енглеског, па би ту можда вредело додати и “фалите ме, уста моја”.

Често, а дуго већ, олајавамо наше политичаре како нису у стању ни српски да савладају како треба а овамо докторирају са све абстрактима. Није нека утеха да увек има и горих од нас. Овај човек ипо је, кажу, председник италијанске владе…

[видео је био овде]

Оно најважније, поенту на самом крају, је ипак умео лепо да каже да свима буде јасно.

За љубитеље финих језичких радова, препорука да обрате пажњу на титлове. Народни уметник је надмашио себе. Вреди гледати миц по миц.

Вредело је, тојест, док је видео био доступан… можда цела два дана. Јака ствар, уосталом, један виђени политичар покушава да говори на језику с којим нема појма, и не да јадном преводиоцу да заради тај ручак. Не знам што им је то сметало, као да се политичари не избламирају сваки час, и као да монтирање титлова није општенародни спорт на цевки… Код нас то као добар дан.

Ех, тај интернет, свашта на њему може да се нађе, само не може двапут. Можда бих га и нашао поново, да сам блејао у монитор цео дан, ал’ и Цевка је Гуглова, а Гугао има слуха…

Stylo

Yes, this love is electric
It’ll be flowing on the streets

Nameračio sam se da napišem koju reč o Damonu Albarnu, koji sat pred njegov nastup na ovogodišnjem “Exitu”. O Bluru smo već pisali pre skoro dve godine, a sad, čačkajući po Mreži da proverim neke podatke za koje nisam mogao baš da se pouzdam u sećanje, naleteo sam na njegov intervju gde se priseća saradnje sa pokojnim Bobbyjem Womackom. Eh, propustio sam pojavu tog tužnog prideva… čovek je umro pre neke dve nedelje. Stoga hajde da se osvrnemo na tu saradnju.

Nastavite sa čitanjem… “Stylo”

Jan Vennegoor of Hesselink je učinio sve što je mogao

Ludilo je brže od nas. Ludilo je brže i od Useina Bolta.

Za potrebe ove priče, Jan Vennegoor of Hesselin je uspaničen. “Vidite”, kaže Jan Vennegoor of Hesselink ljubaznoj, na čemu insistira uvek zabrinuta javnost, bivšoj šalteruši, sada već koordinatorki za odnose sa stanovništvom, svršenoj polaznici kursa Kako kreditno opteretiti Jana Vennegoora of Hesselinka. Tako počinje monolog Jana Vennegoora of Hesselinka što i nije loš početak, ako se već počinjati mora.

Nastavite sa čitanjem… “Jan Vennegoor of Hesselink je učinio sve što je mogao”

Ovde sa mnom

I hope it’s useful. Don’t show it around too much. It needs a bit of editing. Look, I’ve gotta get to a lunch. Early lunch. You can just show yourself out, can’t you?
It’s a… self-preservation thing, you see.

“Don’t forget the songs that made you smile, and the songs that made you cry”, reče svojevremeno Morrissey. Mnoge pesme predodređene su za jednu ili drugu ulogu, prosto zbog svog teksta, ili atmosfere koju nosi melodija.

Sa druge strane, postoje i pesme koje nas vezuju za određene događaje, koje zbog prirode tog samog događaja mogu imati za nas tužnu ili veselu konotaciju.

No, pogledajte Dido, u klasičnoj primeni umetničke jukstapozicije – smeje se dok peva tužnu pesmu. Dobra tehnika, baš za samoočuvanje, što reče Mark na početku…