Month: January 2015
Innocent when you dream…
Počelo je nedužno: Valex je sinoć izfejzbučio jednu fotku koju ćete videti kroz dve nedelje, kad on u rubrici “fotka u podne” okači seriju radova sa svog prozora. Pa je za tom slikom krenula rasprava u kojoj smo se na kraju setili Ogija iz filma Smoke (1995), koji je svakog jutra u isto vreme, strogo u sekund, slikao jednu te istu scenu na ulici i tako započinjao svoj dan. A takve rasprave završe po principu “mala tera veliku”, kao kad neko uzme igru na betl u preferansu, pa baci prvo puba. I tako je Olja izvukla ovu sekvencu.
Све је мање добрих кафана
Шифрер… Добро рече ономад Зоћа, кад сам га питао “ама одакле да извадим следећу музику за блог”. Рече само “шта чујеш па ти запне”. Шифрер ми је запео данас. Ово, баш овај снимак. Размакни звучнике, наточи, крени.
Јес разгледница, али је ово онај штимунг, оно како замишљам своју кафану. Има и правог видеа, ево овај, например, а ко препозна другар’цу с десне стране нек’ се почасти једним… шта већ пије, ал’ чисто вино, мало да киси, би пасовало.
Metež. Metež kao takav.
Konopac od PET boce
Kako ono kažu: genijalnost neke ideje je u direktnoj proporciji sa jednostavnošću. Obrati pažnju na ovo sokoćalo iz kućne radinosti.
Direktno angažovanje materijala koji se transformiše u smeće (a tek ponekad reciklira) daje nadu za ovaj svet: ako ne zaustavimo ovoliki rast gomila smeća od PET boca, ugušićemo se u njima…
Ćorak
Okupiti poznate muzičare na jednom mestu i napraviti “supergrupu” čini se kao odlična ideja kojoj je zagarantovan uspeh. U teoriji i na papiru, dok se projektuju očekivana zarada, sve je u najboljem redu. Praksa je pokazala da se i najbolje ideje, ako promaše vreme i mesto, okrenu protiv svojih idejnih tvoraca.
Primera je mnogo. Akteri današnjeg priloga radije ne bi da se sećaju da se to ikada dogodilo.
Plaža, kratko polje oštrine; štriklirano
Parkur…džije novog nivoa
Sa parkurdžijama iliti parkuratorima, da ne kažem parkurcima, družili smo se više puta. Ali, do sada nismo videli ovako nešto: parkur-dramaturgiju novog nivoa. Razvuci u HD preko celog ekrana (na raspolaganju je čak i 4k verzija) i gledaj pažljivo:
Srećan rođendan, HAL 9000
Danas je najpoznatiji računar u istoriji kinematografije napunio 23 godine.
A šta je posle bilo, baš i nije previše važno. Amnezija je tako korisna stvar.
Dečak u šumi
Novogodišnja pauza nije bila loša. Izduvaš se, pa kreneš da puniš baterije. To podrazumeva malo vršljanja po skrivenijim delovima Mreže. Nikada nije kasno da se proveri šta se zbog nedostatka vremena propustilo, a uvek se nabasa i na nešto posve neobično.
Ovo je bio prvi interesantan ovogodišnji ulov.
Andy Jackson ima višedecenijsku karijeru u muzičkom biznisu kao inženjer zvuka. Mnoge od tih tipova smo i ranije pominjali jer bi albumi koje volimo zvučali potpuno drugačije bez njihovih studijskih trikova. Jacksonova karijera je jedinstvena i po tome što su njegovi uspesi tokom više decenija povezani sa jednom od najvećih grupa svih vremena – jer ako Pink Floyd nije referenca, onda ne znam šta jeste. 
Od albuma The Wall (1979) pa naovamo, on je zaslužan za savršen zvuk ove grupe, i to ne samo na albumima, već i na živim nastupima. A kako to zvuči uživo, nikada neću iskusiti. Dejan Cukić mi je svedočio da ih je gledao na stadionu koji prima 100.000 ljudi i da je zvuk bio besprekoran – nije se moglo ni naslutiti odakle dolazi i kako je to tehnički izvedeno.
Kada neko zna svoj posao, onda ga zna. 
Jacksonov solo album Signal to Noise (2014) muzički nije nikakvo iznenađenje. On nije ni pokušao da se izmakne iz poznatog okruženja pa zvuči potpuno floydovski. “The Boy in the Forest” je pesma koja govori o odrastanju & sazrevanju i lako se prošeta moždanim ganglijama. Sva poznata sonična pirotehnika je prisutna i od nje otpadaju uši, ali Jackson nije autor kalibra Rogera Watersa. Takođe je očajan pevač, pa mu je glas izobličen propuštanjem kroz razne spravice i utopljen u kompletan zvuk.
Ovaj album ne donosi ništa novo ni epohalno, ali je zabavan i na prvu loptu zanimljiv.