Month: September 2014

Došlo vreme za mlade snage

Nismo odavno proveravali kako stoji stvar na polju mađioničarskog zanata, magije, crne magije i hokus-pokusa. Gospodin Šandor Vilovski je morao da ustupi mesto Hariju Hudiniju, a kada se David Koperfild zbog glupih trikova penzionisao u Las Vegasu, Dejvid Blejn je krenuo sa svojim uličnim performansima i razni drugi su se malo pogubili. A onda je došao onaj šou za talente i pojaviše se neki novi momci…

A počelo je ovako.

Ima još. Lik se zove Darcy Oake, dolazi iz Kanade, ima svoj sajt (na njemu nema ničega, ali nemojte da budete na kraj srca) i koristi prigodu da već godinama nije bilo nikog da prosipa stare trikove pred novom publikom. To vam je, braćo draga, postmodernizam na delu.

Kako stoje stvari, vratiće se i Šandor Vilovski.

Američka nindža

Pesme za decu su jednostavne, pevljive, laganog rečnika i pamtljivog stiha. Ali idealno bi bilo da ima reč ili dve koje bi deteta naeralo da se zapita “šta ovo znači”…

Troslovni je, kao i skoro svaki student, kuburio s parama. A rođendan bratancu se približavao. Prošle godine, kada je imao solidnu, a za poreske organe nevidljivu (pssst!) zaradu, stvar je bila jednostavna. Odveo je bratanca u prodavnicu igračaka i pustio ga da bira. Zbog dečije neodlučnosti, a i želje da ne izigrava roditelja, poklon se sveo na dva poklona. Hm, da li da pred dete izađe sa izjavom “prošle godine si dobio poklon za ovaj rođendan!”?

(Pre nego što nastavimo priču o rođendanskim mukama Troslovnog i to za rođendan koji nije njegov, predlažem da se roditelji muške dece u predpubertetskom dobu prisete pesme.)

Nastavite sa čitanjem… “Američka nindža”

Neka nova vrsta spotova

Neki domišljati momci su napravili animirani spot za neki pesmičuljak, tako da se emituje na 14 mobilnih sokoćala.

Sad, postoji tu taj mali problem što je pesmičuljak dosadan k’o smrt. Ali nemojte da budete sitničavi, nego i sami primenite jedno stotinu godina staro dostignuće tehnologije: potenciometar.

Deca Varšave

Pištanje s mobilnog sokoćala prenulo me je iz sna. Par trenutaka mi je trebalo dok sam pohvatao da ležim na travi u parku pored Visle, gde sam prilegao kako bih se oporavio od noćnog lutanja po Varšavi – ona tri sata dremke u hotelu tog jutra očigledno nisu bila dovoljna. Brza provera ustanovila je da mi je ranac s foto-opremom ispod glave, onaj sa donjim & gornjim vešom ispod nogu, i da imam tek nešto malo više od dva sata do poletanja aviona – dobro je da nisam verovao sebi kako ću “samo malo da odmorim oči” te sam podesio alarm, pošto sam odvalio dobrih sat i po dubokog sna.

Utrčavam u taksi u kome s radija piči poljska verzija “Maljčika”, potpuno me zbunjujući na tren. Taksista mi, još uvek ne potpuno razbuđenom, tutka nešto u ruku.

Bedž na kome piše “70. rocznicą Powstania Warszawskiego”.

Nastavite sa čitanjem… “Deca Varšave”

Rujan u Istri: Safari bar

Safari bar

Mislio sam da ću se, za razliku od prošlog puta, sada nonšalantno izvući. No, Grba me je, čuvši da ću nedelju dana bazati po Istri, samo očinski potapšao po ramenu i izjavio “idem ja do madraca”. Pretpostavio sam da je to zbog Jasninog perkelta kojim nas je upravo nakljukala, i koji od čoveka zahteva laganu dremku posle konzumacije – no, poznavajući neka alternativna značenja tog izraza odlučio sam da ne rizikujem, te da ponizno pripremim foto putopis s ovog lutanja…

Nastavite sa čitanjem… “Rujan u Istri: Safari bar”

Utovar nedeljom, 21. septembar

Sve je stvar frekvencije, intenziteta, razmene energije… Entropija ne mora da bude silovita da bi preuzela stvar. Jednostavno, ako vas niko nije obavestio da se smak sveta desio, to ne mora da znači da ga nije bilo.

A lepo nas je upozoravao.Jedino smo mi najpametniji. Sve znamo čak i kad ništa ne znamo, ne prepoznajemo očigledne znakove propadanja dok slušamo kako će već sutra da nam bude bolje… A za to vreme, ono što ne postignu da porobe iz pravca A, svakako će postići da pohvataju oni iz pravca B. Na bojištu neće biti krvi, jer to nije ta vrsta bitke, ali će biti prevrnutih kontejnera. Jer ako ne budu prevrnuti, neki neće moći da potraže nešto za jelo.

Ako je za utehu, mi nekoga još uvek zanimamo kao tržište, što bi bio znak da negde neke preostale snage još ima.

Retrogradni vetrovi. Mnogo njih. Vulgarni oblici kapitalizma traju li, traju.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 21. septembar”