Month: November 2014

Piškite li pod tušem?

Šta ste se zabezeknuli? Pitanje je jasno da jasnije ne može biti. Ima tu i motiva, uostalom. Pazi ovo.

Jes’ kampanja, ali je fenomenalna. Najzad, reč je o problemu snabdevanja pijaćom vodom u prenaseljenim gradovima Brazila i kampanja i te kako ima smisla. Ne propustite ni blesavi veb-sajt. Ne, ne znamo portugalski, pa smo “sim” i “não” lupetali nasumice.

Novac ne kupuje baš sve

Ovih dana engleska štampa se raspisala o neuobičajenom potezu koji je napravio Robert Plant. Već nekoliko meseci se šuškalo da će Led Zeppelin ipak odsvirati još jednu turneju i oprostiti se od publike za sva vremena. Bio bi to grandiozan poduhvat u logističkom & finansijskom smislu i predstavljao bi garantovano uspešnu investiciju za sve učesnike.

Tražio se investitor koji je dovoljno moćan da sve to isprati.

Nastavite sa čitanjem… “Novac ne kupuje baš sve”

Једна од пре: рампа под снегом

Седење на тераси у пролећно новембарско предвече има својих лепих страна. Лишће на брези је таман онако скроз златно и још није попадало, све некако лепше изгледа, само се човек ужели климе каква је некад била.

И то не тако давно – ово је снимак од натпрошле зиме. Намерно сам одвалио пешака до ћалета, ни два километра (у Мужљи би рекли “кило ипо метар”, све рачунајући да слушалац неће знати да ли греше намерно или из зезања) да бих се сит нашкљоцао по снегу до колена. Стигао таман у сутон, приметио да нисам понео цигаре, продужио два ћошка даље до киоска (енгр. киокса, мада мислим да ни њихова Ацадему не признаје тај израз), тамо се смрзао причајући са Геџом о дигиталним фоткалицама (епилог: купио је једну, годину-две касније), шкљоцнуо притом две-три добре… и онда, у повратку, ову.

ма све је ту...

Ова рампа, бар за мене, има више историје него исправних делова. А и та кућица рампаџијска, са недовршеним графитом (за који упорно мислим да значи Друштвено Предузеће Централни Затвор, а и ако ми неко и објасни шта у ствари значи, не верујем да ћу променити мишљење) носи више историје него снега на себи.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: рампа под снегом”

Gospodin Otrovčić se vozika Bulitovim stazama

Ovog puta, ne zabavljamo se ekstremnim “sportskim” disciplinama,
već upozoravamo na ozbiljan problem reklamiranja otrova.

Sećate li se filma “Bullitt” (1968)? A sećate li se one jurnjave kolima, kada je najzad jednom za svagda odlučeno da li je bolji Ford Mustang ili Dodge Viper? E, pa iako nema veze sa tom konkretnom jurnjavom, ovo što smo spremili za danas predstavlja dopingovanu ideju najbolje filmske jurnjave, snimljene na ulicama San Franciska, a neka mesta iz čak i prepoznajemo.

Dopingovana ideja?

Nastavite sa čitanjem… “Gospodin Otrovčić se vozika Bulitovim stazama”

Peacock’s Files: Guruh Gipsy

Nesrećna kovanica World Music, po mom dugogodišnjem iskustvu, prosečnog slušaoca najčešće asocira na naše narodnjake. Kao da svaka država nema svoju sopstvenu kulturu, tradiciju i sve ostalo što je specifično za nju. Da li se to nečijim ušima dopada ili ne, stvar je ličnog izbora i afiniteta. Zato ne treba donositi ishitrene zaključke sve dok se ne baci uvce na neki egzotični materijal jer, obično, sledi iznenađenje.

Kakva je muzička scena u Indoneziji? Iskreno, nemam pojma, čuo sam samo dva albuma koja dolaze odatle. Zanimljivo, oba su odlična! Winking smile

Nastavite sa čitanjem… “Peacock’s Files: Guruh Gipsy”

Utovar nedeljom, 9. novembar

Crkveni velikodostojnici nipodaštavaju nauku i naučni metod kadgod stignu. A kad ih savata bolest, brže-bolje pohitaju, preko reda, na ultrazvuk il’ magnetnu rezonancu.

valja se držati one narodne...Bespotrebno se mnogo vode uzburkalo zbog povratka Vojvode od zarđale kašike. Pošto nismo te sreće da ode “u nepoznatom pravcu” i vikne nam “Zbogom, žohari!“, ostaje nam da žalimo što sve ove događaje pratimo uživo i “iznutra”. Stari, pa i novi primitivci će s radošću falširati uz “Šeki is on the road again“, a nama ostaje da žal oteramo milfovačom (ali ne onom iz Bajčetine) i dobrom mjuzom.

Bez haškog suda teško da bismo saznali za mnoge zločine koji su počinjeni, ali greši svako ko misli da taj sud može da piše i prekroji istoriju ovih prostora. To mogu samo mas-mediji. A pošto su mnogi (ne)osuđeni dočekivani kao heroji po povratku na Balkan, sva je istina i da je još jedna uloga ovog suda bila jalova – da se zamislimo nad zlom i zločinom u i među nama. Za takve kojih bi trebalo da se stidimo mi sada glasamo.

A pregršt je specifičnosti po kojima će slučaj pomenutog vojvode ostati zabeležen u istoriji (umišljenog) međunarodnog pravosuđa, pa i pravde. Diljem pisane i elektronske štampe se mogu naći analize i sinteze ovog slučaja, koji se (privremeno) završava humanitarnom, a ne političkom akcijom. U bar jednoj od najmanje sto knjiga koje je valjalo pročitati pre početka druženja sa Suštinom pasijansa piše da je srećan onaj narod čija se istorija s dosadom čita.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 9. novembar”

Ko je odgovoran?

Čovek koji se dernja sa jedne terase je idiot. Čovek koji se dernja sa jedne terase, a hiljade ljudi stoji ispod terase, je političar. I to je jedina razlika, ta publika.

Jedna zanimljiva inicijativa: TV ekipa pita neke poznate ljude “ko je odgovoran?” i snima ih dok odgovaraju. I tako je red došao na čoveka kojeg poznajemo kao donosioca mašte na javu, umetnika koji ne preza od angažovane reči u svojim radovima. Evo šta on ima da kaže.

Nastavite sa čitanjem… “Ko je odgovoran?”

Bez odgovora

Današnju pesmu sam nekada mnogo slušao. Kako moja sećanja postaju sve nepouzdanija, čim mi se javila, potražio sam je na Cevki. Jedva sam je pronašao, ukupno jedan pogodak . Kako smo već naučili da onoga čega nema na netu ne postoji ili nije ni postojalo, odmah da spasavam ono što se spasti može.

Uzgred, videćemo da neka rado posećena mesta, na koje se i mi sami pozivamo, i nisu tako referentna. Štaviše, nude pogrešne informacije.

Nastavite sa čitanjem… “Bez odgovora”