Jedan trÄi u trci, drugi trÄi u trci. MeÄ‘utim, ti sportisti upražnjavaju dva toliko razliÄita sporta da Äak ni ne liÄe jedan na drugog. Jedan je visok, jak i miÅ¡ićav, prÅ¡ti od ramboidnih miÅ¡ića. A drugi izgleda kao da ga je neko od makramea saÄinio: sitan, kvrgav i mrÅ¡av.
Evo o Äemu je reÄ.
Dakle, sprinter iskazuje eksplozivnu snagu, a maratonac trajnu snagu. To nas vodi u pitanje fiziologije miofibrila, o Äemu letimice govori i ovaj video.
Ovo me je podsetilo na ne baÅ¡ prijatnu priÄu o deÄku iz moje generacije, vrhunskom plivaÄu koji je bio forsiran u potpuno pogreÅ¡noj plivaÄkoj disciplini – u dugim prugama. Tu je, nažalost, pokazao skromne rezultate, relevantne samo na regionalnom nivou. Kada je trener iz jedne susedne zemlje shvatio da pred sobom ima sprinterski talenat olimpijske klase, bilo je kasno: Äovek je već bio upropaÅ¡ten za sva vremena. I to ne samo u sportskom smislu, već i zdravstvenom: zaradio je “sportsko srce”.
Kad sam ga sreo pre nekoliko godina i pitao ga za zdravlje, rezignirao mi je rekao: “zabranio mi je kardiolog da ne plivam“. Elem, da bi saÄuvao elementarno zdravlje, moj stari drugar svakog jutra zapoÄinje dan tako Å¡to otpliva barem jedan kilometar, kako njegov puls u mirovanju – koji iznosi 40-42 otkucaja u minutu! – vremenom ne bi doveo do opÅ¡teg slabljenja organizma. Imao je pomalo sreće u organizaciji života, jer je u metropoli jedne EU zemlje, gde odavno živi, uspeo da se preseli u stan koji se nalazi preko puta zatvorenog bazena u kojem je već godinama redovan gost pre doruÄka.