Prepreke su sastavni deo života. Međutim, ima i onih koji od prepreka prave poligone za sopstvenu promociju.
Month: September 2014
Роботи, или шта већ
“Стижем за двадесет секунди”, рече Шамлис и затвори канал.
“Двадесетједна зарез два”, заједљиво процеди Мохрин-Скел, тачно двадесетједну зарез две секунде касније, кад се Шамлис појавио преко ивице балкона, кућишта тамног наспрам слапова у позадини. Шамлис окрену своју сензорску траку ка мањој машини.
“Захваљујем”, рече присно Шамлис, “био сам се кладио са собом да има да ми бројиш секунде док не дођем”.
Ово говоре два робота. Тачније, дрона – што је сад већ немогуће превести, јер значи или трута, или брундање, или беспилотну летелицу, или мрава радника, или онако неодређено роботску направу опште праксе.
Контекста за ово има неколико. Једно је сама радња, која се тог тренутка догађа на једној опуштеној и помало академској забави. Пред некаквим водопадима, на некаквој плочи ширине око 13000км, која са осталим плочама чини прстен од два-три милиона километара у пречнику, у свемиру…
Ne mogu da uteknem
I can’t breakaway, though you make me cry
I can’t breakaway, I can’t say goodbye
No I’ll never, never breakaway from you
E, ovo je prava ženska ljubav. Iz aviona se vidi da pripada nekim drugim vremenima. Kada je sve bilo mnogo jednostavnije.
Danas, kada su se žene “izborile za emancipaciju” koja im se svakodnevno lupa o glavu, nikako ne mogu da se odluče šta bi da budu.
Avgustovski izlet: Nišvil
Sigurnosni brifing… u autobusu
Ako ste putovali avionom, znate da stjuardese u toku neposredne pripreme aviona za poletanje i rulanja redovno “zabavljaju” putnike informacijama o postupanju u slučaju koji bolje da se ne desi. Ovde je jedna ekipa pokušala nešto nalik tome – u gradskom autobusu u Londonu.
Ono jes’ da ovaj autobus izgleda bolje (i garantujem da je udobniji) od aviona mnogih aviokompanija, nego je trik u tome što ljudi, izgleda, ni autobusom ne umeju da se voze…
Stiskavac
Stiskavac je pomalo zaboravljena kategorija. Vukajlija daje jednu od mogućih definicija:
Ples koji se, po priči moje keve, izvodio na žurkama (tada se to zvalo igranke) u sali za fizičko, ponekad i u mesnoj zajednici. Momak i devojka bi se priljubili jedno uz drugo i tako igrali. Za sramežljive, patrijarhalno vaspitane devojke tog doba, ovakav ples često je bio veoma neprijatan, zbog straha da ih neko ne vidi sa momkom dok se grle, a pogotovu dok se ljube! Većini njih se na tim igrankama desilo i prvo ljubavno iskustvo, prvi poljubac, pa ove igranke često ostaju u prelepom sećanju.
Znači, laganica sa ljubavnom tematikom uz koju se sve ubrzanije diše. 
U žaru borbe
Ovo ne bi trebalo da je moguće
Čovek je našao smisao života u upornom vežbanju, iskoristivši fizičke predispozicije kojima je očigledno već bio obdaren. A onda je pružio i vanserijsku prezentaciju svojih kapaciteta koji na mahove deluju kao neizvodljivi.
Fascinantno.
Makedonija
U jednom od intervjua Dado Topić je ispričao sledeću anegdotu koja ide, otprilike, ovako:
Svirali smo skoro gažu na nekom od zagrebačkih fakulteta. Vedran (Božić), Rale (Divjak) i ja. Prašili smo skoro dva sata obrade i naše stvari. Svirka je bila odlična, publika zadovoljna, pevali su sa nama ono što su znali. Posle svirke, priđe nam jedan klinac i kaže:
– Dećki, niste loši. Mogli ste malo bolje da odsvirate stvari od one stare grupe Time. Znate li koje?
Malac je imao sreću što je to rekao Dadu, koji je fini čovek. Da je umesto njega bio Milić Vukašinović, leteo bi kao frisbee po sali. 
Једна од пре: синемаскрп по дубини
Наравно да нисам престао са аутокрпом. Сврби то, треба почешати понекад. Ово данашње је већ трећи-четврти покушај да направим… ово.
Наравно да не објављујем док не успе, као оно Совјети са лансирањем раних ракета. Прво скочи…
Технички трик за данас (велика овде) се састоји у томе да се запосли дуга цев, фотка низ од девет фотки по вертикали. Изоштрити сваку посебно, дати Аутокрпу да их састави. Обрезати, готово.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: синемаскрп по дубини”