Month: June 2016

Је ли округла годишњица?

Таман сам помислио да је округла, а онда се сетио да сам ово слушао на свом новом транзистору, једне “Вечери уз радио”, а тај сам транзистор освојио на неком такмичењу почетком јуна 1970, дакле није 45 година него 46.

Пошто смо већ обрадили претходну малу симфонију, ова годишњица ми некако дође као прилика да ископам ову другу, често запостављену, забачену иза оне.

Снимак је такав какав је емитован пар година касније на новопокренутом II програму РТБа.

Имам га целог, но тај цео више не могу да нађем, јер је Цевка канда протерала све што је дуже од 10 минута (можда ко плати…) тако да ово иде у два дела…

Nastavite sa čitanjem… “Је ли округла годишњица?”

Hej, devojče

Romantične drame ne spadaju u moj omiljeni filmski žanr. Al’ kada mi je gospođa rekla da su sve njene prijateljice odgledale “Dirty Dancing” i da je film fantastičan, meni je ostalo samo da kapituliram. Dok je ženski deo publike u bioskopskoj sali uzdisao za lepotanom Patrickom Swayzeom, ja sam se samo na trenutke uključivao i “pratio fabulu radnje”.

A ona je pravolinijska i predvidljiva.

Nastavite sa čitanjem… “Hej, devojče”

Dok mi gitara jeca

Ako su priče iz brojnih knjiga tačne, Beatlesi su ovu pesmu pokušavali bezuspešno da snime u više navrata. Snimili su je tek kada je njen autor, George Harrison, doveo svog kuma u studio. Iako je ostatak Velike četvorke bio gadljiv na gostovanja muzičara van grupe, Harrison ih je nekako ubedio da se Eric Clapton prihvati gitare na snimanju i odsvira solo.

Tako je napisana još jedna stranica muzičke istorije.

Nastavite sa čitanjem… “Dok mi gitara jeca”

Boje

Boje
“Većina fotografa agencije Magnum, osim Ernsta Haasa, šezdesetih godina je fotografisala u crno-beloj tehnici, delom zato što časopisi nisu dobro reprodukovali boju. No, kada sam otišao u Brazil ostao sam zapanjen svetlošću i bojom, tako sličnim Maroku gde sam proveo svoju mladost. Moja reakcija je bila da počnem da fotografišem koristeći Kodachrome 2. Bio je spor, ali perfektan zbog otpornosti na toplotu i vlažnost. Od te godine, boja je postala suštinska komponenta mog rada” – Bruno Barbey.

Satelit

Moja kompilacija “za podizanje raspoloženja” još jednom se pokazala učinkovitom – za nekih osamdesetak minuta slušanja zaboravio sam na politiku, novinske naslove koji me plaše, domaće i strane zvezde i njihove gluposti… I, naravno, sve ostalo što me tišti i tera u loše raspoloženje.

Iako sam se uz kompilaciju drao iz sveg glasa, komšije mi još uvek nisu pozvonile na vrata. Verovatno im se svidela muzika koju sam im pustio. Winking smile

Nastavite sa čitanjem… “Satelit”

Једна од пре: вампирска

Уврежило се мишљење да се вампири не виде у огледалу. Они који су се распитивали код изумитеља (дакле по шумовитијим деловима Србије) кажу да то нема везе са традицијом. Ал’ тако је то кад се не троши оригинал него кинеско ђ роматизована жвака коју је онај Ложач сместио у Румунију, јер му је ваљда гроф Цепеш био занимљивији од сеоског воденичара Савановића. Никад нећу схватити то британско подилажење аристократији, као да се надају да ће се ородити и наследити звања ако буду добри.

Наравно, сви се сећамо и кључне сцене из “Бала вампира” кад матори профа и Полански воде кадрил (овде је после измишљен квадрил, да се зна!) и дођу до великог огледала где се виде само њих двојица. Е, тако нешто се десило и мени.

eos_2704720130928_12_30_28(велика)

Како сам ово постигао? Научном методом.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вампирска”