Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Primetili ste da se retko dohvatam mainstream muzike bilo kog žanra. Nema tu bog zna šta da se čuje sem proizvoda koji je dobro produkcijski spakovan i previše zaslađen za moj ukus. Čuješ ga sa pola uva dok nešto drugo radiš i odmah zaboraviš. Ne treba se zamarati sadržajem, prepustite se uživanju – poručuju marketinške službe. 
Ja sam, očigledno, nakrivo nasađen. 
Ponekad se najbolja rešenja nalaze tamo gde ih uopšte ne očekujete.
Međutim, mnogo je važnije da prepoznate prirodu problema. Za rešenje ćete lako, kada za to dođe vreme.
A na galamdžije svakako više niko ne računa kao na relevantne činioce.
We’re multiplying
Always living under some cloud
Always on the eve of destruction
Make you wanna scream out loud
Ponekad pomislim kako bi bilo divno živeti u nekim prošlim vremenima. Ljubav je bila čista, seks je bio prljav, rokenrol je bio ono što jeste… Mogao bih da idem na svirke bendova koje sam počeo da slušam davno pošto su se raspali. Slušao se radio i čitale su se knjige.
Budućnost isto zvuči privlačno. Iskorenjena većina bolesti, vrld pis, uživanje u blagodetima još naprednije tehnologije.
No, radije bih bio ovde. Ovu sadašnjost sam sâm skrojio, kombinacijom fatalnih grešaka i neočekivanih uspeha. Mogla je biti bolja, ali i drastično gora. Ipak, moja je…
Ako sam dobro ukapirao, ovo je istinita priča: Marsel je bio petao iz belgijskog gradića Tervurena koji je bio kralj svog dvorišta. I kao takav, bio je neuništiv. Poslušajte priču.
Kod nas decenijama vlada potpuno nakaradno vrednovanje muzike. Nisi nikakav muzičar ako ne snimiš album. A to što se dešavalo da na pojedinim albumima nema ni jedne dobre pesme, nikom ništa. Važno je da možeš da se pohvališ bližoj & daljoj rodbini, komšijama i prijateljima.
Tako su singlice marginalizovane. Njih su snimali samo oni koji nisu imali dovoljno para za album.
Na trulom zapadu singlice su bile tražena roba. Nekoliko uspešnih su bili najpre trening za muzičare i sredstvo za osluškivanje reakcije publike, a tek potom ulaznica za snimanje albuma.
Svako će se složiti da nam je tehnologija učinila živote udobnijim, može biti da nam je i ponekad zanimljivije ako koristimo tehnologiju. No – šta je sa suštinom? Jesmo li bolji ljudi? Živimo li zdravije? Umemo li da razmišljamo bolje? Nalazimo li ikakvu novu suštinu ili smo previše zauzeti da bismo primetili pravi svet oko nas?
O tome govori ovaj film.
Nastavite sa čitanjem… “Kako pogoditi nešto i promašiti sve ostalo”
Nekada se podrazumevalo da svaki muškarac zna da vozi barem na dva točka. Počinjalo se na tri sa, otprilike, isto toliko godina. Pa se nastavljalo na dva, a bicikle su se menjale prema uzrastu. Oni najsrećniji, čiji su roditelji imali dovoljno novca, u adolescentskom periodu su zajašili i surogate motora. Najuporniji su postali bajkeri u zrelom dobu, više i ne pokušavajući da okolini objasne koja ih to magija vuče ka vožnji na dva točka.
