Month: June 2016
Упоредни почетак
Једно од начела која су довела до начела истовремености је оно да су неке идеје толико саме по себи јаке, да ће наћи начина да се појаве, све и да кроз сто година неко измисли времеплов (енгр. временску машину) и врати се овосад да убије њеног доносиоца. Неке су толико јаке и нестрпљиве да се појаве упоредо на више места, у отприлике исто време. Историјско-материјалистички речено, квантитет (предуслови!) буде толико трудан да ће да роди тај квалитет па макар на лакат, или на неколико.
Тако је било и са Глугенијем. Не само што је имао онолико претходника (који су од хардвера имали неке помичне траке са речима и картон са рупама кроз које су се те 
речи читале), него што се до нових отеловљења тог духа долазило разним заобилазним путевима.
Глугеније II Немогући има поприличну историју. Испочетка, те 1991, уопште није био намењен томе, него је требало да буде генератор лозинки. Захтевало се* од њега да прави речи које би личиле на обичне, звучале скоро познато, а биле скроз нове, те би се тако лако памтиле а не би постојале у речницима.
Moja ekipa
Još od vremena kada sam prvi put čuo album The Lady’s Not for Sale (1972), efekat slušanja je uvek isti; razmažem se k’о slina po zidu i upadnem u melanholično raspoloženje. Samo zbog toga je ispao sa spiska albuma koje bih poneo sa sobom na pusto ostrvo.
Jer, čim ga pustite i krene božanstvena pesma “My Crew“, jasno je da bi u takvim, hipotetičkim okolnostima, samo odmogao.
Teleskop “Milanković”
Tajne
Znate li nekoga ko piše svoj dnevnik? Ja znam i prosto ne mogu da verujem da ga još piše – više od 40 godina!
Skidam kapu zbog upornosti.
Svijažsk
Nikita
Eltona Johna najviše volim kada izvodi žestice – potpuno je razuzdan i uvek me potera da se blesavim po kući. Računam, niko me ne vidi, pa mogu da radim šta hoću. Malo morgen — kroz otvorenu terasu se sasvim dobro čuje šta je na muzičkom meniju, pa me karakterističan zvižduk komšije opominje da treba da treba da provirim napolje i proverim zašto me zove.
Vidim njegovo nasmejano lice i zbog glasne muzike jedva razaznajem šta mi govori.
– Opet slušaš tog pedera! 
Uluru
Drumom za Kairo
Mi “muzičari” na blogu imamo zajedničku tabelu u kojoj proveravamo o čemu smo već pisali. No, dešava nam se, što zbog godina, što zbog različitog razmišljanja o istoj pesmi, da je ponovimo. Ne mari, dobre muzike nikada na odmet. Danas sam bacio pogled na dotičnu tabelu i odmah se pokrio ušima.
Šef je već u par navrata napisao hvalospeve Brianu Augeru, a ja nisam ni reč napisao o jednom od mojih omiljenih singlića svih vremena.
Evo, stidim se i odmah krećem u akciju.
Utovar nedeljom, 12. jun 2016.
Ako mislite da neko radi nešto teško, i skoro nemoguće…
…setite se svih onih prilika kad ste bili u prilici (šic!) da radite nešto još nemogućnije. Nešto što se da porediti sa sviranjem kontrabasa u telefonskoj kabini rukama vezanim iza leđa. I šta vam fali, bili ste junak tog dana, spasli ste svet bar tih pet minuta (dok vas nisu zaboravili), pa do sledeće bitke.