Наравно, сав тај инструментални рок је душу дао да буде музика за шпицу неке радио емисије, јер преко њега може да се говори. Ако се сећате која је емисија ишла уз ово, нисте много млађи од мене.
Month: April 2016
Metež naš svagdašnji (1): Ključ broj 10, vilasti
Sanjarenje
Dobro je počelo, a neslavno se završilo tako da se sve pretvorilo u poznatu priču o “čudu od jednog hita”.
Ni prvi, ni poslednji put.
Utovar nedeljom, 24. april
Pa, kako vam pada ćutanje? Imate li digestivnih problema?
Dakle, ovako:
Otišli ste na glasačko mesto, nite otišli na glasačko mesto, otići ćete, nećete otići, išli biste, ne biste išli, glasali ste za ovog, glasali ste za onog, predali ste prazan ili nevažeći listić, niste glasali, samo ste se češali ovde ili onde, mislili ste, niste mislili, nacrtali ste mušku pišu, nacrtali ste žensku pišu, nacrtali ste omiljenog junaka iz crtanih filmova, sve je drugačije, sve je isto, nešto je isto, nešto je drugačije, ćutali ste, pričali ste, tautologija, silogizam, neologizam, noša, jednačina, nejednačina, lema, teorema, originalno, izvedeno, kopija, plagijat, so, biber, aleva paprika, zanatlija, doktor, ovako, onako, bila sam mlada i neukusna, jebeš zemlju koja bosne nema, ja i moj miš igramo džez, sedamdeset i dva dana na mom srcu leži rana, ovi su ovako, oni su onako, a sad mi vrati mog psa, deder vrati onu dvojicu, tri putnika dva padobrana, nolo trololo, mlako pivo, hladna supa, ovde autoput, ovde rupa, pitao sam malog puža, balansiranje točkova, optika trapa, prva specijala, generalka, dubinsko pranje sedišta, stara gramofonska ploča, nova igla za gramofon, globus za četvrti razred osnovne škole, drugi zakon termodinamike, kvantno svojstvo cene svežeg povrća na pijaci, uvoz mosta preko pola sveta, veliki prasak, mali mozak, sportovi na vodi, grašak na vodi, selendra na vodi, kuda sve to vodi, može biti ali ne mora da znači, novi mobilni po staroj ceni, čeprkanje po satelitskim kanalima, sad ću na spavanje samo da pročitam ceo internet, jesi li platio račune, gde vam beše pamet, pukla bruka, bolje bruka nego ruka, leva ruka desni džep, njemu se ne isplati da izlazi iz groba, vozi miško, nemoj mehanički da radiš, a šta nije vam jasno e pa biće vam jasno i – da nipošto ne zaboravimo – ko drugome jamu kopa, taj ne zna kako se to danas radi.
Eto, tako. Da namirimo vaša očekivanja. Jer vi, kao, stalno nešto ćutite i izigravate da ste blazirani, a zapravo ste budni i pronicljivo tražite hoćemo li reći nešto što odgovara vašim prikrivenom (ili možda baš i neprikrivenim) očekivanjima.
E, pa nećemo.
Izborna crtica o podelama u Srbalja
Danas su izbori. Nepotrebni, predvidljivi, samim tim i besmisleni, ali ipak jesu.
I baš dan pre današnjeg moj omiljeni izvor intelektualne zaraze, ranije poznat i pod imenom „Politika”, iskoristio je da nas podseti na duboke podele, pre svega prvo- i drugo- srbijanske provinijencije, a onda i sve ostale podvrste, od cigana i grobara do komunista i četnika. U to je ime Ana Otašević sklopila pet tekstova na zadatu temu. Pa uprkos trudu rezultat je ispao mršav. Tema je izgleda presušila. Ipak, trud nije bio uzaludan – dubokopoštovani dr Žarko Trebješanin je primetio kako je Dušan Kovačević „klasik naše književnosti i sjajan znalac srpskog mentaliteta“.
O, pa ne znam baš, rekla bi Pepi i drugarima madam Gazela. U to ime, da čujemo jedan klasik.
Nastavite sa čitanjem… “Izborna crtica o podelama u Srbalja”
Dve leve noge
Kao i svaki klinac, dobijao sam igračke. Sa tri godine vozio sam u to vreme tricikl, retku stvar tih godina, dok mi nije dosadio. Zatim su me roditelji obradovali trubom u koju sam duvao sve dok nisam izgubio pisak. A onda je, kao što je i običaj, na red došla fudbalska lopta, jer je moj ćale obožavao igru između golova.
Tako sam u jednom trenutku pomislio: da ako dovoljno jako šutiram loptu, ništa mi neće stajati na putu da postanem fudbaler…
Holi
(пред)изборна здесна
како им је добра та фора са предизборном (тишином, је л’?) – ем лелемуди могу да одморе од силних мозгања који нови слоган да опале, ем ми поштени можемо да одморимо од будала са те-ве екрана. додуше има их (будала, је л’?) и ван тог прозора у свет, а и опет нађу се и у предизборној да нам још нешто добаце, а све као поштујући је (предизборну, је л’?). само ем нема довољно контролора (ил’ се беше каже контролера), ем нема довољно муда код контроло/ера, ем и овај интернет. као да неки тамо бот (анонимизирано, је л’?) не може да дели по друштвеним мрежама оно што су лелемуди тупили пре него што је дошла предизборна. и кога би сад вредни (и довољномудни, је л’?) контроло/ер могао да ‘вата за гушу. лелемуди су то што јесу и рекли су, и сликали се, и смејали се, и секли врпце, и сунчали се, и лопатарили и то све пре предизборне, а бот је тамо негде иза скривене ај-пи адресе, уредно плаћен сендвичо/ем (и јогурто/ем, је л’?).
е, ту сам и’ чек’о – да л’ је на тај топли оброк уредно плаћен порез енд допринос енд социјално енд пензионо енд шта још оно има. ако није, нису онда ово баш легални избори. и ман’те ме оне приче да је нелегалност настала већ кад су пробили рок за објављивање бирачких места, јер је исти (списак, је л’?) у штампарију дошао са три и по дана закашњења, па ондак још док се ова наканила да одштампа (са све лажираним датумом, је л’?), мени је више до ових јадних људи и грађана, који су у сивој зони – плаћени на црно, скривени од контроло/ера (и пореске, је л’?).
а и не знам да л’ неки од њи’ (ботова, је л’?) ради на оном јућубу, па ми док слушам и гледам ове музичке поподневне прилоге сервира разне изборне (страначке, је л’?) слогане. тјах.
Večna ljubav
– …i volećeš me do kraja života?
– Da, draga.
Kapitulacija u dve reči. 
