Nastavite sa čitanjem… “Povratak zemlji (3): Zemlja u vazduhu”
Month: October 2016
Tri Marlene
Povratak zemlji (2): Sušara za crep
Iza zidova sna
Koliko puta nam se desilo da odemo na koncert neke grupe, ugledamo zgodnu žensku negde u gomili, a ostatak večeri provedemo raspolućeni. Očima tražimo naš predmet žudnje, a ušima, kao, pratimo šta se dešava na pozornici. Na kraju svirke, ženska nestane u gomili, a kada te društvo priupita kako je bilo na koncertu, ni sam ne znaš šta da im kažeš.
Da li je neko od nas napisao pesmu o takvom iskustvu? Nije.
E, ima ko jeste.
Povratak zemlji (1): Krleža, jesi li to ti?
Ove nedelje ću se baviti beleškama koje sam uhvatio tokom nedavne posete prostoru kolonije Terra u Kikindi.
Nastavite sa čitanjem… “Povratak zemlji (1): Krleža, jesi li to ti?”
Poljubi me
Žanrovska odrednica pop music danas ima veoma široko značenje. Prvobitno se odnosila na “mekšu” alternativu rock & rollu, a vremenom je postala sinonim za popularnu muziku ma kom podžanru pripadala. Po pravilu, pop pesme imaju jednostavnu formu, melodija im je pamtljiva, a refreni zarazni i lako ulaze u uvo. Teme kojima se autori bave su obično opšte, a tekstovi, najčešće, služe da bi pevač imao šta da peva.
Iako je pop muzika američka izmišljotina, tokom šezdesetih Britanci su preuzeli primat u njoj i skinuli kajmak.
Utovar nedeljom, 9. oktobar 2016.
Kikiriki, badem, ________________________________°
Posle ćemo nešto da proverimo.
Razumete li vi frustraciju potiskivanja nagona za slobodom? Ono kad možeš da budeš slobodan, ali ne smeš? Moglo bi se to sad porediti sa nekim banalnim fiziološkim radnjama tercijarnog tipa, no vreme je ručku, pa da preskočimo banalna poređenja.
Poenta je u tome što su ovi naši političari pronašli rešenje za tu frustraciju. Jedino je nezgoda što oni takvu slobodu stežu pred svetskim kamerama, a posle je upražnjavaju po nama.
Pa ti de.
Sloboda
Često dolazimo u zabludu ako o nečijoj muzici sudimo samo na osnovu kolekcije najvećih uspeha. Američka grupa Bread je klasičan primer žrtve takvih predrasuda. Iako su se mogli pohvaliti milionskim tiražima (samo prvi album im nije bio “zlatan”) i singlicama koje su lako dolazile do vrhova top lista, ostala im je večita etiketa jedne od grupa koje su obeležile takozvani “soft rock” tokom sedamdesetih.
No, da li je sve baš tako?
Komadić mog srca
Danas ću otvoriti jednu temu koja me odavno žulja. Istina, njome smo se već bavili, ali smo retko isticali šta se tu zaista dešavalo.
Elem, govorim o pesmama kojima su večitu slavu doneli drugi, a ne oni koji su ih prvi otpevali. Kao prvi primer, podsetiću vas da sam o pesmi “Hey Joe” pisao još pre četiri godine. Billy Roberts je čovek o koga se svet jako ogrešio, uključujući onog producenta koji je na prvi singl Jimija Hendrixa dopisao da je to tradicional, i nas koji mislimo da je veliki Jimi Hendrix doneo tu pesmu svetu. Ne: Jimi je tu pesmu “samo” proslavio, jer se desio pravi čas da svet tu pesmu čuje. A Billy Roberts je, jebiga, zaboravljen. 
Nešto veoma slično se desilo i sa sledećom, današnjom pesmom. Poslušajte dobro.
Šta je bilo? Sad se i babo češka po glavi, a? 
Годишњи од три дана (8): вечерња шетња
Поред Римског купатила смо прошли још преподне, али нисам задовољан снимцима, делује да ћу прегоретине тешко закрпити (испоставило се као тачно). Плави је сат, сунце увелико зашло а Канон не да надокнађује мањак светла него после у обради имам проблема да то довољно угасим да ипак личи на вече.
Ово је захтевало да га у Лечењу заврнем за скоро две бленде, да би се уопште приметило да тамо у позадини, на оном хотелу и киосцима, светле сијалице. Клупе су већ на местима – док је трајао онај фолклор, пола их је било однето да би се направило гледалиште на тргу. Са два тракторчета неколицина момака их је покупила и разместила по парку за пола сата. И трава свуда подшишана (осим на једном тениском игралишту, које се изгледа дуго већ не користи), канте за отпатке уредно испражњене… Ипак смо у Србији, и овакве оазе опште организованости су баш ретке. И овде има понеки напуштен објекат, чак један огроман недовршен хотел на сред штрафте, ал’ и тај се некако уклапа, макар силуетом.
Nastavite sa čitanjem… “Годишњи од три дана (8): вечерња шетња”